Шумадинка

т i9

ДругогЂ к>тра (26. Августа) Све смо 6bi.ie у 5 сатш спремне; л заповедимЂ да се све приправи, што ће намљ у разнимЂ растоинјнма потребно 6 б!ти, и одемљ сама у нашт. шпиталв. У десетЂ сатш' седнемЋ на кола. и почемх. су намг. конби врио уморени бмли. едва у 11 сатш приспћмБ кт> шпита.ш, кои на брду лед;и. Одатле се силна ватра топова видила: ал н нисамв мог-ia ни помислити, да е то горишанћ, ветарт. е Hocio гласљ пушака на другу страну. У шпиталго ми кагку да е горишг> започетЋ, а замолимг. нашу добру сестру I- да ништа одђ мои наредбш неизостане . и орзо е оставимЂ ? да 6 бј ; по душности Moion свуда обићи и надгледати могла. Ма орегу кодђ вароши смотримЂ едно повелико од1.лен1, конаничко гди у Севастополћ трчи; то е главнми загшведннкЂ 6wo са н-ћговом-Б пратнБОМЂ. fl заповедимЂ K04iaujy момђ , да колико е годђ могуће бргне за нг.има тера, и одма наипре одемЂ у колибу, и на сћвернои страни. и ту дознамЂ да е една одђ наши сестара на Михаиловскои 6aTepiH, ако и не опасно, ал' врло ако ранћна. Цело лево крило града и Малаховлћва кула, станла е у ватри топова. Л нађемЂ плацЂ Михаиловске 6aTepie трупама покривенЂ, кое су преко моста почеле прелазити, а Henpiтел1> е управлао свого ватру башЂ на ово место. Све сестре Михаиловске батер ^е бмле су здраве. Одавде ме е хтћла мати СераФима (една калуђерица изђ Твера, коа се е нашемЂ „обштеству" придругкила) преко моста пратити. Но текЂ што идући за трупама, на мостћ ступимо, задржи насћ ГенералЂ БухмаерЂ, и рекне, да се вратимо, рекавши да е сђ оне стране за насЂ врло онасно. Л га замолимЂ да мене на ону страну пусти, прекрстимв се и потрчимЂ преко моста. Трупе су хитиле скоримЂ коракомЂ сћвернои страни, ВетарЂ e 6wo нкђ , тако да су таласи мостб оплавланали, ерЂ е онђ и онако з 6 огђ тегкине воиника подђ воду се caeio ; танета непрЈателБски 6aTepin на ову су страну врло често падала; — но Богђ намЂ е бмо милостивђ . ПоредЂ насЋ падале су лопте преко наши глава летиле су, често тако низко, да су се сви сагибали, — опетт> непотрефише ии едногЂ. Н сам£> толико снаге имала, да до николаевске батерје одтрчимЂ, но тект> што у собу сестара стигнемЂ. буде ми тако зло, да самБ одма каплБице на шећеру узимати морала, само да се окрћпимЂ: до понса бмла самБ мокра. Н запитамЂ за сестру С. Ова ми дође са везанимЂ окомђ, но Фала Богу рана nie опасна, као сироте сестре В. ЗатимЂ одемЂ ГраФу Остен-Сакену. Морала самБ прећи преко едне га.iepie, гди е много гледаоца станло. како кон бомба или тане близу долети, сакрјемо се за зидђ . У авлји батерјискои застанемЂ вмше господе изб свите главнокомандугоћегЂ, и запитамЂ iB гди Г. граФа могу наћи. — Ови ми кажу: да е горе на батерш, са главнокомандугоћимЂ. R се попнемЂ преко еднм узанм лћствица горе, но едва самБ се вукла, кадЂ се горе попнемЂ увати ме несвестБ нека и слабостБ, да умал' нисамБ пала. бдва самБ могла ГраФа запитати, какавЂ налогв има дати сестрама нико-

лаевске 6aTpie. О нђ ми одговори, „Уклоните i&; Б огђ зна шта до кои часЂ монге 6 б 1 ти ." Неко рече, да се већЂ непр^ателБска застава Bie на малаковлћвои кули. — Ужасна нека туга обузме ми душу, плакала самв безЂ суза незнамЂ како самЂ опетЂ доле сашла. ОдтрчимЂ сестрама и замолимЂ iи, да све оставе и да замномЂ Михаиловскои батерш иду. Пођемо, у надежди, како мирше буде да се опетЂ у шпиталБ нашЂ вратимо. ГласЂ се опетЂ распростре, дасу наши непрјлтелвску ону заставу са малаховске куле обалили — О каква е то велика и обшта радостБ бмла! Но н ипакт, замолимЂ и сестре, да ми слћдуго, предамЂ старанћ о нашимЂ стварма, лћкарима и надзирателБима, а мбј одемо, ишли смо тако добро, колико су намЂ силе наше допустиле. У исто време пренесу се и болесницм на сћверну страну- На неколико сати' иосле сви су били у безопасности. На мосту насЂ опетЂ неке трупе скоримЂ коракомт> сусретну; гане е за танетомЂ летило е и у воду падало. На средЂ моста обнесвести се сестра Б, одђ стра'; едно таие изђ топа пролети тако близу насЂ да умало на мостђ nie пало; н се препоручимЂ Богу и обазремЂ се да ли ми све сестре слћдуго. ЗамномЂ су ишли отацЂ BeHiflMiim,, едане нашемЂ „обштеству" придодатми исповћднимЂ; онђ е дуже времена 6 бш калуђерЂ у светои гори (и свештеникЂ са Флоте о комђ сзмб ти чешће Behi> писала; Августа 4. онђ намт> е много помагао, и при прев1ннго рана воиницмма, на руцм намЂ 6 bio. КадЂ н!,га угледамЂ, да бм могла поред г 1> н!>га, ићи, ерЂ онђ е не само побожанЂ и ученЂ човекЂ, већЂ и одважанЂ и споконнђ духЂ.) У истомђ тренутку падне една бомба сасвимЂ близу нас .ђ да сестра в. Hie више на ногама се држати могла. Отацт> венјамииђ узме е с ђ едне стране исподђ руке, а сђ друге еданћ нашЂ солдатЂ, и готово су е вукли, н замочимЂ мараму у воду те е мало сђ истомђ поквасимЂ, и тако сђ Б ожшмђ помоћу досићмо срећно н здрави до Михаиловске 6arepie, гди сестре оставимЂ. (с вршетакт. Ш. иисма сн^дуе.)

ДОЛ1!|Пв ТЕАТОРЉ. Мкарг. Но. што сте ме звали. БолестникЂ Одђ некогЂ времена врло ми е зло, а садЂ починго и ногеда ми отичу. Кажите ми штатоможе бити. МкарЂ Шта може друго бити него водена болестБ. БолестникЋ. За васЂ кажу да сте ученЂ и вћштЂ чо. векЂ у свомђ занату, али садЂ видимђ да ништа незнате. Опростите што вамЂ тако искрено у очи кажемЂ, али тако е. МкарЂ. А како то? — Ето по свимђ знацима> па вама н примћчавамЂ да имате водену болестБ. БолестникЂ. Али за Бога господине, како ћу д ил1ати водену болестЂ, кадЂ а одђ како памтимЂ за себе нигда нисамЂ nio воду, него све Bino и рагто.