Шумадинка

О Господе призри на ме слаба, И саслутаи молбу Твога раба. I. Драгашевићљ

ПлДВША BlllKt HAinbgPA. (ci нћмачкогЋ ii3i Ч о к е а) 1. У прекраснои варохпи Наммру у Фландрш живила е една добра удовица снромно и мирно- Ко ше hio у цркви видго, одћ кое ни едаиЋ данЋ изостала Hie. или у своме дућанцу, гдћ е са свиленомЂ робомЂ и финимђ чипкама трговала, таи о нћномЂ бшћу незна. Можда 6 бт госпон Плавићка тано незнана умрла, као што е и живила, да Hie едногЂ смна одђ 26. година имала, кои е безљ свогђ садћиства вниманје вароши , или барЂ половине и то лћпше половине , на себе привукао. Онђ е бмо добарЂ младићв, госпол Плавићка воспитала га е наискромHie; болл друштва, него што е нћгова мати и наиближи сродници, никадЂ Hie вид1*о; новаца никадЂ Hie у џепу млого имао. ерЂ госпон Плавићиа ништа нГе одђ свогђ мужа наслћдила, а она мала трговина са свиломђ и чипкама мало е прихода доносила , онђ е сасвимЂ умћренЂ 6wo у желлма ; одвећЂ прилћгканЂ, честанЂ и разуманЂ. Но све ове врлине небм ra у Наммру упознале , да Hie онђ наилћпш!и младићЂ 6wo, у околини на 20. и 30; мила далеко. Зашто е онђ тако лћпЂ бмо, и кака†е бмо, ко бм га то могао изприповћдати ? Доста, кадБ погледа човекЂ своиствену лгобкостБ лица нћговогЂ , нћгове плаве очи и прекообичаино npiaTHHH погледЂ, онда свакш мора иазати, онђ е лепЂ, И збогЂ нћгове коврчасте и као злато косе, звао га е са†НамирЂ умћсто господинђ ПлавићЂ просто само Плавша. Тада е бмо обичаи, да свакш младми господичићЂ носи мачЂ и власулк> (бароку) на глави; но госпон Плавићка збогЂ штеднћ Hie зато нигата хтела знати. Она му е у мћсто мача риФЂ дала, у мћсто власулћ сама му е нћгову плаву косу коврчила; и свак^и а сувмше свака држала е ово за наилепше и наипристоише. Добрми Плавша ни наиманћ ше се о томе бринуо. да ли ће се нћго†риФЂ у рукама и нћгова коса коме допасти. Онђ е држао себе за човека , као што су и прочи лгоди, и nie знао зашто и сђ каквомЂ силомђ онђ кадкадЂ у пролазенго очи и срдца девончка на себе привлачи. Што су га жене и дћвоике драговолБно и прјлтно погледале, на то е шшђ одђ детинвства навикнутЂ бмо, зато му ово и Hie страно бмло ; нити му е до тога стало, да о томђ разсуђава. КадЂ га нћгове npiHTHe землнкинћ случаино у дуге разговоре уплету, онђ е то држао, да оне све радо брблдго по женскомЂ обичаго. Ако му една или друга понекадЂ у заборавности руку стисне, онђ ioS то обратно учини и одпусти е. Оне су радо долазиле, шта вмше и одђ отмћнш ку ћа кодђ госпое Плавићке у дућанЂ, да иазаре свилене

мараме или чипке. Госпон Плавићка рекне нћномЂ смну; „ Видишђ ^ieTe, како намЂ небо благосила нашу скромноств, наше поштенћ и нашЂ трудЂ. Смнђ на то благодари Богу за доброту. Но опетЂ е за чудо бмло , да е онаи небеснни благословт), као што га е госпон Плавићка назвала, имао свого собствену ћудћ ; ерЂ она е заиста бмла скромна, честна и вредна као и смнђ; но при свемЂ томђ , редко е могла што са ;кенскиннма пазарити, кадЂ се сама у дућану нађе. Увћкг. су iofi налазили у томе ману, да е скупа, да нко преценгое еспапЂ; а напроти†смну , премда, и онђ исто онако зацени, плате драговолвно, неодкидагоћи му ни едногЂ динара. „ Видишђ," рекне мати, „н самв већЂ стара. намрштена и слаба жена; тм имапл> болгЛи дарЂ говора. Наиболћ е да се н одморимЂ. Н самБ доста штедила, трговала, сабирала и прикуилдла; садЂ ради Tbi самЂ; ожени се, а и ћу мое старе дане кодђ тебе да проведемЂ." Смнђ ово за добро пађе. Нћму е бмло познато, да одђ памтивћка обичаи постои, да се у некимЂ извћстнимђ годинама треба оженити,а немислећи млого зашто? 2. ПБ1танћ е садЂ бмло, гдћ дћвоику за жену да нађе? — ,,fl ћу се зато побринути смне" рекне нћгова мати „ослони се само на мене." „Како бм бмло маичице, кадЂ бм а Mapiro мого сестричину узео ? Вм знате добро, да е стрицЂ одавна казао; н и Mapia морамо парЂ лгодш бмти. Она е штедЛЂива дКвоика. Мм смо се шшђ иао деца сватова играли. СтрицЂ ми е HeniH дан7з о томе говорјо." „П са мномђ е roBopio" рекне г. Плавићка : „Но чедо мое, одђ тога нема ништа, и то изђ триста узрока. Одђ ceiro овб ! узроча навешћу ти само неколико ; и то прво : докле е годђ наша трговина бћдно ишла , дотле насЂ е твои стрицЂ попреко гледао. СадЂ , кадЂ е видш таи гордми господинђ , да се мое муштерје мложе, мало е понизнш. И никако вевћруемЂ томђ старомЂ лисцу. Друго : Mapia е врло добра, честна и штедлЂива; али ништа нема. ТрговацЂ нетреба да пнта, шта е нћгова жена, но шта има. Она нема никакви добара, а и тм немашЂ; нула одђ нуле остае ништа. Треће : Bu сте обое одђ два брата дћца, свћтски и духовни закони забрангого, да тако наблизо сродници у бракЂ ступаго. Н докђ самв жива немогу то допустити, на л1акарЂ закони и дозволили. Четврто — —" „ВећЂ доста маико!" рекне обавћшћенни смнђ : „мени е само тако на паметв дошло ; бираите ми другу." Госпон Плавићка нађе мупосле нћколико дана другу невћсту по имену Поликсену, кћерБ богатогЂ ножара, Дћвоика е бмла богата, али ружна као страва; бмла е грујба, а одђ богинн остала е готово слепа, и ово су текљ наиманћ нћзине непрјнтности. 36 огђ тога се и Hie досадЂ удала. Ножарт- одма ступи сђ госпошмђ Плавићкомђ у преговоре, а девоика кол се никадЂ надала rne, да ће се кон обожателЂ нћногЂ лица у свимђ частима свћта наћи , кадЂ е за лгобезногЂ Плавшу чула, лламтила е одђ стида и милине тако, да е сва у лицу позеленила.