Шумадинка

Ш 50 шш

СлуиштелБи и лћкарв гледали су еданг> другогљ сасвимб забунћно. Наипослћ поклоне се и понизно га умоле, да бм дотле само на миру остао, докђ иедобинз одђ ићгове супруге далнз заповћств. 6дант> одћ служитела, понаивише старм лнјд ! и , оде изт> собе. Плавша држао е ове лгоде за праве луде, или за шалу, кого е Калдеацг. произвео. Онћ упмта, да ли е кодђ ВалерћнДезанша ?" ,.Ваше СЈателство налази се у свомђ ловачкомт. дворцу Шарму, и з 6 огђ тога овдћ, да бм у овои самоћи ваше здравлћ получили !" одговори му еданг. одђ собнм служителн. Мало затимг> врати се онаи служителв натрагт. ст. налогомЂ, да се нћговомЂ сјнтелству алвине даду. „Желили Ваше С1лтелство готренћ алвине , или униФОрму, или ловачке алвине ?" „Ни едне одђ tih!, л молимђ за мое алћине, да еданпутЂ тои шали краи учгинимЂ." Донесу му ал!)Ине одђ наиФинЈе чое, притомЂ и едну горнго алвину одђ плаве чое, на isoiofi е сђ лћве стране сребрна звћзда извезена бмла. СадЂ изгуби Плавша стрпленћ. Онђ заиште сђ викомђ свое собствене алвине. Сви се садЂ поплаше; и само е лћкарЂ тако смћлЂ бно , да га е понизно замолш, да не бм тако немилостивв бмо, ерЂ гнћвЂ може му болестЂ наново повратити. Каже му да друге алБине осимђ OBhi nie никадЂ имао. Плавша преда се наипослћ судби, ерЂ се надао, да ће Калдеица, чичђ се обуче, морати иаћи. СлужителБи су му марлБиво бмли при облаченго услужни; за умиванћ донесу му сребрнми легеиБ сђ мирисавомх. водомђ, а посл!. доручакЂ, све у наиФин!емЂ кинескомЂ порцулану. Онђ е ео и nio. Све му е ово 6bi.io страно и чудновато. Овакове скупоцене сосуде у свомђ животу виflio Hie. Стане на прозорЂ и види да е онђ у едномЂ старомЂ на висини лежећемЂ дворцу, изђ коегЂ се гледа у пространу шуму, ироЗЂ кого су стазе међу дрве. ћеиЂ испрекрштане. „Колико има одавде до Наммра ?" Али то ни еданЂ одђ нби Hie знао казати. Онђ ift наново упмта за Абубекера, опише Калдеица како е наиболћ знао, каже имђ, да триста и дванаестЂ година има, и све, што е о нћму знао. СлужителБи слегали су раменомБ, да бм само нбгово незнанћ извинили. ЛћкарЂ га е увћравао, да тогђ човека овдћ гошђ нико одђ нби вид Ј о nie; и збогЂ напо»1енутБ1 триста и дванаестЂ година узме га опетЂ за руку, и опипа му пулсЂ, да се увћри да Hie у грозници. „Моа господо", рекне Плавша срдито, „или самБ л лудЂ, или сте вм луди; ерЂ да самв буданЂ и да несанимЂ то видимђ добро. Кажите ми, кодђ кога самг. а управо ?" „Ваше е СЈителство заедно са свогомђ супругомЂ госпођомЂ херцогинвомЂ у собствеиомЂ свомђ дворцу Шарму " одговори лћкарЂ. „Каква супруга ? Л васЂ молимђ немоите ме далћ држати за сумашедшегЂ, Н нисамБ никадЂ 6bio оженћнЂ Па гдћ бм 0Б1ла та мои тако названа супруга ?" „Н ћу НћномЂ СЈнтелству одма важну желго изнвити!" репне еданЂ одђ слугкителн и уклони се.

