Шумадинка

382

ван-b счепа мале орлиће, вратове n« b позаврће, пакЂ ifi у дублвину пропастн побаца. Но текЂ што е онб то учиnio 6bio, ал' орао, неиарећи вмше ни за дреку козара ни за нгаово бацанћ иамена, бесно се спусти на убицу нћговоп. порода, и у мало му неиспадне за рукомв да Ioвана еднимљ ударомљ крила свогђ иизђ брегљ у пропастБ. ктз удавлћнимЂ своимђ птичићама несвали. Но видивши 1ованЋ неугодностћ свогђ положенн расмотри тект. садЂ цео просторЂ и величину те опасности. СадЂ увиди да му неће бмтн могућно заедно са дететомЂ онимђ истимђ опаснимЂ путемЂ вратнти се, коимђ се и попео. И тако е морао и онђ себе и адно оно дете за изгублКне сматрати; ерЂ мис.по оиђ како му драго, ше могао ни сђ ное стране згоду наћи да се спусти. Но и ако се онћ никадЂ у опасшемЂ положенш налазјо нiе, ипакЂ Hie хтћо пасти у очаннћ. О дђ еданпутЂ дође му та ммсао, да самЂ оебе безЂ детета, еднимЂ одвагкнимЂ спуштанћмЂ низђ стћну избави, ал' одма нћгово благородно срце одбаци ту себичну мисао. Несрећне матере? на нћга надеЈкде нуно управлћнми погледЂ , кол га е до поднојшл те врлети пратила, а одатле на свако одђ нћгови движен1а мотрила, ако га троне, и премда е едва могао и посумннти, да ова стћна нћгова Голгота , и пропастЂ та нћго†гробЂ неће бмти. то ипакЂ Hie хтћо онђ таи бмти , кои е жалостнои онои маици нћиу последшо надежду одузети хтћо ; — као за нћну утћху држао е онђ плачуће дете високо надЂ окраикомЂ стћне , и показивао га матери. 1ованово иедвиЈкимо др;канћ у толп> онасномЂ и беззаштитномЂ положенш примћти орао, кои се надЂ нбимђ високо у воздуху унаокругЂ aio , и употреби на свонј ползу* 1 ошђ е истина у добро време опомена осталм чобана допрла до 1овановв1 уuiiio те дете опетЂ у гнћздо спусти. но чимђ то учини, залети се орао, и у свочђ слепомЂ беснилу, тако га силно крилима груне, да га полакЂ са зтћне избаци , тако да е предна частв тћла loвановогЂ сасвимЂ у воздуху низђ стћну висила. Наижалоснјн запћвка зачуе се оздо изђ дубине то е бмла очаанћмЂ y6ieHa готово мати , сасвимЂ већЂ изгублћногЂ детета. — Но гди готово никакво чудо небм могло лзбавленн дати, ту е слепо беснило орлово Ioвана избавило. — 6рЂ оваи се јоштђ едномЂ изђ воздуха залети , и груне 1ована тако силно крилима да га сасвимЂ у пукотину и на гнћздо свое натрагЂ врати. ПланинскЈи, (каменитми) орао никадЂ озго управо ненападне на непрјнтела, већЂ све изнрека и на комце, кое е 1овану и помогло те га оваи у пукотину и у мало болш сигурноств ударомЂ своимђ догна. Нћгова га свћств и спокоиностђ неостави ; ерЂ одма и еднимЂ погледомЂ одкр1е онђ едно opy;nie за обрану , у самомЂ гнћзду орловомЂ , ерЂ угледа подђ гнћздомЂ орловимЂ, кое е изђ павите и други разни витки прутова начинћно бмло, иеколико дебелм грана као темелЂ гнвизда, и одма извуче едно пократко и дебело замашно дрво, коимђ орла, кои се опетЂ на н1,га залетјо бмо тако силно по глави лупи да се оваи одиа предЂ нћга стропошта, затимЂ га одма шштђ неколнко пута удари тако , да шштђ едно слабо дрктанћ крила послћдуе , и силногђ се алп !искогЂ крала влада сасвимЂ уништи.

А лђ е и побћдителв тако слабЂ и изнуренЂ бмо, да е чисто смртЂ му се приближавала, и зздоволннђ барЂ сђ тимђ : да ће спокоино умрети моћи. пружи свое уморено тћло поредЂ гнћзда на коме е дете легкало и полако плакало. По маломЂ одпочиванго, застиди се онђ тс слабости свое, зато промоли се наполћ , и повиче на пастире, кои су се вмше нћга, сђ друге стране, на врхЂ стћне попели бмли : „Еи вбј горе ! имате ли уже кодђ васЂ ?" „Немамо ндниче! немамо, ни одногђ парчета !" одговоре они. „Мора бмти да тамо доле у .;олеби едно има, идите и донесите га горе кђ вама, na ми едаив краи спустите ! идите, п могу шштћ чекати!" Пастири се цожуре да му волш испуне , и докђ они недођу, потражи 1ованЂ по цеповима своимђ и нађе едну кору хлеба, покваеи е у своимђ устима и даде е плачућемЂ детету те е сисало , затимЂ га узме на руке свое и лшлашћи га успава. ЗатимЂ дођу и пастири и викну му да вата уже. 1оштђ e и то срећа бмла, што при борби сђ орломЂ, ше нћгова дугачка мотка у пропастБ отишла. СредствомЂ дакле те дугачке мотке, коа е сђ едне стране гвозденЂ шилнкђ а сђ друге гвоздену куку имала привуче онђ висеће уже кђ себи. Ч имђ уже дочепа, баци наипре орла наполћ, па онда начини одб ужета петлш као неку узенгјш, стане едномЂ ногомђ у исту , веже своимђ каишомЂ себе и уже исподђ назуа , да бм тако рукама угодно помагати се могао, недржећи се за уже, — узме полагано спавашће дете, у леву руку, а десномЋ задрма ужетомЂ и повиче „вуците !" Но текЂ што изванЂ пукотине и у воздухЂ Bncehifi дође, залшла се уже и лочне се то на едну, то на другу страну тако силно лшлати и извртати, да е 1овану друга и гора опетЂ опасноств претила, да свак^и часЂ, цћлимЂ тћломЂ о стћну негруне Но пастири , слутећи тако штогодђ , нису га хтели одма повући, већЂ наипре задрже, па онда полако стану вући, оставлншћи му времена, да се едномЂ рукомЂ о стћну одупирати може. То е бмо ужасанЂ погледЂ за оногђ кои е одоздо гледао младићЂ и дете — на едномЂ слабомЂ ужету — висе између неба и пропасти. Да се само една струка, еданЂ кончићЂ тогђ избавителногЂ opy^ia прекине, да само една рука онм iuto вуку изнемогне —- па и младићЂ и дете лежали бм раздрузгани у неизмћримои дублвини пропасти. — Жалостна пакЂ мати, Hie могла ово видити, ерЂ е у неизмћримои лшбави CBoioii према детету, такође се сђ великимЂ трудомв поиела кг. осталимЂ пастирима, и чекала долазакЂ детета свога. — И одђ еданпутЂ, укаже се избавителнми анђелЂ у виду младића, са спавагоћимЂ дететомЂ на рукама. -— Мати е клечала и гледала у небо у некомЋ чисто обезумлћномЂ узхићеhio . — Пастири се скупе око 1ована. мати скочи, счепа мило дете свое и метне га на груди свое , дагоћи му сису. —• Место речи — она 6 само плакала. А пастири — ова чиста деца природе — падну на колена и олагодаре богу за избавленћ детета и нг.!опогђ друг«ра Ioвана .