Шумадинка

29 т

већма приближавао кући, то га е све већма стра обузим ао. „Шта ће ти казати. кадт> те ci> граматикоиЂ види.? Нећели она држати, да сн tw по свему досаднми будала.? Зарљ писи могао причекати, докђ она сама кнвигу неза иШ те? И кон е одђ сестара Бавичини управо Жакеиина? И ко зна, да ли е она кодг> куће? После бм rpaматика отишла, твоа ioun> едина залога надежда, да е јоштб еданпутЋ видишђ." Овако размишлавагоћи прође опетЋ усилћнммЂ корацима поредт> дворца и оде сокакомг> навише. Но што се онђ далћ одђ куће удаллвао, већма га е 5келд побуђавала да се натрагт> врати. Поврати се опетЋ и опет -ћ покраи куће прође. Тако е ишао чи тављ cati,, докћ се у томе и смркне. После онако умо* рен!> и доста срдитљ уђе у свого страж.ио собицу. (Продуженћ слћдуе).

ПНС1Н« ИЗЂ СЕВАСТОПОЛИ. ! V. П и с м о. (краи) Овде, т. е. на Михаиловскои батер1и са сћверне стра не Севастополн, 27. Августа 1855. године спремали су се за бои, лтди су тамо овамо трчали. — Командантг. ме увћри, да ioniTi нје опасностћ близу, и н ступимљ на главно мћсто. — Наша резервна воиска прелазила е преко моста, а за нбомђ е ишла една колона нерегуларни. Бомбе н танета непрестано су падала — овде и онде лежали су мртви конћи. Н се протурамт> крозг> воиску да 6u до мои кола доспћти могла; одђ еданпутљ пролети едно тане у преко крозЂ нерегуларне колоне, одт> прилике на 10 корака далеко одђ мене падне. Ужаст> и сажаленћ испуни груди мое, и ни корачити нисамв велше могла напредт> — ветарт> ме умало необорн на землш; ноге су ми се биле збогЂ мокроће и ладногЂ вћтра сасвимЂ скочанвиле, еданЂ воиникђ приђе мени и подупирао ме е у ходу, држећи ме исподђ мишке. Мои пратећш ме солдатЂ — ДенчикЂ — међутимЂ е отишао за кола, и башЂ се садЂ врађао, кадЂ ал' една бомба прсне у воздуху башЂ надЂ нама, и комадЂ едант> одђ исте разцепи истомђ |воинику одма главу, нћговЂ мозакЂ попрска и могђ новогђ пратјоца , по шинћлу. — Н се попнемЂ у кола; придодани ми воиникђ пратјо ме е, на место »рвогђ . — Ладноћа ме мало опетЂ обакести. ПутемЂ самг> кроила планЂ о ономђ iuto ioiuTi> чинити имамЂ. ОдемЂ на тргЂ, — шнцу — и купимЂ леба кодђ оногђ доброгЂ маргетана ( ратни продавцм) Александра Ивановића. Онђ е наистарш на пјнци целои, и шштђ насЂ е 4. Августа на висине Макенз!е npaTio и тамо намЂ велике услуге учинт: многе е жертве принео, и ревностно иомагао гди 6 го Дђ могао; 1 оштђ многи други трговци при томђ су му вћрно помагали. Колико е годђ могло леба стати у кола н накупуемЂ, и iornra више наручимЂ, те АлександерЂ ИвановићЂ пошлћ на своимђ колима iouiTi> 100 велики лебова горе на брегЂ. Дошавши опетЂ кђ колибама, дамЂ сестри Г. налогЋ да садЂ она далћ обилази, надгледа и заповћсти издае; — јоштђ нисамв знала, ку-

