Шумадинка

363

свимћ мило, ерЂВ самћ едва дочекао тто « букнуо рат*, те сам!> подћ twmt » изговоромт> утек о одт> *<>« л;ене сђ KoioMT> <ам!> се скађао пунм 25 година. а npir томђ и врло самћ бмо тугалБив -b да се иримамг. опаснм предуseha, аии onen» бмо гам(. троиутљ hi.iobomtj забуномг., н 6e3i» промишлаканл обећимљ се да ћу се старати иа<> о Moioi« рођенои сестри и кћерн. Садт> немогу вамЂ onaši гкалостнми растанаит« оиш ати. Мати н кћи нису се ништа у онои забуни спремати могле Оне су обадве пале нКму oso врата и непрестано плакале, а oni> е поредт> све евое мугкче трезвеностн 6wo изванн себе оД1> жалости, Слуга уђе на врата и нви да су кола спремна. И мм сви одма сиђемо доле. ,Mw седнемо у кола, и онт> намЂ полакс) казке да се за н!>га небрннемо, онг> ће како скупи свон) roTOBccTt. у новцу оди:а за нама, и преда roспои за путт> што е имао ири себн неколико хилнда форинти, одт> чега сада гкиин, ч то ioK в садг> вдино иман ћ. Сирома Селанићг. загрл1 Ј онјтђ еданпут-b у колима cboio жену и кћерв, и помеша на дрктећимЂ устнама iihioBe сузе са своима, н то му е последнл c.iacTi> }кивг>та 6w.ia; пруа«и мени рупу и самномт> се ецашћи пелгоби. Бичт> кочЈнша пукне. и »м као мунн полетимо Kosiaai b e зиао добро путт>, а месецћ текг> е 6wo изашао и крозг. разећане облаке свет/.if) намг. е стазу спасенн. Милка ележала на грудима cesie маике , и непрестано ецагоћи спомннала е свогђ н1>итогЂ отца. fl запалимт, мои? цмгару. и после неко доба прекинем% ћ_\ тонћ и упнтамг. госпого: у Какавг> е то ђаволсчпи Шандорг> одг> кога мм бежимо?" ч А\г> непитаите за ниткова," одговори ми она. и доцн!в приповеди ми. да е то едант» одг> они богати Срба . кои, како наслКде отчино иманћ, прво одреку се срб< когђ народа, а после измишлавам> лудор!«. каио ће свое иманћ етрошити. Нћгове землћ бмле су у сусћдству Селанића, н онг> одг> како се вратм> изг> школе пештанске, загледа се и са свомгг ватромг. н лакоммеленостћу едпоп> иладогг> човека залгоби се у Милку. Али нћиг> отацг>, абогЂ нек!и ФамилЈнрнм танпи, Hie дао нн ммслити на бр акг> између нвн двога . а и сама девоика чрезирала ra « свагда онолико, колико е могуће бмло и К номђ нћжномг> воспитанјго и учтнвости. О нђ е очанвао , и да бм свого лк>бав1> утуuiio. одао се евима страстима кое могу младогђ богатогг. човека обузети. Револуц!а нћму « бмла добродошла. И као ОФицнр i> Хонведа , н!е хте».» да иде да осваа БуднмЂ. него « хтео да освон Милку; али нћно е срце за ићга аче бмло одђ свзкогђ града. Но да вн■дите чуда. умало што му ш« нзпало sa рукомг ПредЂ аору наша кола иа коима смо бежали стану: и кочјашЂ намг> каже. да еданЂ koih . веможе више да трчи: « заиста текг> што смо сталн. еданг. конћ падве, и све ч »>тири ноге пружи. Л и »tOMiann, сађемо одма и аочнемо везати и намешћати како 6i? трк кона далћ вукла; ми иисмо нншта хитили. epb смо ради били, да се онм заоставши конби мало одморе. кон су врло тешко бокови„ ма дакталн, Госпон и нћна кћн спавале су у колнма, беЗЂ икаквогЂ стра' и б^зг^ нкакв!- слутнћ, а и s самЂ мисл10 да смо већЂ доволћио сигурни. Бшло е већЂ свануло кадЂ смо се далћ хтели кренути Али ао иаопако, кадЂ погледамЂ низђ пјтђ одг> куда смо дошли видимђ на едно два три иушкомета една

кола гдћ за нама трче, Одма ме мрави одђ пета до перчина прођ^. Mw почнемо далћ бегати — она кола све су се ближе примицала. В иднмђ и еднога коннника за НБима , u разпознамЂ у нћговои руци белу мараму, . ђ ко|'омђ е у воздуху махао бдна пушка пукне изђ ohu кола и а примћтимЂ да у нвима стО^ два официра , и на жалоств мого познамЂ да су то моа кола ir конј.и. смо уваћени госпоа I 1, иовичемЂ а и загорчи ми оно циперско вјно v устима, -они ће насЂ стићи, о томг.. нема суглнћ, мои су конђи добри, а самћ нђи ранјо, дк сђ нбкма бежимЂ, а не они мене да горе." Госпоа и нћва кћв бмле су бледе као крпе. Милка « плакала, к завјала е главу у маичина нћдра. — „Кои мене ђаво тера да се а мешамЂ у ateHCise ствари" помислимђ у себи. — Бмо самв ув!>ренг> да ввима двема неће ништа бмти, ерЂ онаи што у потеру иде за нвима дао бм пола свогђ живота за Милку, али мени шта ће радити ? и одма предстакнмЂ себи, како ће да мв веигу уларЂ око врата па да ме о првомЂ дрвету обесе или ако буду милостиви и великодушни они ће и'и само уши или носђ нли езикЂ одсећи А Милки? нк> ће учтиво залгоблћнми ШандорЂ полгобитк у р.уку, ако она caispie рук«» онг> ће у образв , пмта ће f да се uie уморила и да се nie уплашила, и поче ће одма уговарати кадЂ ће бмти свадба. А мои носђ , а мое ушв ? но меие _тераи кошашу , удри понћ" повичемг а изванЂ себе одђ стра. — И наша потера већг> е бмла тако близу насЂ да 6ti могли пуцати на мене , да се нису боалн да кого одђ женски Hey6iro К очиншђ бадава е тукао бичемЂ, конби. кои нису бмлн одавно терани, бмли су сасвимЂ малаксали, и опажао самБ како наша no.ia све лакше иду. На едам -путЂ са стране нзђ трске — кроз«. кого насг> е непрестаио путЂ водш — пукне една пушка н иаш1> едан!> конб падне. и кола се зауставе. ,,На здравлћ цнперско в!но ! садЂ смо свршили!" поммслимђ а у себи. и у истми ма' видимђ неколнко граничара к међу нБима неколико Срб^анаца гдћ изг> рнта изтрчаше на nyTJ>. (продуженЂ сл-ћдув) 3 А Ч К Н i| Н Ко право хоће томе треба помагати. Ако хоћешЂ да свого снагу покажешЂ, а rw побћдк самогЂ себе. Иетру и лудама остави века иду свонмђ путемв. Гдћ крчмар-Б аредЂ вратима стои, ту нема млого го* CTiro. Волћ бмти дужанЂ у иеани него у Апотеки. Добро дћло носн човек^ интересЂ. КуракЂ курнка добро познае. СвршетакЂ напрасне лготнћ, аочетакЂ е кааиж.

Д 0 М А В I % Т Ш А ! 0 К %■ Иросгнкг. Уделите ма ком> пару госцодиве да купнмђ леба.