Шумадинка

415

— Енглескш листг> Херплдг између прочегг> о Наполеону и народу енглескомв ово вели : политика Француског-b цара одђ почетка сагоза па до еадг. обожааа се кодљ енглескогЋ народа. Но нетреба ни го крити. да е воиничкји планЂ Француске у овомљ рату утолико вмше добЈо. у колико е Енглеска изгубила; едномЂ речи Француека е славу задобила, Енглеска се едва сђ чести повукла — Француска. ако се непрттелћства продуже, нема ништа добити, Енглеска мора cboio воиничку честв да опере, и свое интересе у Индји да сахрани. M oskho е, да е Француска рада са бошпта повући се. Мм бм то веома сажалћвали; али опетљ болћ е и тако , него кадт> 6 бј се по мнћнЈго едногЂ државника збогг, источногђ мора завадили. Мм смо одавна тогћ мн i.hia бм.ш . да француска политика ннкадг. одобрити неће , да ce руска Флота на источномђ морууништи: францускЈи дворг. има основа, зашто ше рад-b то башг> садв да одкрје. Но свеедно, држала се Француска ма коегг, правца, Епглеска мора cboio собствену честБ предгЈ очима да има. Г пглђ намЂ то пштаи 1. остае : е ли министерство Палмерстоново иаиболв1И чуварг. наше чести и нашегг. интереса '. /l — Ако Pvcis неби попустила поставиће Француска воину на Раини, како 6w принудила Праиску, да две воиске, сваку по 100.000 лтдш на граници стави . и тиме е принуди, да преко волћ рат1. води. Енглеск]'и е савезг. преко нужданБ за Француско царство. башг. ако ra Французи и небм толико желили. Напротивг. изг. Берлина дошла е танође друга телеграфска депеша »Крониклу" Чули смо. да е већћ стигао гроФг. Естерхази у Петробургг>. Изгледи мира поздравлћни су одт> жителг,ства рускогг. престолногг. града сг. наивећимг, одушевленћмЂ и радости. Између цара и великогЂ кназа Константина повраћено е опетЂ добро споразумлен ћ. Праиска ће у Петерсбургу чинити представленл на ползу мира, но неће усвоити аустршске предлоге. — И зђ Беча телеграФира се „Таимсу" подђ 18. Декембра : Прекгоче е саобштјо гроФЂ БуолЂ книзу Горчакову услов!и мира. Подђ уступанћмЂ онолике части Беcapa6ie колико е нужно. да се свмма народима обезбћди слободна пловидба на Дунаву, разумевасе она частг, Беcapa6ie , кон лежи између града Хотина на ећверу. сланогђ езера Сасика на гогу и Прута на западу. Р окђ е оставлћнЂ одђ гри неделћ дана , рачунагоћи одђ дана предае. Ово е изђ поузданм извора. .,Морнингт> Постг " доноси еданЂ чланакЂ, кои између осталогЂ садржава слћдугоће : .,КадЂ бм бмла Праиска нашЂ пр1»тел1>, она бм наша зактеванн одђ Pycie подпомагала: да е пакЂ Pycin пр1ател!>, она бм iofi савћтовала, да пристане садЂ на оно што ће се доцнје оружћмЂ одђ нћ изнудити. Но праиска дипломац!а свима е на сметнви, ДанасЂ се чини, да е нами и нашои ствари наклона, а сутра хите нћни ђенерали, обасути рускимЂ орденима и звездама, у руску посланичку капелу, и пого благодарителну песму за падегое Карса. Дело е поступанћ и владанћ Праиске преварна неутралностБ. Но томе се мора и треба краи учинити. Силу, кок) Праиска има, нека покаже на еднои или другои страни, и ако се она неће доброволБио одрећи неутралности, онда е валл на то приморати. У Енгле-

скои стои садБ спремна Флота, какву светг> досадЂ ioua, видјо Hie. А у Францускои стои —• као што е царЂ Наполеонг> прошле суботе рекао — млогоброина воиска старм извештенм воиника, спремна, да тамо пође, куд«> е. околности позову, и мм велимо кралго праискомЂ, да оиолности зактеваго, да се трговачкомЂ саобраштаго са PycioMi> 5 кои нћгову землго обогаћава , а и таино преношеић оружја и ратне оиреме, кое P^ciio поставлд у станћ да и далћ ратЂ продужавати може, краи учини. У грдномб простору рускогЂ царства лежи нћгова велика обрана; другче епакЂ садржавомЂ хохенцолернскомЂ [т. еПраискомЂ). У БерлинЂ лакше е доћи. него у Москву, и што се будуће воинетиче мм имамо такву грдну силу спремну, да ће само наша побћда у толико слиша бмти, уколико е непрјателг, силнји. Мм волемо борити се сђ два авна непр!ателн, него сђ сднммб коме една непрЈнтелЂска , али неутрална држава помаже. Тако садЂ ствари стое и мм волимо то отворено и искрено изнвити. Мм смо шштђ у почетку искрено и отворено радили — наше су цћли бБЈле тако асне и честне, као годђ што е и наша намћра стална. А то исто важи и за нашегЂ сагозника , кои се у овои великои борби занднички сђ нами 6opio, и кои се у свимђ своимЂ досаданБИМЂ дћлима владао у духу . кои е достоанЂ великогЂ народа, надЂ коимђ онђ влада. Л1м ммслимо, да нећемо погрешити , ако саобштимо да е г. СебахЂ повторјо у Петробургу оне речи , кое е недавно царЂ НаполеонЂ у еднои ауд!енц1и г. Себаху рекао, и noe су тога смисла, „да царЂ АлександерЂ може увћренЂ бмти, да онт> (Наполеонћ) неће никадЂ, и ни у каквимЂ околностима разкинути савезЂ сђ ЕнглескомЂ. Pycia дакле нека се ненада, чему се доеадЂ надала она неће уcnliTH, да сагознике оцепи, они су бмли есу и остаће у слоги и прЈателвству. — Мил. Цтг. авлаго : да ће Омер-паша 6 б 1 ти у ЦариградЂ позванЂ, са свога достоинства збаченЂ, и предЂ военБш судЂ ставлћнЂ, што Hie Карсу у помоћЂ дошао ; 6tihe такође урачунано нћму у кривицу , и ЕрзерумЂ ако падне.

¥ Р Б И II Е. — Знсипенитип богалћ. У селу Н. живлаше пре неколико година човекЂ еданЂ, кои се безЂ руку родш, но ипакЂ е млогостручнимЂ н непрестанимЂ упражнаванћмЂ дотле дотерао бмо , да е сђ ножнимђ прстима све оно свршивати могао, нашто обично руке употреблнвамо. Тако е онђ сђ десномЂ ногомђ лепо, брзо и разговетно писао а међутимЂ у левои дивитђ држао. Тако е чашу сђ водомг., виномђ и т. д. до уста доносш , и то сђ великомђ лакостћу. Тако е при ручку месо секао , служш се сђ кашикомЂ и т. д. Тако се облачт и свлачш , кресао ватру, чистш ципеле свое и т- д. Тако е Kocio траву, музао краву, па шта вмше, тако е самг> себе напоследку и 6piao. И све е ово одђ Btinie веродостоинм очевидаца потврђено и доказано. — Колико потроши времена преко године онап, кои бурмутЂ шмрче , на то гимрканк бурмута. бданЂ ЕнглезЂ рачунанћмг> своимб пронашао е, да свакш онаи, кои се