даћемо послане бмти. На левои страни борба е непрестано транла , и већЂ се разност гласЂ, да ће по насЂ зло испасти. О, то е свакомЂ до Бога тешко бмло ' У вече се одвеземЋ опетЂ кђ Михаиловскои батер]и, непр1нтелг>ска танета летила су непрестано н падала око насЂ, а сестре су на добру свонз срећу непрестано трчале преко дворане у амбаре гди брашно стои 5 ерЂ су тамо ранћни матрози лежали. Са сћверне стране дође намЋ еданЂ нашЂ ОФицирЂ н замоли да се една сестра пошлћ за ран |,ногЂ генерала Мартин|'л, кои е у сћвернми еданЋ градиђЂ донешенЂ бмо. fl узмемЂ јоштђ дПе сестре са собомЂ и одвеземЂ се тамо. То е бмла возидба — Л кђ вћтарЂ — прашина намЂ е све v очи летила. — Коч1ашЂ невиди кудЂ тера — мракЂ е — неможе да се путЂ нађе у тврдишо, мене опетт> стра да нећу вмше бити унутра пуштена, ерЂ е Betn> доцне бмло; кон1>и немогу нн да кораче далћ; сиђемо доле да путЂ продужимо пешице, ал' су ми се ноге тако одђ зиме скочанвиле да ни корака далћ учинити у етанго нисамБ. ПаднемЂ у очаннћ. НапослКдку по дугои муци дођемо до врата тврдинћ, кон памЂ, кадЂ кажемо ко смо и зашто у то доба долазимо буду отворена. Генерала застанемо тешко ранћна — човекБ е већЂ у годинама, раме му е сасвимт. раздрузгано танетомЂ. Нко га е то морало болети, но онђ е сђ анђелскомЂ грпћливошћу CHOcio. Врло се обрадуе кадЂ насЂ види, и кадћ му а кажемЂ, да ће една одђ насЂ остати кодђ нћга, да га н^гуе: а се опростимЂ и одемЂ. У помрчнни повеземо ее кђ батерји J\G 4. гди e сестра Л. наистар1а; н ion одведемЂ и сестру С. у помоћЂ. ЗастанемЂ е у наивећемт> поелу, пуно болеснм и ранћнм у собама, већЂ се вмше немаго кудБ сместити. Четири ранћна већЂ су у дворани лежала. На срећу н самБ бмла много шштђ леба донела, и едну канту пуну црвеногЂ вина, те iofi све дамЂ. КадЋ се обазремЂ угледаиЂ rpa«»a ВилорскогЂ, гди се нко сђ ранћнимЂ ОФицирима занима и надгледа ifi, ништа га nie у етанго задржати; ни стра', нимракЂ,ни опасноств. Нћгова носила баш-Б онда приспћду, онђ самЂ носи и меће на нста свое ранћне ОФицире и шилћ in у колибе. fl и тамо одемЂ; свуда пуно ранћнм; сва су оделена пуна бмла, две колибе сами ОФицира пуне; сестре су давале оиил1а, кои су тешко ранћнн бмли, тен, и осталимЂ paisie и вина. ОпетЂ се ту састанемЂ са граФомЂ Вилорскимђ . веђЂ е бмло 11 сатш нођи. Све су сестре 6bi.ie на ногама а и отацЂ Вен1ниинБ; онђ е дано-ноћно у послу. Нећу ти ништа говорити о нуканго и ечанго ранћнм, ерЂ ми то срце и душу потреса. ОставимЂ сестре да за остале бригу воде. ЗатимЂ се сама вратимЋ у БелбекЂ. ПутЋ е 6tio ранћнима и мртвимЂ савЂ посутЂ; неки су се дизали и полагано далћ ишли; многа кола возила су непрестано ранћне у колебе, вика нукЂ и ечанћ истбј ранћнм бмла е тако велика, да самв мислила глава ће ми нући. Чимђ у нашЂ шпиталг. дођемЂ, заповћдимЂ одма, те се самоварЋ спреми за чаи ранћнима. ВеђЂ е бмло Z сата по понођи. бдва се мало на постелго спустимћ. СутраданЂ су ме ноге тако болеле, да су ми неотично сузе на очи удариле, но мало помало опетЂ се ослоннмђ на нби и почнемЋ одати. ЗамолимЋ главногЂ