Шумадинка

Но кукаванљ Шавша, кадЂ е о новои овон просидби чуо, бмо е такође сављ зеленљ исподђ оч!ш. Кадљ одђ овогђ ужаса мало кђ ееби дође , подигне сви десетБ npcTiro у висђ и рекне: „Маико, н ти нећу еданЂ но двеста и педесетЂ узрока на прсте изброати, зашто л немогу hio за зкену узети. Прво вата ме одма. чимђ на нш помислимђ грозница; друго мука : треће несвеств; четврто зуанћ ymiro; пето — —'• „Доста!" повиче г. Плавићка, коа проче стотинеузрока nie хтела саслушати : ,,Tw говоришЂ као апотекарг.) а не као трговацг.. Узмимо само на рачунљ, кадљ мш нћне новце десетЂ пута у години преко руку претуримо: колико ћемо добити ?" Мати и синЂ нису ннкако могли ct нђјовимђ рачуномђ на чисто изићи. Ту е 6 бмо доста еда н неволћ. ГПлавићка осгане при своме, а Плавша постоннђ остане нћговомЂ млађаномЂ срцу. Ho тако то понекадЂ иде, као што и сами знамо. Она е већма намргођена, а онђ већма жалостивЂ. 11 ако е бмла ака зима, опетЂ е ра^ie садЂ одао. него у пролеће и лћто , само да неслуша рачуне материне. И да небмнше лгобавв и благодарноств спрамљ маике нћгове, онђ бм у бћлми светЂ отишао, само да нечуе ВБпие о невћсти, кол му грозницу доноси. вданпутЂ е прилично до тогђ дошло да у свћтЂ тумарне. 3. бдно готро оде онђ по свомђ обичаго у цркву. Недаиеко одђ нћга клечала е едва госпои , кои е лћпо , но просто и путнички обучена бмла , лице ioK е покривено са златомЂ извезенимЂ покриваломтЈ. Ова побожница, и ако е прилћжно броннице преко npcTiro претурала, ометЂ се могио примКтити, да Hie башЂ толико ммсл !и кђ небу обраћала. Она е паж .њиво Плавшу сматрала; после е нешто са caoioMt сусћдницомЂ шапутала , па опетЂ на Плавшу очи бацала. Плавша e то примћтјо, али Hie на то млого држао, О нђ е само помбшлш : „и она ше сигурно тако ружна, нао она мени наменћна невћста." Овако е ммслш , чимђ е на кого женску погледао, и ово га већма опечзли. КадЂ изађе изђ цркве, примћти онђ , да су такође и оне две побожнице устале и отишле. Нћка господа ишла су за НБима сб наивећимЂ почитанћмЂ , и предЂ вратима црквенимЂ притеку имђ у помоћв , да се у прекрасанЂ интовћ попну , ови затимЂ седну на другш, и тако оду. Плавша заклгочи изв тогђ , да мораго каква велика господа бмти. Ово поивленћ учинило му се сђ тимђ више чудновато, што е сутра данЂ опетЂ вид!о. КадЂ онђ кроЗЂ долјјнго варошв преко каменогЂ моста на Самбри пређе. падне му на умЂ. како бм само ФантазЈго растерао, да се на1радићЂ попне. На долђнимђ степенима сусретне ону i осподу, кого е у цркви вид[о; ту су станла и она позната два интова. КадЂ дође до мћСта, гдћ се два пута идући на брдо састаго, изиђу му на сусретЂ оне две непознате, кое е такође у цркви видш; оне су разговарагоћи се полако ишле и еднако се освртале: е Р Ђ одавДћ се лепо могао видити цћо НамирЂ, како између два

брда лежи, и крозЂ кого рћке МасЂ, Самбра и Ведер инђ теку. Но женске, кадЂ се кудЂ пенго, нетреба млого да. брблиго и да се осврћу ; ерЂ могу лако пасти, особито кадЂ е путЂ одђ поларастоплћногЂ снћга клизавЂ. Она сђ понриваломЂ дала е о томђ јкивђ примћрЂ. Она падне. Плавша нћколико стеиа претрчи и притече ioS у помоћв; учтиво е подигне, на кое она благодарећи му узме га подђ руку, да бн се насландла. Она се бв!ла мало у ногу повредила, зато е чешће застанла и одмарала се Она е учтиво о свачему запмткивала, и кадЂ е између прочегЂ чула, да онђ са чипкама тргуе, зажели и она што одђ нћга купити; именуе му гостшницу у ко!ои се она налази, и каже му сатЂ, у кои ће онђ чипке нбои донети; и нека само упмта за гроФицу Силвеновз 7 . Она бм се можда и далћ сђ нвиме разговарала, да нису господа сђ брда сишла, да виде, што су се ово двое тако задржале. Она исприповћда нБима несрећнБш нћзинЂ случаи. кои мало што нису у несвестЂ пали: брзо и брижлвиво одведу е доле да кола; а Плавша остане. Плавша е ишао своимђ путемЂ далћ, и кадЂ се кући поврати исприповћда ceoiofi маиц&1 све што се догодило. У опредћлено време оде онђ у гостјоницу и уnbiTa за грОФицу Силвенову. Одведу ra у собу; госпол она бмла е опетЂ у путничкимЂ алЂинама обучена са онимђ истимђ покриваломЂ преко главе. Онђ iofi изнесе две кут^ице пуне красни чипки. Она брзо избере, плати што е зактћвао, да му притомЂ шјптђ кои златн wfi новацЂ за нћго†трудЂ, и уплете га одма у разговорЂ, као годђ што е и пређашнћгЂ дана идући на брдо чинила, КадЂ онђ између прочегЂ рекне, да одђ HaMbipa нигдћ Hie бмо далћ, рекне му гроФица: „Оћете ли ступити кодђ мене у службу ? тада ће те моћи цћлу Француску видити. Н ћу вамЂ дати више плате, него што вамЂ трговина доноси. Bw ће те 6 б 1 ти и мога мужа секретарЂ." Ово е она сђ тако нћжнимЂ и прЈитнимЂ гласомЂ изговорила. да Плавша у мало што ше томђ нћжномљ гласу слћдовао. Али свого матерв оставити, то nie никако могао изустити. И ако се десетЂ пута заклео, да воле у бћлми свћтЂ отићи, него Поликсену кћерЂ богатогЂ ножара за нгену узети — - опетЂ одрече гроФици, и увћраваше е да неможе свого остарћлу маику оставити. Но ово e ишло нћму у рачунЂ. ерЂ чимђ е кући дошао, приповћди матери. Ова кон е на то ишла, да се сину само матерни лгобавг, укорени рекне : „иди кадЂ оћешЂ непокорниче еданЂ! али Иоликсену морашЂ тн опетЂ узети; ерЂ п видимђ , да ћешЂ тм само тако срећанЂ бмти, а л самг. сђ нћзинимЂ отцемЂ далеко у преговоре ступила, и небм садЂ могла са чести одустати. Плавша разареиЂ отрчи одма гроФици ; но на жалостђ врати се опетв у ceofi дућанчићЂ, ерЂ е гроФица већЂ бћ1ла отишла. Поавлћнћ оно брзо изчезне. Но г. Плавићка nie никако на Поликсену заборавила. Али међутимЂ навичаК све учиии да се може сносити. Плавша е свакш дзиђ морао саслушати о Поликсени, и сваши данЂ е одговарао да неће. У томе иротече цћла година, но садЂ дође друга нужда. КралБ францускш ЛудвикЂ XIV. уселш е