Шумадинка

402

КадЋ у пећи дрва ти негоре, И у соби кадг> те зима стегне, Замотаи се — и спаваи до зоре, До проиећа ! докђ се зима слегне. Па ако ти ко годђ ка;ке браво ! Tbž му реци : Хаиде тако право ! Кадг> те пнта ко годћ : шта е ново '■ Да-ли и Карсг. Муравиевт> узе ? Ил <з само ту BhcTii неко сково, Изђ мрзости на силне Французе. Онда и томћ одговори лако ; „Нека иду само право тако." Ласкателш што те узвишава, И у звезде саине што те куе ; Опадачу шго те понижава, Душманину што те свуда псуе, Осмени се, ко iiito c' смее ђаво, И реци му : Хаиде тако право. Кадљ те пеца изћ далека злоба, ЗавиетЈ. кад|1 ти желн да науди; Кадтз те старостБ води крат гроба, Tw се томе ни чему нечу/ти. Већ-fa све сретаи и испраћаи лако Са рћчима : Хаиде ираво тако!

ОДВАЖАНЂ Л 'fi К А Р Ђ. У Корзики е право гнћздо разбоиника и убица, одт> неколико вћкова постонно бмло. Тект. кадт. е оваи саданви царг. Наполеонв III. на владу стушо, почео е строге M'bpe предузимати за изкоренК ншово. Исто тако и крвну освету, itoa е тамо наивећма беснила, почео е онђ мало помало изкореннвати. HLkih лћкарЂ, свршившн лћкарске науке у Францускои . врати се ceoioS кући у Корзику и нађе свогђ отца мртвогЂ већЂ, а землш сасвимЂ запушгену. У кући нћговои живила е нека туђа породица, неплаћашћи већљ одб толико година никако кирјш , на нсту кућу. Видивши пакг. онг. да су деца те породице већг. дорастла, да себе радомг. издржавати могу, намисли одг. истн барг. унапредакЋ на нћгову кућу кирпо искати, и потражн одг. нби путемЋ суда наплату кућевне KHpie. На кратко време за тинђ добје онђ hhcmo едно одђ проглашеногЂ и у целомЋ предћлу страшногЂ арал^баше Деци, писмо едно, у комћ му оваи налаже. да ту породицу недира, и да за то, што е исту тужш , сзмђ трошкове судеиске води. КадЂ пакЂ ово писмо никаквогЋ успћха кодћ доктора непроизведе, дође му и друго писмо одђ Децјн, у комђ оваи одђ нћга новчану казнЂ одђ 100 Франака, захтква, цретећи mv , да ће га, ако неплати. ма гди бмло убити. ДокторЂ пошлћ ово иисмо у полицио , и почне се болћ чувати, збогЂ чега морао е свое болестнике оставити и читаво rio године у кући се задржавати , и тако му нестане cbihj средства за ужитакЂ. Напослћдку заклшчи свои животђ опасности изложитн, само да сдномђ овомђ неповолЋНОмЂ станш краи учини, напише писмо

истомђ ономђ разбоинику и замоли ra за еданЂ састанакЂ. Онаи му одобри састанакЂ, ал' само сђ тимђ уговоромЋ, да самЂ, и беЗЂ оружји дође. Докторт, се одма на путЂ спреми, а.1 Ђ мете иотаино два мала, добро напунћна пиштолн у џепЂ. На опредћленомЂ месту застане едно пастирче. кое га узЂ стрмениту стћну узведе , на кое висипи застане онћ Дец!н са јоштз два добро оружана разбоиника. СадЂ се започне договаранћ, и напослћдку се у томћ сагласе , да докторЂ 1200 Франки плати . на име неко друго , на кое ће вексла написана бмти. Д е ц1е имао е apTie, перо и мастила ири руци , и пође да ifi донесе, но при палазку рекне му : „Ако се макнешЋ , одма ће те мои момци убиги !" и сћ овимђ р(,чма окрене се и пође низг= брдо. Но чимЂ онћ доктору леђа окрене . употреби оваи ту згоду, нзвуче пишто.н. изђ џепа , и танетомЂ изђ истогђ раздрузга Децјш главу. Одма му затимЋ иритрчи шчепа нћгову двоцевку кон е пуна бмла, и caispie се за едну стћну, одакле се одђ оне друге двоице згодно бранити и на нби пуцати могао. Ова двоица нападну на н!.га, но докторЂ очалтелно се бранећи , едногЂ одма y6ie, а ДРУ г ' ,1г ' У ногу рани. II тако еданЂ едннми човекЂ одважанЂ, избави цео предћлЂ одћ страшила и злодћа нћговогђ , кое полифн и само правителство корзиканско толико време у станго нису бмли учиннти. Осгали другови Децјеви разтуре се одма, неимашћи вмше онако доброгЂ предводите.ш. — А докторЂ доб!е зато дћло одћ Наиолеона ISI. великш новчанми поклонђ, и почестне .lerie орденЋ , и садг. жини безбрижно и спокоино. СмргЋ Децјеву неће нико осветити чтћти. почемЂ никаквогЂ рода нема, осимђ едногЂ сина одђ осамЂ година, кои се ]' ошђ садЂ у пуцанш и нишаненш, прнлћжно упражнлва. и кои Доктору може врло зло дћло учинити, ако време или властг. то обстонтелство како неизмени. III II Л II b 0 Л С h' I Н II У С Т Л I п. (,,the spanish brigaud", by Brookcden.) Кратко време по ФранцускомЂ рату у Шпанћолскои и ио обновлћнш кралвованн Фердинаида VII., кога владаић учини, да млоге слободннчке чете (гверилћ) у землћи nycTaie осташе , прислћ у вече еданЂ путушћи енглескш трговацЂ на конакЂ у едну малу варошицу на поднол;ш планине Морене лежећу. У гостшници мћстнои, гдћ е свои конат, за ону ноћЋ узео, нађе се онђ сђ еднимЂ ШнанЋолцемЋ господскогђ стаса и строгогЂ, разумногЋ но у милртогђ лица. ПодраженЋ нкговимг, изгледомЋ упусти се ЕнглезЋ сћ нбимђ у разговорЂ, и ioint се внше усхити начиномЋ нКговогђ слободннчкогЂ владана и бистроу многђ говора. Пре него е вечера готова бмла, ступе ова двоица у онаково повћренћ, каково обично између путника постае, и кое ннмало ше зато манћ npihtho. iuto ће се оно после неколико сатш прекинути, и што ће се такови познаници тешко ioim> кои путЂ у животу видити. КадЂ се вечера донесе , сћдну обоица заедно, као да су желили тимђ вмше што еданг.