Шумадинка

да будемЂ; а добрми Калдепцт. поредЂ мое постелћ чами. Све едно ; морамв почекати , докђово непротутнви." Што се херцогства тиче, онђ е ту ролу добро изиjpao. Али сђ лћпомг. херцогинвомв, сђ KOiOMt е требао као са женомЂ да поступа, долазш е увћкЂ у неприлике. Онђ е изђ страхопочиташа едва смћо у нго погледати. Само нћна нћжностБ могла га е нћшто осмћлити. ДворацЂ е усамлћно лежао окруженЂ шумомЂ; сполл е изгледао старЂ и опаднугЂ , на еднои стћни око коегЂ е свуда у наоколо ендекЂ повученЂ, и на овоме еданв мостђ. Изнутра бмло е узки и мрачни ходника, неки су и прекоданЂ морали освћтлћни 6 бгги. Напротивт. све сале и собе бв!ле су царски украшене; примћчавало се раскошно богатство, изобилно слвстолгоб1н у елама. Число послужителн н!е бмло велико. Три служителн, две служавке, еданЂ лћкарЂ и еданЂ поготову слћпЂ дворyia, кувари, KOiianiH и слуге. Но нћга се наивише тицала херцогина. Онђ Hie могао одрећи, да е она одвећЂ лгобезна, и сажалћвао e у себи, што е у непо ннтномђ предузетку остала и држала, да е она нћгова жена, и што е нћну нћжну искреноств недостоиномЂ поверила. Али као што смо казали, онђ се uie наипосле ничему противш, само да е неопечали. Оиа е 6 бм а прекомћрно весела, кадЂ се онђ врло оз6 илбски према служителљима показивао, и кадЂ е херцога МелФИ-а у свему предтавлно. Она му е свошмђ рукомЂ давала свака три сата одређенБ1и лћкЂ, премда се онђ томе противјо доказивагоћи, да е сасвимЂ здравЂ. Али

Хвала Богу !" рекне херцогинн : „Кадљ се почела еданпутЂ ваша паметв бистрити. То е одђ дужегЂ времена садЂ првБхи путЂ, да одђ васЂ оваково што чуемЂ. Само стрплћнл треба имати! Вбј ћете се скоримЂ свега опоменути. Чуваите се и усилдваите се, да сва ваша уображенл изгладите ; немоите никадљ више о томђ говориги и немоите ба Р Ђ служителБима дати да примћте ва шу болестБ. Вш сте херцогЂ МелФи, моК мужЂ, и могли 6бј орећанЂ 6б1ти , само кадЂ . . ." ..fl херцогЂ МелФи, а — милостива госпођо — вашЂ ^ одђ истине, бадава, д морамЂ лудЂ бшти, ако ово вћрумЂ." „ЛгобезнБ1и мои, вб 1 сте лудЂ зато, што невћруете; што оћете увекЂ крозЂ прозорЂ да скачете и као бесомучанљ по шуми да лутате. 36 огђ тога самв морала све порозоре решеткомЂ преградити, nanie одђ дворца забравити и на нвима стражу поставити; з 6 огђ тога се нисамв дала за нћколико дана видити; з 6 огђ тога морамЂ и дан • данасЂ лгоде нредЂ вратима држати. Вш сте ме вданпутЂ већЂ хтћли убити, тако ме слабо лгобите!" „Шта?" повиче Плавша „асамв хтћо крозЂ прозорЂ да скочимђ— п васЂ да убЈемЂ? — Мои се мозакЂ заврTio. Но кажите ми за име божје, како е могло то мени на памет/. доћи ?" .,Вб1 ме дакле нећете више страшити?" „Зацћло нећу,милостива госпођо." „Нећете никадЂ више говорити о вашимЂ Фантаз1нмо, барЂ у толико, да васЂ небБ1 служителљи ваши из- е онђ опетЂ морао оне каплБице да nonie, само да не бм сменвали, него да будете херцогЂ, мои мужЂ, укратко свого дражестну супругу увред1 - о; и npin.ie су му добро све оно, што и есте ?" збогЂ тога, што му е она сво\омђ нћжномЂ рукомЂ да„Милостива госпођо !" рекне Плавша, али ше ни о- иала. СтарогЂ лћкара и нћгову вештину у лечеиго обачима ни ушима вћровао : „Н истина у самомЂ дћлу не-| с У иа е похвалама, но нико ше на лћкове нћгове манћ знамљ шта самв. Калдеица нека врагЂ носи; али л самв вћровао, него нашЂ херцогЂ МелФи. Но у средЂ непо-

све оно, што годђ вбј оћете." Тада га херцогина загрли и уста се нћна полгобцима наслађавала. Онђ е са†горео . као да е у грозници 6wo; но надокнади ioft онђ све полгобце, и оде сђ нбомђ подђ руку у другу собу. 15 Свака е соба другу превосходила украшаемЂ и удобности. Колико е годђ пута онђ потврђавао , да оваково што у свомђ животу Hie видјо, запушавала му е херцогина нћжномЂ свошмђ рукомЂ уста, смћшлвиво претећи му. „Шта сте ми обећали ?" рекне она само, а °нђ се одма покори. „Н непонлмЂ цћлу ову KOMe ^iro, кого самномЂ изиграваго." m^ic^io е онђ у себи, чимђ, е остао самЂ у соби на меканомЂ дивану сћдећи : „И незнамЂ з 6 огђ какве цћли ову комедјго проводе ; незнамЂ, да ли самљ п °лудт, или ме е онаи волшебникЂ, проклетБ1и Калденцђ, обчинЈо? МеђутимЂ чекаћу краи овогђ позорл. До >Ка вал Бда неможе ово транти. Или" — овде мало за, ерЂ се опоменуо онога, што му е КалденцЂ у оџаклш онои у шуми приповћдао, како е нћкш човекЂадЂ е новце ископао, четирћ неделћ дана обнезнанћнЂ и за °во време наимил!е снове на свћту " омла 6 б 1, помисли у себи ,„наивећа будалаштина, кадЂ 6б1 н обнечнпн1-1., ~ t ''e-rao '""^чианЂНЂ на душеку у онои шумскои кући

ннтни околностш држао е, да и ова будалаштина може поредЂ други обстати; премда му е еднако загонетка 6б1ла, коимђ е начиномЂ у вилино коло дошао. ( продужен ћ слћдуе ).

лежао санао

COBIiTfl (и з т. Р а т а р а).

Ко прихода,

држао, да самБ херцогЂ или на силу бога оћу^даго прегрштБ жита.

запушћа свое иманћ, губи наиманћ трећину ако ли га пакЂ прода, губи половину главнице (капитала). Ко лгоби дћцу свого , онаи пази и чува свое наслћђене землћ. Иди на вашарЂ само поради нуждне; потребе и безЂ тебе има тамо доста скиталица. Сћдн кодђ свое куће и гледаи свои посао, ерЂ кадЂ се удалишЂ одђ свое куће, ништа нерадишЂ него трошишЂ 5 а послови ти заостаго. Ово ти е горе него кадЂ бм ужегао свећу на обадва кран куће. Прва штеднн прва е до 6 б 1 тђ. Hie човекЂ свагда сигуранЂ да ће што до 6 б 1 ти , али може свагда одр:кати, ijito е заштедш. Немои ништа оно бацати , што е -одђ ползе за лгоде, животинго и за землго. Една шака сламе дае две шаке ђубрета. а две шаке ђубрета , кадЂ се употребе