Шумадинка

391

ко досада неизвуче. Но почемЂ е ово таково необоримо доказатеиство , кое стварв никако предругончити неда, то се иожури Андр1ннЂ да Манон-и нвно удовлееворенћ даде. Манонт> е пакЂ доволћно паметна бћЈла , те е то одбацила, врт> е нћна жалостна повћств већв одавно заборавлћна. Кажу, да е наслћдникЂ Манон-и ти 14.000 ^ранака устушо. Газда гостилнице те неброи се међу имућне лшде. Манонт. стане у тои кућн и поверн му новцб свое за распространенК послова нћговм. Она се прими надзирателства надљ целимЂ домоводствомђ Гостилникђ е удовацЂ 6wo , и то е повода дало кђ обштемЂ мнћн1К>, да ће МаномЂ нћму руку cbohj дати , н тако на таи начинЂ притнжателћКомЂ целгоЂ домостроителства тога постати

М Р В И Ц Е. — МладићЂ еданЂ у Берлину, одђ добре куће, залк>би се у еднулепуи добродћтелну, али сироту девоику. Чувству нКговомђ у подпунои е мћри одговарало и чувство нћно. Али е саединенго нђиномђ на путЂ стало несаглаcie поививше се одт; стране родители заигоблћногЂ младића. Сирома младићЂ све e на свету чишо , Да родителћ свое. а имено да отца свога на одобренћ склони, али оваи остане ненамолћнЂ. У очалн!ш падне младоме човеку томе на паметљ, да онђ у Магдебургу богатогЂ унка има, кои велику трговину води. Заклшчи дакле да кђ овоме оде , да стане кодђ нћга у службу, и да се тако сђ лгобезницомЂ свошмђ венча. У лкђ , паметанЂ поштенЂ и добарЂ човекЂ, предвиђагоћи да та лгобо†cecтрића нћговогЂ може живота стати, узме га за кнђиговодителв свога, допусти му, да лгобезницу сбого поредЂ венчана тамо довестисме, и обећа му, да ће онђ родителћ нћго ве бмло пре бшло после венчанн приволети, да и они саединенћ нђино одобре, потврде и благослове. МладићЂ пунЂ сладки надежда поита у БерлинЂ , да вћрну лгобезницу свого са со 6 омђ одведе, и нађе е — мртву. ИзванЂ себе одђ туге отрчи у воденицу и стрмоглавце скочи у воду. Лепа радостг. и утћха несмишлћномЂ отцу. —^ МолерЂ еданЂ оде кђ сара«>у едномЂ и сђ оваковомђ га молбомЂ поздрави: Господине ! Н садЂ башЂ у лослу имамЂ едногЂ тврдицу , па бм радЂ поредЂ нћга новце да измолуемЂ. Зато васЂ молимђ учините ми лгобовв и даите ми на послугу крозЂ едну неделго дана едну гомилу дуката , да, нмагоћи оригиналЂ предЂ собомЂ тврдицу лепо накитимЂ." — Да ли е по обштепознатои сараФСкои издашиости сараФЂ онан молера у вештини нћговои са молћномЂ скупоценомЂ мустромЂ подпомагао, нисмо у станго точно извћстје дати. — Бап1Ђ кадЂ се паробродЂ еданЂ у Кобленцу одђ обале отискивао, утрчи у нћга као беЗЂ душе ЕнглезЂ еданЂ. ПаробродЂ се отисне и текЂ што е сђ пуномЂ снагомЂ бродити почео, а ЕнглезЂ сасвимЂ обученЂ као што е 6wo и са шеширомЂ на глави скочи сђ пароброда у воду. Са cbi'io страна заори се вика и дрека одђ поплашенм путника, потрче у чамацЂ да му што пре у помоћЂ стигну, али пливагоћи Енглезг даде знккђ рукомђ , да могу на миру остати, и здра†чита†на оба -ј

лу исплива, и отуда, цурећи сђ нћга вода, у пратнЂи млогочислене дечурл1е дотрчи у КобленцЂ, да се часЂ пре у гостшницм пресвуче. Шта е дакле у ствари бмло ? Онђ се спремш бмо да са фамил1омђ св 010 мђ изђ К обленца на пароброду одпутуе, па како ce на едномЂ месту мало задржао а Фамил1н нћгова напредЂ отишла бв1ла, поммсли, да е таи крећући се паробродЂ онаи, сђ коимђ онђ путовати пма, а кадЂ е у нћму превару свого увиД10, безЂ свакогЂ предомишллвана скочи у воду , да се небм иначе текЂ сђ друге штац1е враћати морао. СТРАНЕ НОВОСТИ. — Као редкш олучаи у живећои природи еаобштавамо оваи чудноватБ1и догађаи нашип читате .1Бима. Синђ едиогЂ се.шка близу Темишвара нестане и. Новембра т, г. наеданпутљ пзђ црвве, гдћ е са своимт. родителБима ва вечернви бно, и родителБН узалуд'1. више одђ 15. дана тражећи га изгубе сваку надежду , да ће икад-b свое д-ћте наћи. — Истогт, мћсеца ге. отидо мати изгубл4ника у подрум-Б, и немало се упрепасти, кадЂ свогђ снна ту подђ еднимЂ буретомљ без 'б свћсти али седећи види; пола радосна, пола у страу, истрчи напол4 и зовне свогћ човека н тако изнесу сина у собу, кои ту после краткогт, времена кђ себи дође. Изђ казиванн нћговогЂ дозна се слћдугоће. КадЂ е онђ 11. Новем. у цркви 6бш , смучи му се , и онђ изишавши изђ цркве потрчи кући, но у путу га спопадне тако нкђ санљ и нека тромостБ, да ше могао далћ ићи ; зато се сврати у вдну шупу комхшиску, у Koiufi доста сламе 6iauie, ту се пола нзван-Б себе до кошулћ свуче , у сламу се стрпа и одма сладко заспи. После нег.огЂ времена , а то е 6 б1ло после пуиБ! 15 дана, разбуди се и пође онако необученљ кући. но у забунн CBoiofi непогоди собу него отнде у подрумЂ и ту опетЂ заспи, гдћ га и матн нсто вече случаино нађе. На н-ћгово причанћ похитн отацв у означену шупу и нађе тамо свогт. сина а.1Бнне и улежано мћсто, и ув-ћри сетимт, о казнванго синовл-ћвомт,. Изгубл-ћник -б се 6 б 1 о сасвимЂ ocyiuio ; зато зовну родителБи лћкара, кои нађе да се истомђ трбу, бБ1аше до крста' спласнуо, ерт. у цревима и стомаку нимало ране Hie имао с почемт. за 16 дана нити е што ео ни nio , и да му е свако тћлесно дћиствованћ за то време престало 6 б1ло . За то га и лћкарт. одма почне позорлБнво и брижлБиво лћчити. — Многе новине непрестано се гоште скоромт. миру надаго, и пишу; да су предложенл мира у Лондону одђ Палмерстона прегледана н одобрена, и да е AycTpia ступила у ближе преговоре. Енглеске пакЋ новине „Глобе" признаго, да се уговори мораго посредствомЂ AycTpie предузети. али изнвлгокј и то: да одђ стране Pycie нису ннкаква предложенн до сада за мирЂ дошла; и nie се iouiTe ни надати , почем -Б ће сагозницн сада далеко више тражитн, него пре освоена гожне стране Севастополн. Воена спреманд траго непрестано са обадве стране. — КралЂ сардинскш за време бавлена свогћ у Лондону доб1о е велик1и енглеск!Е5 ордент. пантлБику, и повратш се већЂ |преко Француске у Туринг.