Шумадинка

У Б ^ограду 15. Новембра 1855.

IfllJIESl. ЛИСТЂ ЗА КНБИЖЕВНОСТБ, ЗАВАВУ И НОВОСТИ. УчредникЋ и издавателв Лгобоикрч. П. НенпдовиКљ.

Оваи дистђ излази вторннкоит. и петвомЂ. Цћна му e за трн м -ћсеца 4 цванцнка. J\f $3.

П У Т У Н) ћ I И X У Д 0 Ж Н И К Ђ. С вјдђ е мон домовина, Свз'Д1. мои милмп завичаи Гд-b годг има руина вина, Г д1ј годб цвета краснми Маи! * Весео овде, весео там' Л за себе свуда живимт. самЂ.! Ноге су ми в^рни друзн, Врио иакЋ е прт.шгг мои. Kj'te су ми красни ,1узи, СвудЋ ме прати птица' пои. Кућа м' овде. кућа там' Парче зем.гћ за се свудЂ нмам-Б ! Кадљ на ctBepi. знма пође, На гогу ме rpie Фебт.. КадЋ ми тужно време дође KopeHi, траве. мои е лебЂ. Гладан -б овд-fc, гладанЋ там' Ал' се само за се бринеиБ самт.Нит' ме мори страств богатства, Нит' за славомљ срце м' мре. Нит' за свезу знамт. грађанства, Нит' ме породЋ гннви, тре ! Самацт. овде, самацЋ там' У слободи свуда живимђ самЋ. Грађаннн-Б самБ целогЂ света, С водђ небеснБш мои е домљ. Свуда за ме срећа цвета Све животу служи момђ. Гд-b е добро ту самБ н, Ubi bene, ibi patria ! *) Зато самномт. ! ко годђ оће ! Землн намЂ е милб1и домђ ! А кадЂ време мрети дође, СвакЂ прим^ру слЉдуи момђ. ГробЂ нам' овде гробЂ е таи' СвудЂ покод вћчногЂ 6б1 ће намЂ ! Ф. Н. Г. *) l'Afe 9 Добро, ту e отечество.

М И Л А Н Н Н И Л К А. (продужено) Н се ту опростимЂ са свмма нвима; и одемљ у Карловце, гдћ самБ дуже времена cb^io, и гдћ самћ после еданпутЋ тогђ hctofti Милана вид10. Кадт> и Срему почне опаскостБ грозити, пређемЂ н у Београдљ , гдћ нађемЂ сироту Селанићку у цриимл халвинама. И одте> нћ нуем-Б да Јои е мужт, y6ieH-b , али гдК е и како е уб ieHit. нико iofi nie умео извћстно казати. Она е држала да 6 у Банату уб1*енЋ, неко iož опетт> лв1о да е мсрао у Срему негди погинути, ерт> млоги кои га познаго каЈку да су га у Карловцмма пре тога гласа видили. Пезна се гди е зацело и одђ иога е погинуо , али е извћстно да га међ' јкивимђ нема. Она ми е сама приповедала, да е при нћму морало 6 б 1 ти двеста педесет-Б хилнда Форинти, осимђ дрЗ т ги драгоцћности, и осимг> брилГантногЋ нћногљ и кћериногг накита. Далћ ми се тужила, да незна шта ће сђ М илкомђ да ради. Она Милана воли. Taii нћнЂ изборЂ мати е одобравала докђ е бшла у добромЂ станго и докђ се надала да ће ion мужЂ са себјмв новцмма доћи, и ова као што каже радовала се да му представи, кадЂ дође^ избавителн и у исто време и зета свога. Али сада, кадт. готово нигди ништа немаш , тешко ће се решити да е даде за Милана, кои такође нигдћ ништа нема осимђ oне мале плате што при суду заслужуе." О нђ е ioiuT ђ хтео причати , али Флаута изђ шуие опетЂ се зачуе, и сви повичу : „слушаите ' слутаите, онаи ће опетЂ да пева." И заиста онаи истми гласЂ наново се зачуе поредЂ Флауте : На те мислимђ , тебе само волимђ, И за тобомЂ н сузе проливамЂ. На те мислимђ кадЂ се богу молимђ, На те мислимђ када крстЂ целивамЂ. На те мислимђ кадЂ на ружу гледамЂ, О радости на свету наислађа. На те мислимђ кадЂ се ран сећамч., На те мислимђ кадЂ се сунце рађа. На те мислимђ када беремЂ цвеће, И кадЂ руку поредЂ орца метемЂ*, На те мислимђ кадЂ ce сећамЂ среће, На те мислимђ када венацБ плетемЂ.