Шумадинка

еебн у главу, да на силу веиишн човекг. буде: и већг. су га и тада звали великимљ али шта се неће по волби учинити едномЂ господару, коме неколико стотина хилнда на услуги етое ? Онћ самљ собомЂ дође сђ вонскомђ 1692. предЂ Намирљ, и са неколико центш барута све планове брачне госпое Плавићке уништи. 6рЂ по осмодневнои обсади освои варошБ, а после 22 сата и градиће; rocпол Плавићка одђ овогђ стра разболе се и умре. Плавша бмо е истина францу скомђ кралго збогЂ воиннчкогђ посредствована у нћговомБ браку врло обвезанЂ; али смртв матере свое ако га е тронула. Добра нЉгова маика оставила му е по смрти више иманн него што се онђ надао. Она е л!.пђ новацЂ уштедила а онђ н !е ни знао, и башЂ е доволг>но било, да свого трговину по свомђ одавнашнћмЂ плану распространи. Онђ после едне године одма кђ плану приступи, остави донкошHBiS дућанацЂ у маломЂ сокаку, и подђ кирјго BchiS и млого лћшши дућанЂ у наивећемЂ и наиживлћмЂ сокаку узме. Сва е нћгова муштерјн и овде опетЂ долазнла. Овде у новомђ обиталишту обрадовао се нко, што е имао башту, а то е башЂ за нћга добро дошло , ерЂ е бмо великш лгобителЂ цвећа. Башта е лежала сђ лћва и десна, и одстрагЂ сучелавала се са сус1.дномЂ баштомЂ, тако кадЂ човекЂ унутра уђе, нађе се у самомЂ зеленилу. Само малми лћсЂ одђ грабовине и бћлогЂ глога, кои се по гдћгодЂ и пресушЈо раздвано е одђ сусћдне багате, а иначе изгледала е као едно добро. Плавша имао е у CBoioil башти ладникЂ одђ дивКгђ асмина. Овдћ е намисл!о онђ наилћпше свое време провести, и талЈанску граматику сву напаметЂ изучити; да би онђ по времену узмогао, као и други трговци, кои сђ овомђ ро6омђ , тргуго, преписке сђ ИталЈомЂ водити. Притнагателћ ове лепе куће, кои е на првомЂ спрату сћдн> , бмо е предсћдателБ главногв суда ; ован се нимало Hie освртао на свогђ укућанина. Све му е ишло како треба. Лепотице непрестано су у дућанЂ долазиле; оне су увћкЂ нћшто разгледале распмтивале и куповале; а Плавша е одђ дана на данЂ све лепшчи бвшао; Намиркинћ пакЂ потврђавале су, да е нћговЂ еспапЂ наиодабран!и, а цћна наиеФтишд. Но сђ граматикомЂ талЈннскомЂ Hie наиболћ ишло: ерђ у Наммру Hie бмло учителд тал !инског 'ђ езмка. Ово е за нћга врло труданЂ посао бмо. Кђ овоме полви се изненада шшђ и друга сметнл: 4. КадЂ едно готро при лћпомЂ лћтнћмЂ дану по оби чаго свомт. сђ талЈанскомЂ граматикомЂу руци дођеу баш ту, и чимђ подђ ладникЂ уђе, спази нћку дћвоику, кое такође кнвигу у рЈ'ци држала и прилћжно учила. Дћвоика ова имала е одђ прилике 18 година, и бмла е нћжна и прекрасна као кринЂ; накратко таква дћвоика, какву Плавша, у свомђ животу Hie видјо; ерЂ онакавЂ ликђ и бео вратЂ као свћжми снћгЂ, онакве образе посуте карминомЂ, устнице као жеравнца, обрве црне као шнвице и око дражестне главе загасите витице, као едно чуЛ° египетско, ше 6б1ло лако усвћту видити. Плавша стано е као обсенћнЂ. Ho не манћ збунила сс и она лћпотица, и сматрала е Плавшу као неко суште-

