Шумадинка

379

„О, неоставлпите нап> пре него што намт> кажете како ћу и до MO| i j мужа доћи" рекне Селанићка. „Л1иика шта вм велите !" рекне капетанЂ. „Она се нема шта промшпливати — она бо.ш свогћ отца него све на свету. Само намт> нагкиге како ћемт н гдл ћемо прећи у БанаттЈ 14 рекне мати. Господине, н ћу свуда за вама ићи само взбавите ми отца одћ Мацара I" рекне Милна одваишимЂ гласомљ. „вст!», и меии се догади.чо ратованК , и н ћу се избавити од-h Маџара — л ћу Милка одма после нашегљ венчани бежати сђ тобомг. кудг. оћешг. — то ти се заклин 1>м1з при r> ! омђ растанку" и нЈ.гкно при тимђ речма пол1оби е у руку— nhroBb по.иобацЂ r»peo е као отрована ватра на нКнои руци — hI госпол," продужи ШандорЂ далћ ,.снремите се, за три дана а самн у Панчеву. У неделт у нодне будите заедио сђ Милкомђ на обали иснодђ Вишш.ице. д ћу сђ моимђ чамцемЂ прећи да васЂ превеземЂ. — irPao ми е што у оваквимЂ околноетима морате мои прстенЂ примити" продужи онђ далћ иредашћи сђ десне руке свои драгоцКнии прстенЂ Милки. — Оча погледи на cboio маику и дритећомЂ руkomii узме прстенЂ. — „СадЂ сђ 6огомђ ! Милка незаборави, ако у нодне у неделго небудете на обали гдћ ca.Mt, казао, твои отацЂ неће дочекати у животу залазакЂ сунца." Онђ ce огрне брзо у евое дугзчко апунџе . погледа 10П1 тђ еданнутЂ на б. еда лица маике и кћери, и као муиа оде, праћенЂ одђ безсовћстногљ Бенде. (продуженћ с.1-ћдув). ч у д 0 маике б0ж1е„ У еднои варошици , кол е имала само едну цркву, бмла су два свештеника. КданЂ е бмо удовацЂ беЗЂ деце, човекЂ далеко чувевЂ збогЂ науке. смирености и милосрд|*н. Сви су га жителЂи , а и цела га е околина звала „маикомЂ сиротинћ." Онђ пође едномЂ са свете литурпе изђ цркве, а бледа жена една са закрвавлћнимЂ одђ нлача очима, правми образацЂ туге и неволК , изиђе на путЂ предЂ нКга и ецашћи одђ плача замоли га : „Отче свегми! погледаи и смилуи се на мене несрећницу, помози ми !" „Шта ћешЂ да ги учинимЂ, у чему да ти помогнемЂ, добра душо !" одговори свештеникЂ отеческимЂ гласомЂ. „Ахђ , вн сте ми 10штђ една едина надежда , иначе ннгди, иигди никаквога прјнтела на землли немамЂ " „Изузимагоћи Бога" уђе ioff у речв примћрнми свештеникЂ, „кои е милостивми отацЂ ceiro несрећника. Говори, у чему се состои причина суза твои." „Н самћ сирота удовица сђ петоро ненке дечице. ОбитавамЂ у еднои дасчанои покривенои комори. Нисамв платила газди шестЂ цванцика кирје за оваи месецЂ, na ме еадЂ сђ децомЂ мо 1 омђ тера на полћ. а оно

мало рита и покућине, што шштђ имамЂ , задржава за дугЂ. Шта ћу садЂ св ономђ кукавномЂ ситномђ а roломђ децомЂ у ово зимнћ доба безЂ крова . безЂ алћиница, безЂ свега и свачега?" „О лгоди, лгоди!" узданувши помисли свештепииЂ у себи. „Добро дакле. а тм дођи у готру рано кђ мени. .чдна еиротицо !" „Сутра, господиие, а гди ћу данаишго ноћв сђ децомђ да проведемЋ ?" „То е истина," одговори маика сиротинћ протревши рукомЂ чело свое. „Али шта да чинимо ? Л самЋ данасЂ све до последнћ паре што сзмђ имао несрећницпма теби равнима издао. — — '• „ахђ децо мои, децо мон!" ецаше кукавна удовица. „Неклони духомЂ, него мужествена буди. кћерн мон!" дубоко тронутЂ одговори свештеникЂ, „и моли се светои маики бож|'ои , она е покровителвка и утћшите.1Ћка CBiro неволЋни матер1и и ншове неачји . па кеће доиста она ни тебе сђ твојомђ децомЂ безЂ помоћи оставити." „А одђ кога шшђ да се помоћи надамЂ, кадЂ ми вм благодћтелго нашЂ, едина надеждо мон. ништа дати и помоћи не.можете ?'• | „Све ће пмти, а и сада бм ioniTt 6bi.io , да ми еамо у оваи парЂ Hie џспћ мои овако посве празанЂ," рекне апостолЂ благотворности, и у томе за уверитн просителЂку о истини речш свои спусти руку у џепЂ горнћ алвине свое. НаеданпутЂ зачу ое у џепу сребрна звека Св штеникЂ се одћ удивленн упрепасти. „О пресвета маико божји, зарЂ већЂ саслугиа тм смирену молитву нашу !" у изненадности тои узкликну почитанјн достоднћ свештеникЂ. „Погле вћрна ХристЈинко — ево шестЋ цванцика , управо пошелана сума н ifi заиста имао нисам*. — узмн iS и благодари богу, кои ти е милостинго ову посредствомЂ чуда поелао." ЗатимЂ се онђ дубоко замишлћнЂ удали тражећи у опомени CBoiofa разрешенћ загонетке ове — али е немогаше никако друi 4ie него божественимЂ чудсмЂ. себи да разасни. Све вмше и вмше утврђенЂ у томђ уверенго пође онђ еутра данЂ опетЂ у цркву, да одћ свегЂ срца свога светои маики бож|'ои благодарностг, однесе, што е нћга за извршенћ чудотворства овога изабрала. Како ступи у олтарЂ, алЋ га нћговЂ еопарохЋ смешећимЂ се чертама лнца дочека : „Ишћ туђа !" .,Шта то ?" „ОпомннћшЂ ли се светБ! pe^iR , рекне онаи парохЂ шалећи се :" ,недираи у туђе !" ..БезЋ сумнћ, али зашто да ме на то опоминћшЂ.-' „36огђ тога што си неотице moio горнго алиину и у нг>ои шестЋ цванцика, кого еи >оче на меето твое навукао, и кого ето и сада на себи носишђ." Чудо е бмло разрешено, ал' « и сиротои удовици зацело поможено бмло.