Шумадинка

У Б^ограду 16. Декембра 1855.

Mf 11Ц1И

ЛИСТЂ ЗА КНБИЖЕВНОСТБ, ЗАБАВУ Ж ЖОВОСТИ. УчредникЂ и издавателв Лгобомирљ II. Ненадовићљ.

ТЕЧ. IV.

Ован листб из.чаза вторниаомЂ и петкоиг. Ц^на иу е за три и^сеца 9 цванцнка.

101

fc.. А

dt,

ХАИДВ ТАКО ПРАВО ! J'aime dans се sllenee а me laisser bercer, A ne me sentir plus ni vivre ni penser.

ЛаиартннЂ.

СрећанЂ ! кои уме да разсуди, Да на свету ништа сталпо nie, Когг. немоше ниЈита да побуди, Да очаино горке сузе .iie. Ко у срећи као и у беди Само игру свое судбе г/.еди, ДвапутБ срећанв ! кои ое узвиси, НадЋ нитнтавомЋ предрасудомт. света, Кои c' нигда неће да понизи, Да завлада ст> н^имг, ниска суета. Свакои желБИ коа ствара пако Одговара : „Хаиде право тако !" Трн путљ срећанЂ ! ко може презрети, Сва грамзена величавћ! лшди Ј , Кои с' сећа да ће сви помрети Сђ несвршенимЂ »келнма у груди'. Ко свем' ономђ што с' нестише лако Поручуе : Хаиде право тако, Наивећа е у животу мудросгБ : Стрплћливоств и — бити небрига; И ћутећи изсмевати лудоств, А клонит' се свм лшдски' интрига Угасити сваку искру лштнћ И немати никакове слутнћУ овоме иространоме свету, Мил1они догаћаго с' чуда; Мил !Они неправда се плету, Mn .iioHH намудруш с* луда. Свему томе тм се насмеи сладко, Свему реци : Хаиде право тако. Ако за савт> тм се CBieTb бринешљ, Свач н лудоств ако те додирне, Одт, муке ћешЂ ти брзо да свиснешЂ, Нит ћешт> знати за часове мирне. Пустн, нека тече крива Дрина, Као што 6 текла одђ старина.

Шта годт> на те у а:ивоту дође, Добро ил' зло, ти га прими радо. Са животомћ све ће то да прође, У гробу се незна ко е владо. Сву промену среће примаи лако, СвачемЂ реци : Хаиде право тако. Пусти, пусти ! нека светт, покваренЂ, Продугкава свое невалнлство: А тн чистомб савешћу обдаренЂ, Осмеикуи се на свако лукавство. Свагда мисли : суђено е тако, Да светћ иде често наопако. КадЂ те б1 .да или туга мори, Када нигди немашЂ желБна мира! КадЂ ти ватра у грудама гори, У свакоме кадЂ видишђ вампира, Онда свладаи сву лштину свош, Са†светЂ скупи гш у душу tboio. О, изђ света у себе с' поврати, Изванг. себе тм среће нетражи ! ЛетЂ мислима твоима некрати, Са кнћигама твош душу блажи. А све друго нека носи ђаво, Свему реци : Хаиде. тако право. Кадт> ти с' кои одђ другара куне, Да те воли нег' очи у глави; Лгодске груди промена су пуне, Презреће те чимђ се згода нви Саслушаи га , ал' се насмеи здраво, И реци му : Хаиде тако право. КадЂ те женска коа уверава, Да ће теби живити довека, Кадт> на землЂи раи ти обећава ; Чуваи с' добро, то е чудна зверка, Разммсли се, ал држи се здраво : И реци iog : Хаиде тако право ! КадЂ ти конту ко-годе донесе, А тм немашЂ одђ куд-ћ да е платишв, Немои да те грозница затресе, Немои да се тм у бригу свалишЂ. ВећЂ се држи шначки и здраво, И реци му : Хаиде тако право.