ство изђ другогЂ свћта. Гледаиа га е тако, као да никадЂ плавогЂ младића видила Hie . Овако збунћни поздраве едно друго, и обое хилнду су пута за опроштенћ молили, а нису се никако ни увреднли. Наипосле упусте се у разговорт>; лћпотица е живо али непоннтно разговарала; ерЂ прво што е ммсао Пдавше више у очима него у ушима б&1ла; друго што лћпотица hie чист° и лепо Француски говорила, но мешала е млого та .пански рћчш Но изђ свега су опетЂ могли дознати? да су сусћди. Она башта, коа се сђ баштомЂ Плавше су- * челнвала, припадала е онои велнкои кући, коа се углавномђ сокаку СенЂ ФЈакрЂ налази, и оваи е сокакЂ сђ противне стране у еднакон линји ишао заедно сђ онимђ, у комђ е Плавша обитавао. Онђ е дошао да та.иннски учи а она e опетЂ бмла дошиа да учи Француски, ерЂ е теКЂ пре три месеца нзђ Птаије дошла, и рада бнла уколико толико да Француски научи. Докђ су се они овако разговарали, кое е доста потешко ишло — ерЂ су морали и рукама и лицемт> доказивати, да бм iuto сђ Француски на тал!ннски и сђ тал!ннски на Француски превели — зачуе се еданЂ женскји гласЂ зовући име Жакелина. На то се Жакелина сђ ПлавшомЂ опрости. узме граматику и оде. Плавша е шшђ као прикованЂ стаао, незнагоћи ни са ,мђ шта му се догодило. ЛадникЂ одћ нсмина изгледао му е измћнћнЂ, cbakifi му е листићЂ садЂ прозрачанЂ бмо као смарагдЂ; добЈе неку несвестг. као даеобчаранЂ бмо. Сћдне наипосле на оно исто мћсто, гдћ е она сћдила; но чимђ е сћо. савЂ е уздркто као прутЂ .Говорш е као шннђ, и еднако се кланно онои отишавшои лепотици, као годћ дае она јошђ ондћ. СадЂ текЂ зажели изђ свегЂ срца, да сладкозвучнми сзикћ тал!ннски научи. Закуне се свнма светителвима и светителвицама, да данЂ и ноћЂ неће граматику изћ руку испуштати, само даможе cboi'oh сусћдници казати — но nie самЂ знао шта.? КадЂ е хтћо граматику сђ астала узети,види да Hie нћгова кнвига већЂ да е Француска граматика. Жакелина онако збунћна зграбила е нћгову граматику. Онђ hie сђ почетка смћо ни додирнути ову светинго, кого су нћжни нћни прстићи осветиии, проклинао е свого судбину зашто се онђ нје у ону та.нанску граматику npeTBopio , кого е Жакелина са собомЂ однела, и кого су нћне ручице носиле и садЂ се сђ нбомђ заедно усоби налази. Цћо данЂ ништа oi ! ycio hie; кадЂ ше муштер1 - н удућану бмло, сћдт е у стражнБОи соби и еднако на лад' никђ одђ лсмина и на ону велику кућу и за баште гледао. У вече му текЋ на паметЂ падне, да бн пристоино 6 бј -io, да онђ самЋ ленои сусћдници граматику однесе. То одма и учини, за неко.шко тренутка крозЂ npeKifi сокакЂ дође умилу улицу Сен—Ф!нкра. Велику ону кућу, кон е као дворЂ изгледала, лако е 6 б 1 ло наћи. НадЂ еднимЂ дућаномЂ исте куће станиа е велнка црна табла сђ надписомђ „Сестре Бавичини, маршамоде нзђ Милана." * Дотле му е све добро ишло. ho садЂ га наеданпутЂ нападне некш стра и 6 онзлбнвостб. Онђ прође поредЂ дворца и оде далћ сокакомБ, и кадЂ се прилично одђ куће удал1о. дође мало кђ себи. „Зашто да неуђемЂ унутра" помнсли у себи, ,,а нећу никакво зло у кући да учинимЋ. " Врати се опетЂ натрагЂ. Али iuto се годћ