Шумадинка

ес у свомђ двору често са савћтницима свогт. отца и посћћув гогово CBaiiiS дант> свош матерв у палати аничковлКвои. куда често иде и царица — Петро-павловска тврдина добила е за посаду народшо воиску. Bp '-б торнн ирасне катедралне цркве у граду снабдћвенЋ е сђ тако вешто и художествено израђенимг. дрвенимљ скелама, да овдашнви листови ово дћло инџинирскогЂ капетана Паукера обширно описун) и иеома похвалгого.

Т S r Р С К А. Изч» Царигрпда ОДЂ 19 пр. м. пише едант> у „Ллг.. Цтг ." Турци се јошб нису повратили одђ чуда , што е султанЂ званично и торжествено преДЂ очима свои еднов1>рнм примјо да носи „велик1и ирстЂ почестне лепе" (француcnin орденЂ.) То е нрвни примћрЂ у исторш турскои да еданЂ турсгии владателБ носи на себи христјннск i и знакЂ. Могкете представити себи како е тешко старИМБ Турцима. —• ПротивЂ Омер-паше заиста има врло лко друштво великаша, кои млоге нКгове старе и већ-b заборавлКне кривице сада показуго и траже , да бм ra лакше оборили. Старо-турска партан неможе никако да сноси нћгову славу, и све се већма доказуе: да nie хтео да поступа поради обране Ivapca, као што му е заповеђено; и то му се члого пребацуе, тпто кодђ свое воиске двозначно одвећЂ похвалгое Енглезе и Французе, нарочито Енглезе. —- По наиновшмЂ извћстЈлма иожемо казати да е Омериатла подђ военимЂ испитима у Батуму, али ioni%. му Hie команда одузета. — 6данг> енглеск1и официрђ кои е obli дана из1> Крима овде (у ЦариградЂ) дошао, казуе да е КерчЂ врло с ia6o одђ стране Енглеза з'т»?рђенЂ. О нђ др ;кн да 6fai Руси зацћло успКли, кадЂ 6ti на ту тврдинго ударили, и кадЂ имђ небм лађе енглеске смстале. — ЦариградЂ све више постае европска варошЂ. Солдати сагознм држава прославили су свуда свои БожићЂ по своишђ обичаима: у очи новогђ лета пакЂ правила е „немачка лег!н" снннђ балЂ, — hlictn изђ Ерзерума долазе , да Руси непрестано утврђук) КарСЂ и привлаче знаменито количество ране и военм нотреба тамо. У Карсу и око Карса има сада око 25 000 руске воиске. ГласЂ онаи, да су Омер-пашу одвоили Руси одђ мора, и да сада нити може натрагЂ ни напредЂ . nie ioii№ ни потврђенЂ ни пореченЂ. — вдне новнне бацаго сву нривицу паден1н Карса на мушира Васив-пашу, и на ђенерала Вил!ама, и то збогЂ тога, iiito су они. сву анадолску воиску, коа е 19.000 момака износпла, у КарсЂ сместили , и тиме учинили , те е ране тако брзо нестало: ерЂ, веле те новине, за обрапу Карса доволбно е бмло и 8000 момака , и кадЂ бм се сувишакЂ одђ 11.000 лгодш присћдишо воисци, коа е опредћлена бмла на то, да ослободи Kapcb одђ обсаде, онда бм моЈке бмти стварЂ сасвимЂ другчје испала, и гладЂ небм тако рано беснити иочела.

дуетпн. У 1>ечу. 3. Инуар. О дћ гоче iiie се полошенћ нимало нроменуло. Аустрја постоано зактева, да Pycia безусло-

вно прима н-ћне предлоге. Исто су тако сгигле овде изђ Нариза и Лондона депеше, у коима западне силе повторително изнвлгого, да неће никако пристати на измћну онм точкш, кое су оне у сагозу сђ Аустр!омЂ поставиле. нити да ће се у томћ случаго упуштати у преговоре. К ннзђ ГорчаковЋ, веле , Hie до овогћ часа ништа далћ одћ свогћ правителства aeio. У таквимЂ околносгима одржава се и оачава гласв о иозванго гроФа Естерхазјд изђ Петробурга, кое бм наравно имало за слћдство и одлазакЂ изђ Беча кннза Горчакова. МеђутимЋ iou№ Hie сва надежда изгублћна, да ће наипосле Pycia увћрена непоколебимомЂ озбилЂностћу декемберски сагозника увидити, да е садЂ наиважнш тренутакЂ целе ове источне размирице дошао, и да ће она наипосле пристати на предлоге aycTpifici;e. Ако она то неучини , онда е тииђ асно доказано, да она тежи изћ cBiro сила за обаранћ свега постоећегЋ и за надмоШемЂ, кое грози интересима сваке поедине државе. Онда ће питанћ, да ли ће се мале и веће силе са децемберскимЂ сагозницима сћдинити хтћти или не, бмти сасвимЂ споредно ; прва дужноств, кого свака дршава према себи има, примораће ш на то. Никакве ноте, нити пр !ателБска посланства, нити пакЂ ласкагоћа писма иеће моћи предупредити , да се сва Европа противЂ Pycie несложи. ТелеграФСке депеше нвлаго слћдугоће : И зђ Дрезда одђ 3- т. м.: Предлажуће силе изавиле cy r да непримаго никакну измену у учинћнимЂ Pycin предлозима. У случаго ако Pycin на ново uito непоиусти, мисли се , да ће Aycrpia дипломатска сношеша сђ нбомђ ирекинути. И зђ Брисела одђ 1. т, м. : ДанасЋ изишавше овдашновине (ендеп. белжЂ) лвлаго по достовћрномЋ извћст1го изђ Беча, да е pyci;ifi одговорЋ на аустршске предлоге приспћо. Пошто се о томе миннстерЂ иностранм дћла гроФЋ БуолЋ nsBliCTio, дао е па знанћ кнлзу Горчакову да ће цело аустршско посланство tJ- ов. м. оставити ПетерсбургЋ. И зђ ЈЈондона одђ 'i. т. м. „Морнине ђ постђ " увћрава; да Pycia недозволнва преиначенћ свои граница. и неприма пето предложенћ; прима притомЂ далгЛи садржаи ултимата, тако ђе и неутралисанћ црногЂ мора сћ некимЂ изменама. Pycia предлаже да Kapcb и у Азш освоену землго поврати ,,Морн. потсљ " држи да ће Аустрм одбити то руско ново предложенћ, али ипакЂ чека до 6. т. м. да Pvcia савршено прими или o,/^6ie 3'лти.матЂ. 36 огђ тога што е Pycia примила предлоге мира, одr.ia ће ратугоће силе своимђ командантима на боина пола послати заповћстБ да се престане одђ битке, а међутимЂ почеће се одма преговори о утврђенго мира и о изравненго узрока з 6 огђ доеадашнћгЂ ратованн.— „Већв се може сматрати (вели Ест. Цте.) да е европскш мирЂ утврђенЂ, мир -б, кои ће дуго и постонно транги. То Hie мирЂ , кои нека поб!.ђена страна подђ моранћ и у лрму побћдителн прима, кои квасацЂ за шшђ већји ратЂЈ г себи носи, него то е мирЂ, кои обе стране са честћу заклгочити могу. У Бечу гласЂ о миру тако е силно ка свакога дћнствовао, да су се лгоди по улицама тако поздравлнли и еданЂ другомЂ честитали, као што се догађа обично о новоиђ лету, или о другомЂ каквомЂ великомЂ празпину.