Шумадинка

комесара, г. Филипова, да леба набави; све нуждне потребе спремимЂ на мон no.ia, па се опетЋ на путт> спремимтз. Ноћу е Мати СераФина обе оне ран!»не сестре мени у Белбекљ послала, и молила ме за кон 1ј 5 почемЂ е у опасности; а заповћдимт. да се одма трод кола упрегну и пошлћмчв ifi кђ Михаиловскои батерш; тамо се и л упутимт>. Но какво се позорје садљ предт> очи мое стави! СтрааонЂ облакљ, црнЋ и ватренЋ уедно, покривао е СевастополЋ. — Наши су варошв запалили 6wли. Трупе су одлазиле на Черну. СвудЂ су ишли и возили се ранћни; регементе су се изђ вароши враћале. СадЂ ми сузе ударе на очи — н редко плачемЂ -— алЂ садЂ ми сузе мало олакшаго тугу мого. КадЂ у колебе дођемЂ предамЂ, сесграма кое су ми на сусретЂ дошле, неке потребе, па похитимђ одма кћ сестри Б. н!, нимђ болестнимЋ ОФицирима однесемЂ кошулн, супе, теа, шећера. леба —• већ^з јимђ е бмло леба нестало — однесемЂ шмђ paiiie, и завол и крпа. Сестра Б. заслужуе велику похвалу. КадЂ iofi реко да е у опасности и да мо. ра одлазити одавде, иочемЂ може ииколаевска 6aTepifl свакш часЂ у воздухЂ прснути, замоли ме оиа, као за неку милоотћ , да iofi дозволимђ да кодђ нћни ран^ни, кои су готово сви опасно ранЈтии 6б1 Л и. остати може, ако небуде могуће и нби далћ кудЋ однети. Она е на све спремна бмла, башЋ и на саму смртв, алЋ е само хтћла судбу свои ранћника делити. Замоли ме при момћ полазку да е знзкомђ крста благословимЂ. на смртБ ил' на јкивотђ , кое и учинимЋ, нити самв се смела нћнои светои намћри противиги: алЂ ми е врло жао било. II а нго замолимЂ, да она мене благослови , и дубоко у души Moiofi осећала самЋ нћну свету лгобавв кђ господу и према нћномЂ ближнћмЂ. Негубећи времена метнем?Ј све мое ствари на землго, па онда похитимђ Михаиловскои батеpin. На томђ е месту бмо Хаост^ правмб. М остћ прекинутЂ, линеини бродови и Фрегате, потоплћне, варошв е у пламену стаила, димђ црнмб дизао ce до облака, а честа запаленл барута на све су стране землго потресала. Како е тешно ово све очима гледати и сносити , то само онаК зна, кои е онде на месту бмо. СукобимЂ се са граФомЂ Остен - Сакеномв и онђ ме замоли, да ону еестру на свакш начинЂ, кодћ нћговогЂ npiaTe.ia, генерала MapTHHia оставимЂ и далћ: па ме онда запнта за мое здравлћ, ерЂ примћти, да се едва мичемЂ и погледавши на мои крстЋ одговори: „Заиста, крестЂ е утверждеше вћрнБ1ХЋ!" -— Ни една одђ наши сестара Hie ока затворила за 3 иоћи, тако су нко посломђ обтеререћене бмле. Богђ нскђ ifi укрћпи. — Н нисамБ у станго да НБшву ревноств и HtioBO пожертвованћ доста похвалимЋ. 29. Августа 1855. год.

