Шумадинка

з;о

Ахђ мислићу на тебе довека, Друге М61СЛН већг. за меие aie, Mosie срцу н нетражимг. лека Докћ годђ куца некћ за тобомљ 6ie. вдиница Tbi си манке твое, бдиница tw си рода твога : бдиница тм си душе мое, вдиница света целога. Немогу те песмомЂ изпевати, Немогу те благомп одкупити; Немогу те одђ маике украсти, А морамЂ те до гроба лгобкти. „ПознаешЂ ли Милка онаи гласг. ?" рекне удовица Селани!н;а CBoiofi кћери кадЂ се иесма сврши, и ладбавво се на нк> осмене, „НозпаемЂ, и вазданЂ б w га слушала" одговори девоика, cpoioii маицм слободно, ep b едикице обичко су коДђ свои родитела слободне и поверителне , а могкемо казати и размажене, нарочито оне кое нису у сиротинви него у свакомЂ изобил1*н) одрасле. „Ено, оно дамЂ е МиланЂ ВелисавлћвићЂ , банатсгаи четовођа . о комђ самв вамЋ мало пре причао !" рекне онаи старчићо, свомђ друштву , и показке прстомЂ према себи неколико младића, кои изђ шуме вревагоћи и шадећк се изађу, и кои су пуне руке носили различна цвећа сђ коима е почетакЂ Ман землш обдарГо —■ „кое, кое? и | повкчу сви и погледе иа ону страну — „еств, естг,, илште право" предузме речв онаи старми свештеникЂ, „сздђ се и а опоминћмЂ, то е окаи што носи венацЂ у руци, гЉтовг, гласЂ слушао самг. лаие у Карловцмма, кадг> е пекао ону радостну песму." ЗатммЂ онђ и млоги други устану и пођу му у сретанћ. „За кога сте оплели таи лепми венацЂ господине?" ynfetTa девоика Милана на нћгозо учтиво : „добро готро!" „За наилепшш дзнђ могђ гкивота!" одговори МиланЂ, и полгоби н1.ну маику у руку. „А вм - ли сте она птица што онако лепо изђ шуме пева!" рекне приблијкугоћи се онаи старчићЂ, и пругки руку Милану, потомђ окрене се Селанићки: .,«4 самв башЂ досадв госион тамо причао цело нагае страданћ и бежанћ." „С ђ тога, а се кисамв могла начудити, што они, што су око васЂ седили , при свакои вашои речи овамо на насЂ погледаго ," рекне удовица и направи му место до себе. „бсте-ли заборавили Милка , да вамЂ е МиланЂ жиботђ спасао?" рекне таи старчићЂ смешећи се на Милку. „НисамБ ! и — " окренувши се Милану лакше придода: „нигда нећу заборавити! може бмги да ми животђ небм овако Mio бмо, да га вм нисте спасли I" ,,На тако лепе речи , кадЂ долазе изђ тако лепм уста тешко е одговорЂ наћи," одговори МиланЂ. — „Вм све тако, нигда неможете правми одговорв да нађете I" рекне та лепа девоика и опетЂ оде ближе csoioS маицмРазговорЂ постане живлђи и обштми,

„Шта има ново изђ нашл несрећнм краева ? н упмта госпоа Селанићка идући у сретанћ полако долазећемЂ бачкомЂ свештенику. „Све горе иза горегЂ госпов" одговори онђ — „пише ми еданЂ пр1'нтел&, да и Карловцмма , србсномЂ светомђ СЈону починћ непрЈлтелв грозити. И нвла ми да е нагаа воиска после едне несрећне битке оставила ТомашевацЂ , и да се спрема да сва пређе у СремЂ. А каже ми еданЂ ПанчевацЂ , да Маџари одђ Панчева ишту 100 хилнда ФОринти сребра и 700 воиника. Панчево е одђ Срба сасвимЂ пусто. СадЂ е тамо одборЂ одђ Немаца начинћнЂ, кои позива све оне кои су овамо пребегли да се натрагЂ поврате; а међу тимђ послали су депутац1Н) Маџарима у Црепаго, и зову Ш да се предаду. Перцелт, сада СЕуда трмо жари и пали." У томе разговору кренула се госпоа Селанићка у друштву тога свештеника, и прочи. и нгали cv полако низђ брдо. МиланЂ зодећи изподђ руке лепу Милку, слћдовао имђ е задржавагоћи се при гдћ-комЂ лепомЂ цвету поредЂ стазе^ „Вама нетреба цвећа" рекне МиланЂ „вм имате лепу ружу на прсима!" „бстћ, то е она иста ружа што сте ми рм дали. Л самБ е чувала да неувене, Мати ме псовала што самв е метула на прси, кадЂ црне а.гаине носимђ , али мена е жао бмло да е саму кодђ куће оставимЂ." „Али кадЂ она увене, онда ће сђ нбомђ увенути, и споменЂ на ону руку изђ кое сте е примили," рекне МиланЂ плашлвиво. „Она може цветати и увенути, али споменЂ — — " „али споменЂ ? шта ће сђ нбимђ 6б1ти ?" упмта опетљ МиланЂ. — „О нђ е пресађенЂ међу оно небесно цвеће" одговори Милка сћ неко.мЂ одважностћу, „кое нигда нзвене. СпоменЂ неће увенути , ако ничииђ другимЂ а оно сузама бмће заливанЂ. Свака ммсао, свакш уздисаи крегхиће га новомђ животу. Таи нћжнми спомзнђ стоиће до могђ гроба, овдћ гдћ сада ова ружа стои. Станће и онда када вм може бмти престанете ммслкји на онаи данЂ кадЂ сте ме одђ оногђ разбоиника спасли, када заборавите на оне ваше речи, на оне кратке часове, кое смо поредЂ све наше пропасти весело и срећно провели- — Ахђ , онда е мои отвцђ iourre живђ бмо." „Н познаемЂ вашу жалоств. И н сам& имао богатогђ отца, онђ е пострадао , онђ е умро и оставга ме у сиротинви. Маику нисамв ни запамтјо. Све што самв лгобт и предузимао , све самв вид !о изгублћно ; али опетЂ се радуемЂ што живимђ. врЂ осећамЂ у моимђ грудима силно едно чуство, кое ме тћши. То чуство лепа девоико , чини ме срећнимЂ и задоволБНИмЂ , то чуство надвладало е сва моа друга чуства. То ми е чуство сада животђ и едина цћлБ мога живота." „fl васЂ неразумемЂ!" прессче му Милка говорЂ, „Вм ме неразумете !"повиче МиланЂ загушенимЂ гласомђ и пусти руку нћну. -— "Вм што сте ме толино пута видиле збунћна предв вашимЂ погледомЂ. Свирћпмн анђеле, н неосећамЂ да има шштђ света осимђ оногђ места гдћ тм стоишђ , и тм ми опетЂ каа;ешЂ чзсђ да ме неразумешв , часЂ да ми невћруешв. Тм си видла