Шумадинка

362

cMuc.iHM'h да ce гвратимђ ту да ноћим-|>. вр* у таквои кући путникћ ч опетЂ сигуршн него на путу иии у гостн .1НИЦ1,!, а нигдн б.шзу сеиа nie нн 6w.io. ,'iifi е т« салашо ?" упнтат. мађарскш «дноп> кон е врата одт. аB .iie затварао. „Пмтаи онога кон j-аи езмкг разуме!" од говори мн ohi > србскГи •— M »s ii самБ брате Србинт>, и рад-» самћ овде да ноћимћ! него кажи ми Mie е то добро. и иогу-.ш ноћити." Ономе буде миио. и одговори иш : Ово « добро господара СеиангЈћа, и кадт. дочекуе и частн тоди«у маџарску господу и оФицире, ва.и>да Т>е и васт. нримити." Н пошићмг> тога слугу да лви домаћнну и да запита хоћу-ли моћи преноћиги. Hie мало постаа.к) чу«мђ едат> гласв сћ прозора гдћ виче, да се кашл огвори н да се uo.ia пусте унутра. Тако и буде. На степенима куће арими ме домаћннљ, и докј > cmo се у:Г степене горе у собе попели— већт> смо бм.ш искрени познаницн, ерг> «ie намт> више требало Kb познанству у онаквимЋ временима, него само неколико речи казати и чутн. ,,3.io; мои брате," рече мн онђ са свнмт. новерително, „немогке rope бмти" одговоримЂ му s, и то намЂ е дово.шно бмло за теме.н, наuierb познанства и пр!птел1>ства, н далћгт> новеритеиноп> разговора Кад1> дођемо у собу представи ме нћговои госпои и кћери, тммb истимћ двема што на ону клупу седоше —" при тимђ речма скине oiu> свои шешнрт> н поздрави обадве у црно обучене даме, ное су премда у • далћне, видле и томт> поздраву сг> учтивимт> поклономт> одговориле. ч 11а шта e бмло одт> васт> и одг. ohw други ?" упита»о далК безпослени сиуш^теиви „Разговарали смо се, и оит> ми се »ta.iio како често мора по читаву воиску да рани и да части. „Па што ие беаште ?" упитамв га н, — „читаиге ово писмо и види ћете могу ли бегкати" рекне ми онг, и извади ми едно писмо мзв астала. То е писмо у колико се мог/ опокенути овако гласило : „Нама е познато да вм Србича ревнуете, али нам-b « и то познато да сте добарг« и пожптенг, грађаннн1> нашрп> маџарскогт> слободногв отечества; и ради смо да вамв ни у чему небуде вредв нанеtiieinb, зато близу васт> на шзнће се 15 воиника ради ваtne сигурности, кое fiete вм дужни бмти раннти, н за кош сигурностг. шидаћете у главнћзи нашг< станг> месечг мо хиладу Форинти сребра , у дукатима , или у нашнмв банкама. Тешко вама ако побегнете. Онда ће ваша кућа v п.шмену изгорети, вахпе цело иманћ бм-ће одма продано, а вм гди се увагите би -ћсте одма убЈвни." На томг> нисму бмо r K hhii > подпнсанв. При таквимг, околностнма Hie се могло бежатн. Но поредТ) свега тога рече мн да бм онг, радо угеггао, аин разаслао е свое лгсде да му потаино за маџарске банке купе цареве банке. У томе разговору зовну насл> на вечеру. Вечера е бмла господска. пепо циперско вино н садг> мн слади наустима. При трећои чашв куцнемг. со н ст. н хтед•немг. за нћгово здравлћ попити е, ал« onb новиче : „не, брате, негреши душе, него да 6oi b поживи ону нашу браћу кои ноћасг« са запетомг. пушкомЋ стое и чуваш животк, име. вћру , чест^ и езмкг. нашемг> србскомг. народу." На ново се куцнемо и изшемо H3b велнкогв родолтб|'а до дна обадве чаше. И верунте да e млого слађе и иакше пити у здравлћ иарода . него раднти за народт>. После вечере, иКгова кћи . — сирота М илка како

