Шумадинка

386

Д Р 3 К I К if У Т Т>. Карлг> XII. upa.iB Шведскш упадне са сво!омт. побћдоносномЋ воискомђ у CaKcoHiio да бм кра.чв Полбскогђ Августа I!. збацт а место нћга Станислава Лешчинскогђ воиводу ПознанБСкогЂ на престолЋ попео, кое е за врло кратко време и учинт , али е опетљ зато читаву годину дана после зак.поченогБ мира са CaKconiомђ у нбои провео. После године дана спреми се Карлт> XII. са свомђ воискомђ на путљ и пође више Дрезде. КарлЂ е обично ишао више корака предљ воискомђ ОФицири и ађутанти надгледагоћи редљ у воисци изгубе га испредЂ o^iio, и кадЂ виде, да га нема^ стану га свн забринути по околини трагкити, и већЂ сва воисна клопе мислећи да е кралн когодђ y6io. Генерали се скупе и стану савћтовати шта да раде , али у таи ма дође имђ еданЂ СаксонацЂ и рече. да е видјо кралн , гди итно у Дрезду самЂ оде. КарлЂ XII. дође у Дрезду , одаше предЂ палатомЂ Августа II. и првми одђ дворана видјо га е министерЂ и славнми ђенералЂ Августо†ФлемингЂ нои е naKBehiS непрјнтелћ и противникЂ Карло†бмо, Онђ е укоченЂ стазо и кралл гледао, докђ сз г слуге конл прихватили, и кадЂ се мало поврати , оде кра.но свомђ и нви долазакЂ Карла XII. АвгустЂ бр »»е свуче са себе спаваћу ал£>ину и униФорму навуче, и докђ се онђ намештао уђе КарлЂ XII. у собу и поздрави га .побезно. КарлЂ се сђ Августомт> подуго разговарао, а Ф.темингђ е непрестано зачуђенЂ и као окаменћнЂ у другои соби седш. КарлЂ се опрости ст> АвгустомЂ, узнше конн изађе изђ Дрезде и на четвртћ сата одђ нt> нађе ђенерале скуплћне гди савћтЂ држе , и на пмтанћ шта раде одговоре му да су се саветовали Дрезду обсести и нћга захтевати. КарлЂ имђ приповеди шта е рад!о и они сасвимЂ зачуђени запмтанЈ ra, како се могао тако очевиднои опасности излагати , а онђ имћ одговори: ,,Н се свагда безЂ стра' поверавамЂ Moioft доброи срећи, кон ме никадЂ издала Hie." Сим. Б. Живк.

М Р В И Ц Е. — Говоре па и пишу лк >ди , да е нринцЂ Наполеонђ опетЂ садЂ предузео путешествје едно, кое освоенћ за цћл£> свок) има, али не у опаенми КримЂ , него у миролгобиву Шотландску- А као да е и само освоенћ то далеко одђ оногђ нодђ Севастополн, и да ни на шта друго управлћно Hie, него на орце енглеске принцезе, кћери кралвице BmsTopie и принца Алберта. — Другн опетЂ казуго, да се з 6 огђ те нове, лгобови посвећене , намере , и праизскш еданЂ принцЂ садЂ башЂ у Енглескои наоди. —• Кажу новине, да е nekis Француск1и вовкђ , кои е пре негди при некоиЂ излетанго ру гкомђ изђ Севастополн десну ногу изгуб1о и у робство пао бмо , па се у Одеси излечш, прилику добјо , те е прелепои еднои девоичици рускои животђ одт> ватре спасао. Шначко дћло ово ранћника и до богалн доведеногЂ Француза тога тако се девоачкогЂ срца коснуло , и такову е силну наклоностђ кђ избавителго своме у нн, улило, да е она сулротЂ свима представленама. молбама и сузама родителн

и Фамил1е свое, кућу и огнЂиште свое оставила и са лгобезникомЂ свои.мђ, кадЂ се роблћ изменуло, у Француску отишла. — У маломЂ местанцу едномЂ у воиводству Мекленбургу пре краткогЂ времена умре човекЂ еданЂ, кои е у свакомЂ призрешго одђ свои сажителн уважент> и почитованЂ бмо, премда е, нарочито последнви свои година. само редко у цркву долазјо; збогЂ овога неиосћштаванн цркве, одрече мћстнми свештеникЂ земнммљ остатцмма нћговммЂ , у обштемЂ гроблго место пребиванн. Нратна донесавши мртваца до гроблн и нагпавши Kaniro одђ истога затворену, нехте наси.пемЂ послужити се и неправилно у гроблћ ући, већЂ се окрене , мртваца натрагЋ однесе и у башти нћговои сарани. Сродници, коима е т ешко бмло одвоенЂ овако одђ собраће гробЂ нћго†гледати, лосле неколико дана изваде га, однесу у оближнћ село , и тамо га у обште гроблћ саране. Селани се овмм7> нехристјннскимЂ поступкомЋ свештеника свога узбуне, дигну проти†нћга парницу, добпо га, и тако по Tpehifi путЋ мртваца оногђ изђ землћ изваде , у свое гроблћ пренесу , и у Фами .пдрну ra гробницу нћгову саране. -— Благословенвш КримЂ , тамо маика земла безЂ сваке разлике и христјнне и нехристјнне милосрдно v себе прима

Д 0 М А h I И Т Е А Т 0 Р Ћ. iVl а и с т о р и ц а. Лголви то дете да неплаче. Ш е г р т ђ. Н га еднако лголнмђ а оно непрестано плаче. М аисторица. А тм му певаи штогодћ па ће ућутати. Ш е г р т ђ. O^iro ми маисторице , а неумемЋ ништа да певамЋ. IVI аисторица. Певаи макарЋ шта само да деге неплаче. Ш е г р т ђ (лголн дете и пева). „Свдтми Боже ! сватми крћпк1и !" М аисторица. (лупи га шакомв) А зарЋ незнашЋ ништа друго да певашЋ обешеннче. Певаи што друго. ш ег р т ђ. (пева кроЗЂ плачЋ) „вћчнал паматБ, вћчнан памлтБ.' 1 М а и с т о р и ц а- (лупи га опетЋ). Tbi мени пркосишђ обешеннче. U1 е г р т ћ . Hie 04iio ми, н те песме певамЂ да бм дете ућутало ; ерЂ знамЂ коме се годђ те песме певаго, он7> ћути.

М А Л И Н Е. — РазкошЋ, коаумложава потребе, разпалгое жеђ& за богатствомЂ и порађа у срцу млого жела ; простота нравји. коа разрћшава човека одђ млого сполбнм стваpiir, сстб као кака†непору1иимми шанацЋ , кои брани добродћтелБ. — (Дагосо)