Шумадинка

390

стронпегг. суд!к». и Несрећнми очалнши uonpie свое иице, и са горкимћ уздисаемљ оде. ( продужен-b сл4дуе ).

НАГРАђЕНА HEBHIIOCTb. У .lioHy у Францускои умрла e една стара и богата госпа. Целогв е имана нћногЂ, кое е она притлжавала, наслћдникљ бмо едант> смновацЂ нћнт.. Предљ што ће умрети дозове она овога кђ себи и рекне му: Пре осамЂ година дана одемЂ у ПаризЂ, да еданЂ дугЂ одђ 14.000 Франака наплатимЂ. ДугЂ ми таи исплате сђ папирнвЈМЂ новцемЂ , кои а у старе едне новине, у кое су у путованш моме ципеле мое у сандуку замотане 6wле, увЈемЋ. КадЂ дођемв у кварирЂ, метнемЂ зав !енЂ таи папирЂ са другимЂ некимЂ стварма заедно на пећв , па седнемЂ за асталв да тво.мђ отцу писмо напишемЂ и известимЂ га, да самв дугЂ наплатила. Писмо буде готово и а га хтедо сама на пошту однети, а да се небм задоцнила и да опредћлено време за приманћ писама непрође, поитамЂ што самв брже могла. Кадв клгочђ кућевномЂ газди предадо рекнемЂ му, да ми се довече у 8 сатш пећв наложи. ОдемЂ кодђ познанице едне изђ ^iона на вечеру , и за вечеромЂ у пола осамЂ caTi'B падну ми наеданпутЂ на паметв мои 14.000 Франака. Забринута устанемЂ, опростимЂ се сђ прЈателБицомЂ, седнемЂ на ^iaitep^ и дођемЂ у гостилницу. КадЂ самв у собу moio /шла, већЂ е пећв, као што сам& заповедила, налогкена бмла, али е и панира мои нестало. ЗазвонимЂ, слунштелБ дође; запћггамЂ га, ко е пећБ ^OHiio, онђ ми одговори служавка, и ова затимЂ одма дође. ЗапмтамЂ нго, да ли е новце мое видила , а она ми одговори да Hie. Д неодустанемЂ одђ потраживанл мога, она падне у несвестБ, дамЂ газду дозвати и преповедимЂ му све по реду, шта е предходило. Газда добарЂ ставше за честностБ нћну, а при оваковомЂ обвиннванго за сачувати честљ куће свое принуђенЂ се нађе приступити краинћмЂ кораку и — девоика дође подђ затворЂ. СудЂ е осуди због на зло употреблћногЂ поверенн на три године затвора — али се новци мои ненађу и а се вратимЂ кући. По истечешго три године сврати се служавка издржавши казнБ , у Лшнђ и дође кђ мени укоравагоћи ме з 6 огђ обезчесћенн свога Строго изслћдованЈе судеиско^ комђ она подлећи мораше , ше могло изнаћи, каково е употребленћ она сђ новцима учинила Сумнн, да, грижа еавести управо породи се у мени. Да МанонЂ невина небуде! МанонЂ ? запмта СБшовацтз. — вств МанонЂ, одговори стрина, то е та иста служавка, коа е и данасЂ кодђ мене. — Тронута преклинннћмЂ нћнимЂ , несрећомЂ нћномђ , унамеримЂ да колико вмше могу савести MoioH олакшамЂ, па е понудимЋ , да кодђ мене у службу стане. О на се прими тога, ept повређена честБ нћна небм iofi на услуги 6 б 1 ти могла, да на другомЂ месту службу ^o6ie. БашЂ у време догађан оногђ хтео го е младЂ еданЂ маисторЂ, и као што сви кажу , валанЂ човекЂ себи за же

ну да узме , но после е остави. Л садЂ већЂ вмше, у слћдству службе нћне, нимало несумнамЋ о невиности нћнои. л умнремЂ у томђ уверенго, да е она скупоцене оне новине употребила за подпалБиванћ ватре у пећи. То, што самБ ти садЂ препове^ила, доволбно е . да ти Манону препоручи. Л желимЂ да она кодђ Фамил!е наше остане па ту и да остари. Немои таину ову несреће нћне никомђ одкриваги , него шта Bbiine имаи увекЂ призренћ на нго. Сутра данЂ умре стрина и остави синовцу иманћ у вредности 200.000 Франака. СадЂ текЂ долазимо на правми чудноватми догађаи. Синовац -б г. Адр1лнЂ Б. дође на неколико дана после погреба стрине свое изђ Лјона у ПаризЂ , сћ томђ нсмеромЂ, да неколако месецш у Паризу проведе. Онђ узме обиталиште у онои гостилници, у кого га е ®iaKep'B довезао. На другомЋ бого сђ башЂ лица са сокака буду две собе за нћга опредћлене. Прве дане провео e у совршеномЂ задоволБСтву и подпуномЂ уживанго CBiro радостји. бдно вече дође сасвимЂ уморенЂ у обиталиште свое, спреми се за спаванћ, легне у креветЂ и узме последнБШ лнстћ новина да чита. НаеданпутЂ узнемири га иапрасанЋ кликотђ нћговм садЂ текв кућн дошавши сусћдница. НашЂ странацЂ испусти новине изђ руке и послуша — но почемЂ е само неразумителанЂ звукЂ до yuiiro нћговБ! допирао, то се онђ дигне сђ кревета, и потражи згодно место, сђ кога 6bi разговорЂ удобно прискушкивати могао. Вр ата една, кол нису служила за пролазакЂ, већЂ коа су текЋ ока ради орманЂ представлнла, раздваала су га одћ нћговм лепм сусћдница. ШуплБина врата илити ормана тога бмла е са старимЋ новинама и другимђ коекаквимЂ папирима испунћна. Онђ узме свећу свого и потражи пукотину какову, крозЂ кого бн лгобопитно око нћгово до занимлБивогЂ еусћдства допретн могло. Ко шта тражи , таи и нађе. З идђ е бно нешто мало наеренЂ, између рагостова папнри утутканн. Г. Андр1*анЂ навалнце извуче еданЋ са паучиномЂ обвЈенЂ завежлни папира наполћ. СадЂ е већЂ безпреплтно свое лепе сусћднице гледати могао. •—• Сутра данЂ , чимђ се одђ спаванл дигао , потруди се, да све у свои надлежнћ1и редЂ постави , подигне са землћ онаи синоћБ едва извученБхи завежлаи папира, раздрешн га, да га лакше утуткати и опетЂ довече лако извући може, и нађе у истомђ — — 14.000 папирногЂ новца стрине нћгове ! Онђ испБ1та газду и дозна одђ нћга, да е то она иста гостилница, у Koiofi е пре осамЂ година стрина нћгова обитавала. Сирота МанонЂ бнла е онда ту служавка. андрјанђ пише у Лшнђ и заповеди да МанонЂ одма у ПаризЂ дође. Чимђ е сђ кола сишла o^Kpie iofi настоеће чудотворно доказателство невиности нћне. Алн нбок , као жертви приклгочена тога, остае на свагда непонатно, како новине оне заедно са садржаемЂ своимђ у ону рупу -дођоше, и како ifi за nyHbi осамЂ година дана отуда нн-