Шумадинка

398

зеро и садт> ми изненада кажете да станемљ подђ ладну воду, на кош л мрзимЂ." Па онда мало престане као да очекуе одђ нћ утћхе и милости. Удовица пакљ са оборенимЂ очима стааше спокоино, и нестрплвиво врхомв одђ ципеле тапкаше по землви„Д већЂ нећу споминвти и то, како мое слабо здравлћ може бмти неће моћи отрпити то купанћ , кое ми е доиста на убитакЂ." — настави несрећнми пћсникЂ далћ. „Али е вама не само мало стало за тимђ , што ћете ми зкивотђ довести у опасностг,, него шшђ хоћете и да ми се CMie сва Лопухинка , кадЂ мокарЂ и грознича†пођемЂ одавдК кући." Па опетЂ ућути , молећи барЂ за еданЂ погледЂ и едну рћчв , али немилостива ђенералица викне наииосле нестрплвиво ; „Хоћете ми ту шшђ да зановетате коешта ? Нећете да пре станете одмахЂ ту;кити се ?" „Тако нека и спрамЂ васЂ буде Боп. милостивђ ! — " рече пћсникЂ изгубивши сваку надежду. .,Н ћу вамЂ показати како ВасЂ л^обимЂ а како ме Вм племенито ненаграђуете за петЂ година мое наиискрен^е и наивћрнЈе лшбави !" На то брзо збаци са себе халвину и шеширЂ и noђе кули. „Чекаите!" викне Долотовђ задржавашћи га и окренувши се ђенералици. „Н наравно могу пустити да се учини едиа будалаштина , али не и да човег .ђ самЂ себе y6ie. Допустите му метнути шеширЂ иа главу, ербо га може одмахЂ убити дебелми бризакЂ одђ ладне воде, падак >ћи му са. тако велике висине на главу !" „Та камо да ме хоће убити !" викне Клече†и одтргнувши се одђ Долотова пође вратима одђ куле. „Станите, Клечеву !" рече удовица као великодушно, па дигне шеширЂ са землћ и да му га : „Метните га на главу !" Клече†натуче шеширЂ на очи и уђе у кулу, ни неопазивши нити и погледавши на руку, кого му пружаше ђенералица. Долотовђ узме пћсникову горнго халвину, па погледавши на сатЂ рече идући за кукавцемЂ : „Н ћу гледати да Клече†точно испуни што се захтћва , башЂ ако и знамв да онђ ни безЂ тога неће ни крочити сђ мћста." На то и онђ уђе у кулу, па пћсника, кои већљ иђаше У ДРУ Г У непокривену собу , куда падаше ладна вода, опетЂ задржи и скопча му ФракЂ до врата и замоли га да мало искриви главу на страну , како да бризакЂ одђ воде вмше 6ie у леђа него у главу, а после му загрливши га подвикне : „Саио се држите ! Н самв увћренЂ да ће вамЂ ова ладна илиџа пре помоћи него одмоћи. Н ћу дати знакЂ кадЂ ће бмти доста." Клече†му ћутећи и захвално погледагоћи га пру» ји руку и стане подђ ладну воду прекрстивши руке преко леђа и на едномЂ месту трпећи воду , одђ кое му се сви удови смрзну као ледЂ. Долотовђ отвори врата и викне удовици наполго: „Милуете ли гледати како човекЂ топлога срца извршуе злу ћудЂ женске, коа нема срца ?„

ђенералица по гледа Долотова огорчено н мрзећи на нћга и равнодушно гледаше крозЂ отворена врата. Иза нћ се виђаху главе свега друштва лопухинскогЂ, кое се стекло на мћсто, гдћ ће се такво штогодђ знаменито догодити. Доста смћшноме станго пћсниковомЂ зато се Ј ошђ нико ни мало ненасм1'н , већЂ свмма га 6iaiue врло жао и свакш се лгоћаше што удовица тако нема ни срца ни душе. Она пакЂ сву гомилу прегледа поносито, па онда викне Клечеву : „Доста ! Можете изићи. Кушанћ е свршено." Клече†погледа на Долотова и непомакне се сђ мћста, башЂ ако и клецаше ногама и тресате се са†као у грозници. „Сђ допуштенћмЂ ! 1 ошђ еданЂ минутЂ и по" — рече Долотовђ гледагоћи на сатв. „ Ohi ^ мора , не ВасЂ, већЂ себе ради испунити све што има " Удовица погледа Долотова попреко и изиђе изђ куле. Долотов!, мане на Охватова да дође бргке у илиџу , па спреми топлу постелго , а ХунгерснотЂ у иствш махЂ отрчи лћкару и донесе рума и врелога чав. Пошто прође еданЂ минутЂ и по, а Долотовђ затвори врата одђ куле, ria извуче изђ воде укочена Клечева и скине му мокрми ФракЂ а навуче су†капутЂ, па онда га узме подђ руку и поведе га кђ илици покраи стекавши се гледача , кои ra сажалћваху сви. Удовица хтћде прићи му ближе, али е Долотовђ доста опоро отури рукомЂ и рече : „Да неће бмти болћ да му дате садЂ мира ? Наипре га вала сачувати одђ зла, кое га дшже снаћи са назеба, а после га можете опетЂ кушати, само аио и далћ усхтћ слушати ВасЂ." Удовица слегне раменима и непроговори ни рћчи, већв ћутећи отиде изг. парча. Клече†е и непогледа, ербо имађаше снаге и толико , да се одвуче до илиџе. Читаве двћ неделћ дана лежаше пћсникЂ у грозници. Долотовђ се скоро едкако налазаше кодђ нћга. Сва Лопухиика разбираше како е кукавцу, кои е се тако ако тицаше, а Гончевску, немогаше нико гледати; нико сђ нбомђ непроговори рћчи нити е ико хтћде поздравити. Наипосле стане она и сама избћгавати да се несастане са Лопухинчанима, ербо ioii се ови барЂ подсмћваху ако не и вређаху е. КадЂ болестникЂ стане опетЂ оздравлнти, а сва Лопухинка долазаше му на посћту, па и саме женске , наравно CTapie. Долотовђ међутимЂ добро гледаше да Клечевг. никакву вћстњ недоб1е одг. Гончевске. МеђутимЂ она само двапутв запмта за болестниково здравлћ , на iuto iofi е одговорено да му е хвала Богу болћ. Долотовђ се непревари у рачуну , ербо пћсникЂ доиста у еданЂ истми махЂ оздрави и одђ болести и одђ лгобави спрамЂ недостоине Гончевске; ладна га илиџа спасе. Грозна ћудЂ удовичина, ков се неможе ничимђ извинити , наипосле отвори Клечеву очи. Долотовђ га еднако свомђ силомђ раздражаваше проти†удовице и доведе га до тога, да ioK захвали на участвованго, кое е спрамЂ нћга имала докле е бмо болестанЂ, и сасвимЂ е разрћши одђ тога, што е по издржаноме кушанго дужна бмла поћи за нћга. Клече†1 ошђ дод а дз се онђ сматра за недостоиногЂ нћзине ру ке > ербо му е за време купана криво бмло што е она тако немилостива, а и кадЂ