Шумадинка

о другомЂ сазнати. Они бесћдише за вечеромЂ па ioun дуго ii hoc.ie вечере. докђ шкилћћа већг. лампа на асталу неопомену Енглеза, да е време спаванго. Кад^ оваи устаде да иде, запмта га ШпаиволацЂ обичнимљ своимђ искренимЂ и отмКнимЂначиномт>, koiomi. he страномЂ сутра свои нуп> наставити. Енглеси18 трговацЂ му на то одговори. „Преко планине Морене", и каже му пуп,, kohmi , ће башг. ићи. ШпанБОлацг. мане глзвомђ и примћти, да се онђ тога ради врло брине, почемЂ има узрока подозрћвати . да е башћ таи путЂ онда лунт, пуста^н , и да човек*. шлог.ои мложини п Hi.ioBOH хитрости неможе избКћи. Енглеат. призна. да су то за нI,га врло неповол^не вЈ.стч. уто.тико BbiiLte што су пословн нћгови хитни , Iton га у iMaдридт, зову. „Али", одговори ШпанЂолацЂ, „зарљ неможете еданч. два дана овд]. остати: пустаЈе могу за то иреме планину промћнити и Bw ћете прећи ове брегове оезт> сваке опасности." Енглезв примћти на то , да су послови нћгови врло хитни. и рече, да онг. nie тако страшлвивЂ. и да е донда вмше пута uo Шианћолскои путовао безЂ икакве несреће, и зато се нада, да ће и садћ срећно путовати. „Али. мои драгји господине", настави !11панг>олац|1: ,,Вм нећете сутра оне брегове проћи , а да небудете оплнчкани. вћруиге MoioS рћчи i" „Па добро кадЂ башЂ мора бнти, нека ме on.ui4i;aio," рече трговацЂ , „млого немогу ми отети, а невГ.руемЂ да ће и животђ узети неоружаномЂ и мирномЂ човеку." — „А, то не, то nie Hbiовђ обичаи, — на чес-rt. ове чете може се рећи , да они нису гадни убнце," одговори ШпанћолацЂ, кои затимЂ ућути и чиннше се, као да нешто размишлнва. ЕнглезЂ почне на то звати момка госттнице, да му спаваћу собу покаже, но ШпангЈОлацЂ дигне руку и повиче : „1 ошђ не. господине , шшђ не , чуите ме наипре !" и настави дублБимЂ гласомтЈ: „у момђ животу имао самс. и н еданпутЂ нужде, да нрозЂ планину Морену самЂ прође .мћ као и вм садЂ; и онда е као и садЂ врила шума одђ nycTaia; али л се нађемЂ сђ сднимђ човеномЂ самЂ, као што сте се и вм са мномђ нашлн, и таи ми рече, да е онђ поглавару чете или арамбаши некадЂ велику услугу учишо , и да ми може дати пасошЂ , кои ће учинити, да ће мок) личностђ и мое иманћ пустаје поштедити и ioiu-i. почитовати, и тако да могу проћи ове планине у наивећои сигурности." — „О колико бм то садЂ бол1, бмло , но каквогЂ крала пасошЂ !" регше зачуђенни ЕнглеЗЂ; „ молимђ , гата е 6bi.io и како прођосте ?" „Бмло е само едно дугме", одговори Шпан^олацЂ ; „и имало е сасвимЂ оногђ дГ.иства , као iuto ми се онаи хвалш, а може битн шшђ hie изгубило cboio снагу. Н ћу вамЂ га датн. ево га " Шпан^олацЂ машивши се у пепЂ извади едно чудновато лреплетено сребрно дугме и да га Енглезу у руке сђ молбомЂ , да га добро чува и да га свакомЂ пусташ, кои би га годђ у планини напао, одма покаже.

> — ,.А есу ли васЂ они заиста на вашемЂ путу нападали запмта трговацЂ „Како да нису! Та а мислимђ, да самБ \v. све ввд10, и сви су сђ некимЂ страомЂ наивеће почитанГ, овомђ дугмету одавали." рекне Шпанг .олацЂ; ,,но непмтаите да•11,, него добро чуваите то дугме, а сутра ћете се већЂ увКрнти, има ли снаге или не." Захваливши млого на овомђ дару • опрости се Енглезт. и оде да спава. (Краи с.гћдуе) Д 0 М Д ђ I И Т Е А Т 0 Р Ђ Препумераптг ■ Што си дошао данасЂ ? Шта е то ? 6 ли изванреднни листђ , да ние и ЕрзерумЂ пао ? РазносителЂ Шумадинке. Ние Господине . него донео самБ квиту да платите за ова три месеца. ПренумерантЂ Хаиде тако право ! Е Р А К Ђ И II Е Т А К Ђ. ЕракЂ, Зашто на купленћ новаца за шпита.н,, ко е оогатЂ онђ мало дае ? Петакг. Па то е лако погодити, ерЂ ко е богатЂ онђ зна да му неће нигда шпиталв требати.

М Р в и ц в. — вданЂ pycKifi ОФицнрЂ зађе у лову, н никако Hie могао на правми путЂ изаћи што е годђ вћпае игаао. и напоследку тако е огладнјо бмо да е мнсл|'о да ће одђ глади умрети. На еданпутЂ опази онђ едну Земуницу и едва приближи се нђои КозарЂ, видећи га, изиђе предЂ нКга пружи му руку и уведе га у земуницу. Официр-в почемЂ се orpiao, рекне му : „Тн си мене orpiao, но даи штогодђ ако имашг да едемЂ, ep& сзмђ тако гладанЂ да едва седимЂ." Козарг. му на то одговори. .,Н немамЂ шта да ти дамЂ, ербо немамЂ оно, тито тн едешЂ а знамЂ да оваи црнми лебЂ и K03ifi сирт^ ести неможешЂ кое му одма и изнесе. ОфццирЂ глађу мученЂ узме му изћ руке лебЂ и сирћ и поевши то као наислађу паштету, заиште јошЂ тога ц добро се подкрепи. КозарЂ е стано спроћ> ОФнцира и лшбопитно гледао у нћга и чудјо се како онђ сладко еде. ОфнцирЂ опоравившн се запита га за путЂ и благодарећи му на гостопримству извади изђ ueпа еданЂ новацЂ и пружи му. Козарљ зачуђенЂ рекне му : „ЗарЂ се гостопримство новцемЂ награђуе?" — И нехтене примити новацЂ. ОфицирЂ га е нудш и напоследку Mo.iio да новацЂ 6apt за споменЂ узме, али КозарЂ остане постоннђ и рекне му : „Л1он ће наивећанаграда бнтк, ако будемЂ срећанЂ да ме чешће у овомђ момђ срећномтз и спокоиномђ обиталишту посћтите." — НданЂ ОФицирЂ, великш ловацЂ, а неимагоћишта ловити yoie у еднои вароши. гдћ се посломђ задржавао,