Шумадинка

У Б^ћограду 5, Декембра 1855.

НУ1АД1КН

ЛИСТЂ ЗА КНБИЖЕБНОСТБ, ЗАБАВУ И НОВОСТИ. УчредннКЂ и издавателв Лн>бо»Јир-& П. НенадовиКљ.

ТЕЧ. | Оваи лнстт. излази вторникомт. и петкомг.

• V 98.

М И Л А Н 1) II М И Л К А.*) (продужено, бр. 95.) Онаи 6a4Kin старми свештеникЂ кога читателБИ по-

задркти кадЂ оћу какву милостинго да учинимЂ ; али саслушаите ме, и ублажите ме вашимЂ речма." „Говори слободно", рекне свештеникЂ „дужноств мога светогЂ чина налаже ми да твое речи никомђ нека-

знам изћ лочетка ове приповедке. сед!о е и читао „Србске Новине" кое су онда у наивећои слободи кого е игда србска печатна имала, свое чланке саобштавале. НЊгово удублКно читанћ прекине еданљ странацљ, кои уђе унутра. „Господине, ваша смиреностБ , ваша сћда коса, даго ми уверенћ да се вала и наивећш злочинацх. кога савћстБ гризе, сме приближити и изповедити" рекне странацг. и скрз г шено стане на средљ собе. — „Маика црква, прима поканнике у свон наручн" одговори свештеникг. „и ако има кои, коме бм изповестБ олакшала грижу, н ћу га радо саслушати , и радо ћу се за ni.ra богу молити. ,,fl самв таи светми отче," рекне онаи странацт. кои нико други небеше него Бенда, и са дрктећимЂ устнама полгоби руку смиреномљ старцу : кои већг. беше узео кнвигу, метуо крстљ на асталљ, и спремант, да слуша изповћдв , читао е предходеће молитве. „Господине, Шандорт. капетанћ хоиведскји 6wo е овде , н самв му пронашао квартирЋ госпое Селанићке и онђ е нго npeBapio да iofi е мугкљ живг , само да се поврати у Банатг,. Она е пристала и у Неделго онђ ће е превести." „То е рћавЂ путЂ коимђ си пошао бмо, рекне свештеникЂ — „али за времена си се покало и — — " „А хђ , за времена , бол!> реците доцканЂ, врло доцнанЂ покано самг. се!",,Шта да Hie већЂ отишла удовица Селанићка ?" повиче уплашенЂ свештеникЂ. „Hie , али ако неоде ШандорЂ ће сђ четомЂ прећи и одавде украшће нвну кћерв. Али н самв почео одђ манви и одђ наинов!и мои рђавБ! д1.ла — друга већа злочинства стое на Moiofi души. Нико ift незна, али совћств кон ме мучи, кон ми неда спавати, и кон ме као ус1анимЂ клћштима чупа, гони ме да тражимЂ себи лека — ако е ваиде, ако ће ми бмти лакше, целомљ свету, н бм казао, о, кадЂ бм само спокоино умрети могао, а бм радо умрЂО. Господине ево у овомђ завЈготку има 12 дуката, примите ш делите ig сиротинви, подаите у цркву, моа рука увекЂ

*) Жао намт. е што оне сцене кое 6bi читател^ наивећма занимале, морамо овде изоставити. ЗбогЂ чега ће цела далд прнповедка pamaти, и одвећБ скраћена бмтн.

нгемЂ. „Несрећнми еданЂ и бееанЂ богаташЂ," — почне Бенда — „обклади се у маџарскомЂ логору сђ еднимЂ полковникомђ у велику суму новаца, да ће у Београду 6 б 1 ти лимунац !а и да ће сва варошБ бнти освћтлћна кадв Маџари освое БанатЂ Л самБ npnMio на себе , да онђ обкладу ^ooie, пређем -б овде, и чекао сзмб гласЂ маџарске побћде. — Лако е 6ti.io погодити како ће се сва варошБ освћтлити. 17. Априла попенћмЂ се на таванЂ великогЂ здан!н; читавЂ данЂ провео самБ намештагоћи оне запалителне справе, кое самБ у сва четири ћошета пространогЂ крова сместт. Мени е требало само на два кран припалити, и н самБ спокоино чекао поноћБ. Три четврти сата H36iro, и н причекамЂ 1оштђ . — Неколико минута после тога, и н ужежемЂ запалителне свећице и полако изађемЂ и одемЂ на сокакЂ. Све е мирно 6 б 1 ло , све е живо спавало. ДванаестБ caTifi H36ie, иу таи истни ма' на обадва краа високогђ крова букне пламенЂ. Далћ све знате, она е ватра угашена, али онаи пламенЂ гори негхрестано у моимђ прсима — ■, БеоградЂебно осветлћнЂ, н самБ добро награђенЂ, али грижа одђ дана на данЂ све већа постае у момђ животу, и нигдћ немамЂ мира. Даите милека, обећаите ми да ће молитве ваше допрети до престола божЈегЂ !" „Доста несрећниче" загрми страовито зачуђенни старацЂ и уклони крстЂ изпредЂ тога злочинца. — „Неспоминби на твон уста свето име 6o^ie, свака твон молитва вређа величество небесно. ПроклетЂ да си целогђ твогђ живота ! проклетЂ нека е свакји онаи зракЂ сунчанБШ кои те ocia, свака она стопа землћ на кого станешЂ ! проклетЂ нека е онаи воздухЂ коимђ дишсшђ! Нека се умложи и устостручи она грижа коа те досадт> гризла ! за тебе нема милости ни на овомђ ни на ономђ свету. СвудЂ предЂ твоимђ очима нека твон дћла трепте, нека те свуда демонски бичеви прате — цветЂ у кои тм погледашЂ нека одма увене ; дрво, за кое се ти прихватишЂ нека више плода неноси. Уклони се изпредЂ мои o^iro да неостане твои ликђ у момђ памтенго , иди и гди годђ човека сретнешЂ сматраи, у нћму свога наи-