Шумадинка

У Б"ћограду 13. Декембра 1855.

Ш71ДДИК1. ЛИСТТј за КНБИЖЕВНОСТБ, ЗАБАВУ И НОВОСТИ. Учредникх. и издавателв Лгобомирљ II. Нонадовићљ.

Ован листг излази вторнивомт. и петаомг. ЦЉна му e за три зАсеца 4 цианцика. ) •№ 100.

Л АД*Н А ИЛИЏА. (свршетака.) На тако светчано издсненћ Долотовђ се само нко поклони и оставивши удовицу у наивећои раздражеиости ; отиде у гостшницу, куда су обично долазили лшди. кои нису кодђ куће ручавали већх. тамо за врло умћреhjl цћну узимали башг. добарт. ручакЂ. Бшло е друштво 4 ;^ д * јично велико. Разговарали су се о води и лћту и здравлш и еданпутЂ рећи о свачему , што се годћ тиче онога, кои дође у Лопухинку. Долотовђ запмта едногЂ лЂкара у колико изненадна ладна илиџа ономе , кои никадЂ ние бмо у ладнои води , могке наудити. . . ЛћкарЂ одговори да то иоже учинити да човекЂ доб^е ику грозницу одђ назеба ако не и врућицу. Долотовђ се на то нешто замисли. Аве му да е еданЂ слуга ђенералице Гончевске радЂ сђ нђимђ нешто разговараги се. Доиотовђ отиде у собу са стране. Слуга му преда едно писманце. 1)енералица 6ifliue брзо написала на едномЂ листићу харт1е; мирисомв пошкроплћне. ово : „ВасЂ и све , кои невћрун) да Клече†хоће чисто да полуди одђ лшбави спрамЂ мене, молимђ покорно да с -ДЈиахЂ отидете на великш изворЂ до илиџе, гдћ ћете се чмђ освћдочити до кога се степена простире Кле■((i.na лшбавв спрамЂ мене. Mapifl Семеновна, удовица ђенерала ГончевскогЂ." Долотовђ одмахЂ на гласЂ прочита писмаице свмиои су бмли у соби, гдћ се руча. Сви едногласно зак.иоче одмахЂ радити по нозиву. Узђ путЂ поведе онђ са собомЂ и барона Рабеа , кои е, кадЂ е чуо шта се догодило, испустш чакЂ и свои штапЂ. Тако многоброино друштво разговараше се свимђ путемЂ о томе, какву ли ће пробу метнути ђенералица Клечева. бдни рекоше да ће га натерати да као лабудЂ плива по езеру, а други да ће 30 чаша воде морати попити за 30 минута, а трећи опетЂ да ће га опетЂ едну четвртЂ сата етнути да стои у води, кон пада као киша и т. д. Свадпи е едва чекао да види шта ће бмти. Узђ немирно то друштво пристане чакЂ и стара Бурбина . кол ние могла тако красну прилику пропустити да ненабави предмета за приповћданћ и тороканћ. * Долотовђ иђаше напредЂ

Украи езера. починшћи одђ велике илиџе , стое четири велике лћпе куле, у кое крозЂ цћви долази изворна вода изђ планине. Та вода пада са висине одђ два хвата, едногЋ хвата и по , едногЂ хвата и два аршина. Тамо се редко ко купа, ербо е за обичне болести одђ назеба и прозеба одвећЂ силовита вода и само за четири степена топла и пада у широкимЂ брисковима. Ондћ, гдћ са наивеће висине пада вода, сталше ђенералица Гончевска са КлечевимЂ. Онђ имађаше црнЂ ФракЂ и шеширЂ, бћле рукавице, прслукљ отворене бое са грудма отворенимЂ и чизме одђ коже што се свћтли. О нћговои руци имађаше онђ едну лаку горнш халвину. Удовица имађаше црнЂ заогртачЂ и нешто се живо разговараше са ићсникомЂ. Оваи изгледаше врло снужденЂ и наочигледЂ незадоволннЂ. Долотовђ каже своме друштву да остане когђ чесме, па онда самЂ отиде ближе удовици н Клечеву. „О. вм сте дошли, господине Долотове ? БашЂ сте добро дошли!" рече удовица раздраЈкено. „B&i доведосте са со6омђ и много друштва. Тимђ болћ , барЂ сви ће посвћдочити на што се господинђ Клече†мени за лгобавв одважава. Вм знате да онб овдћ ние никако Лопухинке, већЂ мене ради и да се онђ никадЂ некупа и никако неможе трпити ладну воду. СадЂ ће онђ одмахЂ стати подђ ту , два хвата високу воду и тамо у подпуномЂ за балЂ одћлу одстонти петЂ минута , те показати да онђ на свћтунема ништа вмше одђ мое желћ." Долотовђ неодговори ништа. ВећЂ погледа у пћсника. Оваи се лко налшти : устне му задркћу, у лицу стане мћнати часЂ наиотворен1ш црвенз 7 а чзсђ опетЂ бђлу бош као оно у мртваца , а руке згрчи едну у другу ; а.ш ни онђ нерћче речи. „Да неће бмти много петЂ минута?" примћти наипосле Долотовђ. „Господинђ Клече†може лко назебсти." Удовица немарно слегне раменима и пнташћи погледаше у пћсника. Оваи корачи напредЂ , па онда опетЂ стане и промуклимЂ и дркћућимЂ гласомЂ запмта : „Дакле Bbi то хоћете башЂ доиста ?" „Никако непопуштамЂ !" рече она постонно и строго. „Вм сте немилостива !" рече пћсникЂ тако, како га едва чути могоше. „Вм лхи недадосте времена ни спремити се за тако опаено кушанћ. Вм рекосте да се обучемЂ. те да сс вечерасЂ шетамо, а после обиђосте е-