Ш Р В Н Ц Е. — У сћвернои Америки у Новомђ lop ку налазаше се у народнћоК воисцм и врло богатЂ еданЂ трговацЂ. На овога дође редЂ да обноћЋ кодћ еднм путнички нола стражу чува. Те е ноћи грдна киша падала и страшанЂ ветарЂ дувао. То се богатомЂ стражару баЈНЋ ни наКманћ ие допадне. ПочемЂ е но сата на месту свомђ одстоао наеданпутЂ изђ свега грла викне Капрала. Оваи

дотрчи и запћЈта га , шта му ce случило. СтражарЂ изиште допуштенћ на десестЂ минута. да сђ полковникомђ неколико речш проговори. Шта желите ? запБ^та га оваи. — ,,fl само то желимЋ знати , шта вреде проклета ова кола, кодђ кои н сталти морамЋ." То немогу управо знати , рекне полковникђ . „Ние ми до праве вредности толико ни стало, одговори стражарЂ, л ћу се задоволБити и сђ тб1мђ , да знамЂ одЂ прилике шта вреде." Одђ прилике? око свои илнду долара," рекне првми. „Нлнду долара?" одговори трговацЂ ; а вб ! ми даите листђ папира, дивитђ и перо, да вамЂ наиишемЂ наредбу на илнду долара. па да идемЂ спавати. Н плаћамЂ иладу долара, а сђ колима нека буде шта бмло! Полковникђ прими наредбу. СтражарЋ легне спавати, а у готру исплати иладу долара. Кола су остала недирнута, и премда се нсно ненаже, али по свои прилици господинђ полковникћ тш иладу долара оставш е у свои џеиЂ. — Колачару едном^з дође еданЂ прекрасно обученЂ човекЋ и наручи за подне идућегЂ дана две стотине ко мада колачића. Сутра данЂ оде Tafi истни човекЂ кђ болгаџји едномЋ, кои е у другомЋ сокаку жив!о, и рекне му: fl самг. крончЋ колачаревЂ ; онђ ми е нар ^чш , да му више пари алЋина за сроднике нћгове и то до друге неделћ , будући ће му се кћи тада венчати, направимЂ сћ томћ препорукомЂ, да чого кодђ васЋ купимЂ. Одма се доглавнБш калФа посла прими и стане услужно комад-t. по комадЂ предЂ кролча износити. ОваК избере чое у вредности двеста Форинти и замоли, да момакЂ \ еданЂ чого за нћимћ сђ рачуномЋ заедно до колачара однесе и новце прими. КадЂ у колачарницу, коа е дубкомћ nj'Ha rocTiro бБ1ла , дођу, прогура се мнимбш крончђ до колачара и пришапће му на уво: „Овогђ сам& човека довео, да одђ васЂ колачиће прими;" ЗатимЂ oкренувши се да пође придода нсно: „Нзбронћете му дакле две стотине" „Одма ћете 6б1ти намирени" рекне колачарЂ калфи „само молимђ изволите ме у сусћднои соби малчицо причекати, па ћу вамЂ таки изброати " КалФа оде у сусћдну собу а мнимбш кроачЋ сђ чошмђ заедно умакне. Чимђ су се мало гости разишли уђе колачарЂ у собу, гди га е калФа очекивао, донесе велику корпу колачића и почне му ifi броати. Таки послћдова изасненћ и обоица на жалостљ свого увидише, да ifi е кроачтв и едногЂ и другогЂ преварш и сђ чошмђ утекао.

СТРАНЕ НОВОСТИ.

4УСТР1И. ТелеграФСке депеше у бечкимЂ новинама лвлнго : //зђ Лопдона 5. Пнуир. „Глобе" потврђуе да е Pycia безусловно примила аустрјиске предлоге, као основђ за цреговоре о миру , и нада се, да ће то сагозници npiaтелћски примити, као и да Pycia сђ тимђ приманћмЂ, одђ Ј свое стране искрено мнсли. Изђ Петробуреа 30. Декембр. 6днб1мђ указомЂ поставлћнЂ е ђенералЂ ЛидерсЂ за главногЂ повелителагожне воКске и у Криму. ђенералЂ СухозанетЂ стааће подђ командомЂ Лидерсовомв , а кннзђ ГорчаковЂ добиће друго опредћленћ.