e садв замишлћна — седне поредг, н 1. иогђ кпавнра, н са свнмв одушевленКмт, и радостћу свирала е и пКвала: „Устаи , устаи Србине . устаи на оружК." Весело смо проводнли прве вечернК часове. Како госпоа гако » господнчна умеие су своимг. разговоромг. разведрити наnie мрачне слутнК и бриге. — На едан - путт, врата се отворе i! слуга домаћш уђе у собу, н преда Седанићу едно писмо. .Ко е донео овако доцкапт, ово писмо?" уш>па онт, слугу приближугоћи се свећи да га отзорн а ирочита — „еданђ странг, човекв дотрчао е на kohio" од говори сиуга „даде ми то писмо, рече ми да вамг, одма предамг,, на е одма у мраку изчезао." Нека елутнн прошла v одма крозв мого душу. како caMt, иидш да онг> Cb укоченимг. очима у пи* мо гледа, прнмКчавао самв како се нКгово лице при читанго менл; аии сам!> Hiianb ћутао и пушећи мого цнгару, чекао cawb шта ће казати, мисл!о самг. да е негди србска поиска noтучена, На еданпут^ пусти ohi . писмо изт, руку, и таквимв ужаснимг, и жалоитнимв гиасомг, повиче: ,,axb Миика l моа Миика!" као да e cboio едину кћерг> Миику у rpoćb спуштао. — „Шта е тата." Нрисие сирото дете, и обливено у сузама спиопи обадве свое нКжне руке око врата свогђ отца. И а поредг. све мое Фиегме скочимт, сђ канабета. гдћ самг, се бмо лепо наместто , и гдК casib посие вечере очекивао трећу чашу циперскогг, вина. ч П1та е. за име божје шта е?" повичемо сви. „Несрећа,- одговори oHb, по томћ заммсли се, и после неколико тренутака , иоврагивши се одт, сногг, првог-b ужаса придода : „Несрећа. апи опетг. може бмта моћи ће се уклонитн." По том1> окрене се ceoioft госпои : жено буди готова одма да седнешЂ ci> Милкомг> »а кола па да бегкнте." За тнмг. изтрчи изг. собе н чуемг, капо виче иа слуre да се одма у нКгова путничка кола упрегну четири конн. Међу ткмг. докг. е онг, на полго заповедао да се кола упрегну , и докг> су мати и кћн збунКнс rt плачућн тамо амо по соби тумарале, шчепамт, s то ђаволс!к> писмо да видимг, шта е у нКму кадг> e топикш стра и уsnacb причнииио. Писмо беше оза?го написано : ч Овак несрећнми ветреннкг. Шандорг,, частв непрестано одг> 10че едну чету Хонведа, и хваии се да су то нћгови еватови. \ готросг. чуо самг. да ће прве поноћи ударити на вашу кућу, и вашу кћерв отетн, овамо довестн , в овде 6 венчати за себе. Перцелг, иде му v евему на руку. На вашу се стрзжу неуздаите она е подпиаћена. Зато што upe нека ваша кћн сг. чаикомт. бежи. Bu останите, ерг> ст, вашим>, бКгствомг, вм ризикуете ваил» asHBOTb, а иманК бм вамг, за цело пропало. Вама несмеду Tifi раз|5оиници нншта чннити. Bbi имате прЈател* кон васг, почитуго, међ" маџарскимг, велнкашима." — Ннсамг. сво писмо ни могао прочитатн кадг. Сеианнћц, бом> да mv душу прости , утрчи опетг. у собу — ,,пр1втел»® ! л рекне ми и увати ме за обадве руке : .,Мм m.o до мало пре бмии непознати, али заедно смо лопили чашу внна v сиаву Србску, кое млого значи у оваквммг, временима и на овомг. л^есту; лрјнтеиго а вамг, предаемг. на аманетг, мого жену и кћер^ бежите cb »шима. Опасноств никакве за sacb иема, вм само одг. едне чете бежите, скака друга воиска бмиа маџарска бмла србска , неће uaMb ништа чинити. кадг, се нзвКсте да е то бКгство чиста приватна и «.амил!дрна стварв," Мени небеше с»