Шумадинка

П G Р С I Л. О више пута наведенои распри између персискогтв 0 « а и енглескогљ посланика , г. Муран, доноси садт. еанt дописђ изћ Цариграда „Н. Праиз. Цтг. подђ 22. Денем слћдунзће поединости : „Кадљ е Мирза ХакимЂ, ко! е енглескш посланикх. противЂ волћ. персискогтв правителства у свок> службу узео, имао по налогу посланика и ђ и у ШирасЂ , претило му се,„да ће га одма уватити, чИ мђ изт> Техерана изиђе. Пре свега пакн буде жена Мирзе Хакима у тавницу бачена, и нвои саобште, да ће е насилно одђ нКногђ мужа раставити , ако се оваи несклони, изићи изђ енглеске службе. Г. Мураи зактевао е . да се жвна Хакимова за 48 сатш ослободи. После е оваи рокЂ продужЈо на двапутЂ 48 сат1и. И доиста су 8. Нов, прекинута сва дилломатсиа одношенн. Одђ тогђ пу времена Перс!ннци г. Мураго писали више писама. кон су пуна бв1ла наиувредителш'и израза. и у коима га окривлгого, да се онтз изђ сасвимЂ личнб ! узрока заузео за жену Мирзе Хакима. Онђ е за ту двоструку увреду искао удовлетворенћ и изавт е, да ће онт,, ако му се неудовлетвори. 23. Декем. ТехеранЂ оставити." — Прекиданћ дипломатски одношад потврђено е већо едномЂ телеграФСкомЂ депешомЂ, кого смо нвили ; но та депеша додае и то , да е то бмло само слћдство личне распре и да отудЂ Hie проистекла политич на размирица између Перс|е и Енглеске. ФранцЈ'ска пакЂ изв'ћст!Н веле, да е неспоразумл Кнћ изравнато , и да ће се Персјн досаданћ неутралности и одсадЂ придрж авати. Далћ веле та Француска извк.ст!а, да е персискш посланикЂ у Цариграду то измиренћ ибјо и посланицима западнм сила, и да е притомЂ и султану дао увТ._ ренћ прјателБСкогЂ расположенн персискогЂ двора према блистателнои порти.

ПОЛИТИЧКШ НРЕГЛЕДЂ. Мм ћемо саобштити писмо , кое е гроФЂ БуолЂ дао гроФу Естерхаз1го при полазку нћговомЂ у ПетробургЂ, и кое ће овоме служити као спроводно писмо при поднашанго аустршски предлога. Таи знаменитБ1и актЂ гласи овако : У Бечу 4. Декембра 1855. год. Рћчи, кое е ваше превосходителство честБ имало. чути изђ уста цара нашегЂ вбјсокогђ господара, морале су вамЂ по другји путЂ потврдити намТ .ре , кое су у разнимЂ обртаима и променама источне размирице стално управллле политикомђ нТ .г, царск. величества, расмирице велимЂ, коа Европу тако ако раздире. ЦарЂ, придржавагоћи се еднако и стално едни и истм начела, сматра , да бм norpemio противЂ свега онога, што е своимђ народима и Европи дужанЂ, кадЂ 6 бј садангли тренутакЂ, у коме една виша сила ратугоћимЂ странама Фактично приMHpie налаже, nponycTio, а да неучини краинТ. покушенћ, да^прокрчи путЂ миру, кои е очевидно Европи у наивеои мћри нужданЂ. Нћг. цар. величество увћрено сђ еДне стране о искрености толико већЂ пута изражени изаснена цара Александра, да ће онђ драговолЂно пружити Руку кђ таковомЂ миру, КОи небм вређао нћгово достоство и честЂ свога народа, налази се побуђенимЂ , унити све могуће, да бм се само лсно извћстило о сте-

пену узаимности, на кои ће ове намћре наићи кодћ ФранцускогЂ и енглескогЂ двора. И зато е нћг. цар. велич_ благоволило наложити, да у томе смотренго испнтамЂ намћре и ммшленћ двора парискогЂ и лондонскогђ . брх. при свемЂ томђ , што су ce западне силе тврдо и непоколебимо рћшиле, да одђ свое стране никако неће да почну чинити предлоге за мирЂ, то смо ипакЂ кодђ реченм дворова на нашу велику радостх. наишли на таково расположенћ, кое намЂ дае основа надати се, да ће они драговолвно претрести и примити онакова условја , кои су такве природе, да даго подпун.у гарангјго за озбилћни и TparohiK мирЂ, и кол ће она пмтаин, кон су дала повода саданћмЂ рату, точно размрсити. Шта Bbiuie, мб 1 држимо. да имамо пуно право надати се, да ће речене силе премда оне за себе задржаваго подпуно право, поставити онакова услов!н мира, какова имђ се наизгодшн и наикористша чине, ипакЂ данасЂ ioniTb склоне бБ1ле, неодступити одђ оногђ у почетку зиме поставлћногЂ начела, далћ, да оне неће за особитимЂ користима тежити и мћрити свон зактевана по жертвама, кое бм се принети морале, да бм се Европа одђ поновлена тако сажалТ.нн достоине распре сачувала и обезбедила. Царск!и кабннетЂ . охрабренЂ тбјмђ разположенћмЂ западнм сила, поставш е себи задатакЂ, да себи совћстно дае рачуна о садашнћмЂ положенго стварји, и да постави начела, на коима ће се по мншлћнго своме сталанЂ и трагоћш мирЂ основати моћи. Оне четири точке кое е Pycia едномЂ већЂ примила , сматрамо мб 1 за наи6 олб 1 и и нансигзрн|'и темелв. Но мм смо, ради обезбеђена мира и ради избегаванн онаковш препона , кое су дћланћ последнв^и конФеренц|'п осуетиле, нашли за сходно и необходимо нуждно, речена четири начела тако развити, како ће обштимЂ интересима Европе одговарати, како ће и точншмђ опредћлаванћмЂ коначно споразумленћ олакшати. УспћхЂ тога посла назначенЂ е у приложеномЂ документу(писменои исправи), кои ће документв (т. е. познатни аустрискЈи предлогЂ) ФактичнимЂ признаванћмЂ ратугоћи сила получити важноств и значенћ предуготовителногЂ уговора мира. Чимђ 6 bi таи документЂ 6 б 10 подписанЂ, одма бм непосредно слћдовало обште npHMnpie и коначна преговарана о миру. И будући е све то одобрено одђ нћг. велнч. цара, зато е вами, господине граФу данЂ налогЂ, да реченБШ документЂ (предлоге) поднесете рускомЂ двору. да га оваи прими, и томђ приликомђ замолите га да »адржаи тогђ документа добро проучи и разсуди, и нама свое мБпплћнћ и рћшенћ саобшти, ерЂ е за ндсђ одђ наивеће важности, исто што пре дознати Ако, као што се мб 1 надамо , наши предлози буду добро примлћни, онда ћемо поитати, да приманћ истб! и двору фрацускомЂ и енглескомЂ препоручимо , и притомђ изавиги уверенћ, кое насЂ испунава , да ће ce западне силе сђ правомЂ поставлдти при преговорима о миру шштђ нека особена условјн служити само у интересу Европе и у толикои" м^ћри, да се тиме заклгоченго мира не6 б 1 озбилг.не препоне положиле. Мн умолнвамо рускји дворт., да ове предлоге, кое мб 1 нћму подносимо са тихимђ расположенћмЂ и зрело испБ1та. М б 1 нећемо ништа да велимо о озбилћинмг послкдицами. кое 6bi за собомг повукло одрицан£, да пристане на наша повторена