Шумадинка

399

е CBpiuio купанћ, onaaio е да му ин>бавћ спрамљ нћ доиста Bfaiiue н« е 6auib тако ватрена, да е ладна илиџа. на кок) га е она натерала , немо5ке угасити. Наипосле io8 v писиу допусти да међу пописане болести , кое се rio ПрисничевомЂ начину могу излћчити, запише тшт, едну бо 1еС ТБ, кон се по истоме начину може излћчити , т. е. лгобавв, delirium cordis vel febris amorosa." По собственомћ искуству, вели, очевидно е да се та болест^ може изб корена излћчити. Примивши то писмо , ђеиералица Гончевска одмахљ отиде изђ Лопухиеке. дужностб беспристрастнога извћститела принуђава на<?Ђ додати како е брзоме моралномг. и тћлесномљ оздравлћниЈ Клечевл!е.вомг. много ломогло ioim> нешто, што е Д олотовћ знао вћшто употребити. Разумћвши т. е. о кушанш издршаноди. и болести Клечевлћвои , Лиза е, баронова еестра, пала бБЈла у несвћств и после и сама одиежала неколико дана. Зато ние ни чудити се што е КлечевЂ, кадт. е првши путЂ по оздравлћнго изишао проћи се, наипре отишао Лизи да ioB захвали на нћзиномг. участвованго, а шшђ манћ е чудити се , што му е врло мило бмло и дуже представлати оздравлћника , па при томе шетати се са Л изомђ oko парка и разговарати се сђ нђомђ „о Шилеру, о слави, о лгобави." Таи разговорЂ сврши ce наипосле онако, као што се ј : обично такви кнбишки философ!иски разговори свршуш. С ђ концемв т. е. Августа мћсеца бароница Рабе доб!е у скровитои сеоскои цркви ново-медушкои име „госпођа Клечевлћва." Сва е Лопухинка бслла на свадби, код е врло господски обдргкавана. О дђ осталм лица , коа смо познали у Лопухинки. ! О шђ двое су учинили rio природи, па се вКнчали, но текЂ после евршеногЂ лћтованн и у вароши. То су бмли дебелми ОхватовЂ. онаи непомирлвиви непрјнтела Лопухинк инђ , са наимлађомЂ господичномђ блосовлћвомЂ. Катариномв ТерентћвномЂ , кол се увћкЂ дивила свакоме мћстанцу и дрвцету ЛопухинкиномЂ. Нмачно су различита мишлћна, кол су по увћраванш онб 1, кои се у томе разумћш , сасвимЂ нужна за подпуну срећу , та два лица едно сђ другимЂ помирила. Но опетЂ е чудно што e rio вћнчанш Охвато†шшђ већма викао на Лопухинку, а и госпођа нћгова већЂ ш е манћ хвалила , нмачно да 6i»i се допала своме супругу. Но то шшђ ние шмђ ништа сметало ићи свако лћто у Лопухинку и тамо проводити га. А као што чуемЂ, и господинђ ХунгерснотЂ тамо се и данЂ данашнБ1 "и лћчи одђ свога варлвивогЂ апетита онако исто као и пре. 1 )енералицу пакЂ Гончевску нити е Bfaiiiie икадЂ могао когодђ видити у Лопухинки нити о нбои штогодђ разабрати. Толико се по поговаранш само зна , да е она отишла у Варшаву и тамо се удала. Д олотовђ ние женћнЂ. а нмачно неће се ни гкенити. Лћти често свраћа кђ своме прјлтелш Клечеву као гостђ, кои међутимЂ тамо већЂ вмше лћта ca свошмђ женомЂ и дћцомЂ гкиви задоволвно и срећно. О вимђ се могу мои невћрушћи читателБи увћрити колико е истина што кажу да се ватрена лшбавБ може врло добро излћчити лвдномђ илипомђ