„Ово е права лудор!а !" повиче Плавша и гледао е ма како да изђ спаваће собе изиђе. Но кадЂ примћти да е у папучама, заиште чизме. У томђ отвори еданЂ одђ служитела врата и нви: „Нћно CiaTe.iCTBO Херцогинн!" 14. У лакимЂ готренБимЂ алвинама, но прекраснимЂ^и скупоценимЂ обучена, уђе една млада госпоа унутра, и на нћзинЂ мигђ лћкарЂ и сви служателБи са страхопочиташемЂ уклоне се. ,,fl желимЂ за еданЂ тренутакЂ сђ моимђ супру гомђ сама 6 б1ти!" рекне она: „нађите се предЂ вратима ." Плавша, кадЂ е ову младу нћму непознату лћпотицу видго, да му ce прЈателБСки приближака, nie знао шта ће рећи. Онђ се са страхопочиташемЂ поклони, и као да е хтћо за опроштенћ молити, но Hie могао ни словца прословити. Она npiaTHO смешећи се метне руке нћне на рамена нћгова, подуже га ћутећи у очи гледала. као да е нћшто испмтати хтћла, и наипослћ проговори: „Како се налазите данасЂ ? 6л'те да ћете добарЂ 6 б 1 ти , и нећете више ммслити о трговини са чипкама и волшебству, о Жакелини и закопанимЂ новцима, о коима сте непрестано по године говорили, Како бм а задоволБна бБ1ла, кадЂ 6bi се скоримЂ сђ вама у кралћвсши дворЂ у ПаризЂ повратила! Б зшђ самБ гоче добмла писмо одђ херцогинћ HaMtipcite, у комђ брижлБиво ritiTa о вашемЂ здравлго." „Херцогина одђ HaMbipa ?" рекне Плавша нбои, кон се сђ лћпимЂ нћнимЂ етасомЂ на нћга нћжно иаслонила, и кога е нћнЂ одвећЂ пр1 - атанЂ погледЂ, нћнЂ гласЂ и румен -б у образу сасвимЂ тронуо и за чудо побудго: „Милостива госпођо, н незнамЂ гдћ самв; готово бм на гатке о вилама вћровао. Н васЂ молимђ, изчупаите ме изђ ове забуне. Н ћу вамЂ цћлу мого HCTopiro до данасЂ изприповћдати; па после судите сами о ибои." Онђ ion садЂ све исприповћда. „О боже !" повиче херцогинн : „та то сте Bbi већЂ сто пута приповћдали. З оогђ тога смо башЂ по савћту кралћвско - дворскогЂ лћкара и оставили ПаризЂ, да бм сваку ларму избћгли, коа бм вашу душевну болестБ потрести могла. Л васЂ молимђ, останите барЂ у миру; оканите се ваши сновиђенн, и немоите на нби више ммслити ; будите онаи, кои сте и пре 6 б 1 ли; немоите ме више сђ вашимЂ чудноватимЂ уображенћмЂ печалити. Оћете ли ми то учинити?" „Све ћу учинити, ihto годђ заповћдите, милостива госпођо. Али н самБ или зацћло полуд!о, или морамЂ на волшебство држати. или е самЂ волшебникЂ васЂ и све ваше домаће обс.ћшо; ер _ б а васЂ увћравамЂ. да нисамБ херцогЂ: л самв трговацЂ Плавша изђ Наммра; н самв" —• „ОпетЂ починћте стару вашу п1нсл!у !" повиче херцогина, срдито : А нисте ли ми се обећали, да ћете паметанЂ бмти! Све дакле узалудЂ. Bbi ме дакле и садЂ ioiu-b непознаете?" Плавша тресао е главомЂ, но опетЂ са†стлсђ, шта више и самЂ гласЂ херцогинћ чин!о му се некако познатЂ. „Мени се чини, као да самв већЂ еданпутЂ имао честБ сђ вама у дружтву , или сђ вама наблизу бмти; али се — "