М И Л A Н Ђ И М И Л К А. (свршетакЂ) „м ктане, н имамЂ аманетЂ да ово писмо и ово портре вама предамЂ у руке , и нашао сам^ за наипаметн1в да вамЂ овде, гдћ ће васЂ званичанЂ посао одма опетЂ забунити, предамЂ. — fF немогу присудствовати читанш тога писма ерЂ васЂ волимђ као могђ смна ; доцше дођите кђ мени. Сада сђ 6 огомђ." МиланЂ неслутећи ни нашто, опрости се са старилгБ свештеникомћ ; кога речи Hie могао сасвимЂ разумети. O^Bie apTito у комђ е оно портре станло завјено, и види нћжнми ликђ свогђ анђела. —Дражестна руменЂ полети узЂ нћгове образе — „гледаи" помисли у себи „она ми до сада ше хтела ово портре нигда показати, а сада ми шалћ и то сђ писмомћ !" портре мете у недра свон, а писмо отвори и почне чигати, неслушагоћи ништа далћ шта онаи злочинацЂ говори, и како сђ очаан1«МЂ моли. Што е Bbime читао све га е Bfaiuie стра ватао. У лоловини писма спусти главу на асталЂ. О нђ Hie Bt.iuie осећао да светЂ око нћга суштествуе. Хилнде жалостнв! ммсл!и пролете крозЋ нћгову збунћну главу, и опетЂ Hie знао тлта да мисли. „Води ми тога сђ очио !" викне онђ пандуру устагоћи брзо иза астала: потомђ шчепа капу и оде. „Оћу изђ нћнм уста да чуемЂ ове речи — " говоpio е онђ у себи идући брзо CBoiofi кући — „оћу да видимђ есу ли ioniT 'fc онако лепа она мала уста кадЂ овако лажу. Оћу да се увћримЂ стои ли шштђ она нћжна невиностЂ на нћномЂ лицу , кон ми се валвда чинила; естБ, н е морамЂ стићи, л морамЂ шштђ еданпутЂ видити сузе у нћнимЂ очима. " О нђ нигди nie мира имао. Онаи етарми свештеникЂ све му е пореду изпричао, са сузнммЂ очима тћшјо га е и упућивао га на време , кое е кадро све да излечи. Све е бадава 6fai.io! МиланЂ е тога истогђ дана на еднимЂ добримЂ сремскимЂ колима путовао у Карловце. Сунце, невћрно сунце, и оно га изда , и зоогђ уморнм кона морао е у средЂ пута преноћити. Те исте ноћи утече онаи злочинацЂ, кога е онћ испмгивао, и потера сутра данЂ горећи га y6ie у МокромЂ-лугу ; таи злочннацЂ погинуо е у онаи иствш сатЂ, кадЂ е МиланЂ са своимђ колима спуштао се Карловцмма низђ БанстолЂ. ПредЂ нвимђ подалеко на путу станла су една кола, и кочјншђ привезивао е сломлћну осовину, а двеуцрнимЂ алвинама женске седиле су поредЂ пута. „То су оне !" помисли одма МиланЂ и осети како му нагло срце куца у прсима. „Оно е место несрећно !" рекне коч Ј ишћ показугоћи предЂ собомЂ поломлћна кола. „Онде, на ономђ истомђ месту, убили су крадлБИВци едногЂ трговца, когђ самБ н bo 3 io. И садЋ ме вата грозница кадЂ помислимђ на онаиданЂ." МипанЂ се са†стресе на те речи. Сво казиванћ онога злочинца ту му се живо представи предЂ очима. И садЂ се текЂ увћри да е све оно истинито. Прстенљ онога злочинца когђ е у онои забуни на свомђ прсту заборавЈо, и когђ е текЂ на путу примћтш. хтео е да скине да баци, и хтео е да доброгЂ Сремца и далћ што о томђ пмта, али све е то заборавш, кадЂ чуе еданЂ гласЂ, кои нћгово име виче. То е бмо гласЂ Милке. Она