Шумадинка

рече имћ царљ: „Небоите се нншта, господо, кажите ми све по реду; а до 61 нмђ свак1и данљ толико новн и лснб 1 доказа о улшдномЂ поступанм са моимђ ОФицирима у Францускои, да ми врло на срцу лел :и. учинити вамљ ово време, за кое ћете се вн овде бавити, у колико се већма може пр1лтнммЂ." ЦарЂ имт> затимЂ пружи руку и одпусти iK са слћдугоћимЂ рћчма: „Надаимо се господо моа, да ово рукованћ постане скорииЂ временомЂ рукованћ пр1дтелв.ства." „Ваше величество" одговори на то еданЂ одђ оФицира, нахпе робство 6bihe на .чђ свакадЂ сладка опомена. ерЂ намЂ е оно подарило срећну прилику, да познаио ваше величество " — КадЂ су затимЂ у авл1Н) сишли, обколе ifi млоги руски ОФицири, и ПБ1тали су 1*и млого коешта. Између тји руски ОФицира дуже се разговарао сђ hi ,има еданЂ, кои е Hocio наочаре, и кога су сви остали са наивећниЂ страхопочитан1бМЂ предусретали, и кадЂ е Француск!и оФицирЂ мис-iio, да е већЂ доста на nbiTana одговарао, узео е и онђ себи слободу коешта пмтатн. О нћ дакле запмта оногђ са наочарима, да ли онђ служи кодђ морске воиске. „СлужимЂ", одговори pvcKift оФицирЂ, н самБ ioiHTT, одтт детинства „морcki'h воиникђ ." Францускји ОФицирЂ продужт е свои пмтанн, на кое му капетанЂ Л. рече: „Знате ли вб 1, да се вб 1 разговарате са великимЂ кназемЂ КонстантиномЂ ?" СадЂ се францусши официрђ почео извиндвати збогЂ свогђ слободногЂ владанн. Но велик1и кннзђ умири га и изгладт е своииђ прЈателБСкимЂ рКчима забуну Француза. ЈВеликш кназЂ представ!о iS е затимЂ ђенералу Тотлебену, гроФу Орлову и другимЂ лицама. КадЋ га е на то одазвао еданЂ ађутантЂ, пружи онћ оноиђ Французу руку и рекне му : „Н ce надамЂ, да васЂ ionn 3 еданпутт, видимђ пре мога полазка у Одесу." И доиста е великш кназЂ КонстантинЋ тогђ ОФнцира после 4 дана опетЂ кћ себи позвао. Изт> Беча пишу еднБ1МЂ немачкимЋ новинама подћ 22. Лнуара слћдугоће: Као што се изђ поуздане руке чуе, отићиће царЂ АлександерЂ II. са свбјмз великимЋ кнлзевима, у почетку мћсеца Априла изђ Петробурга у Варшаву, да се тамо као и нћгови предцБ! крунише. Донде се надаго да ће мирЋ 6 б1ти заклгоченЂ, з 6 огђ чега ће царЋ pycKiH са великоит! и слиномћ пратнБОМЂ отићи у ПаризЂ, да посћти цара Наполеона ; — и то се сиатра за тако извћстно, као iuto е двапутЋ два четири, кое ће 6 б1ти наинсн |и доказт. о истинитости давнашнћгЂ прорицанн Руса, да ће се западно рускЈи ратЂ окончати са француско-рускомЂ ал('анц1омЂ.

ФРДНЦУСК А. У Паризу 23. Инуара. Шче е дала царица друпи и последнБ1и балЂ , на комђ е готово савЂ персоналЋ CBiio посланичества присутствовао. ЦарЂ е неколико заиграо, но после вечере удалјо се заедно са царицомЂ. Игра е транла до 2 у % сата по поноћи. — Овдашнви се месари обвезалн, да за два мћсеца дана сваке неделћ безплатежно издаго 2000 Фунтш меса куварскимЂ заведенјама, (т. е. заведешнма, гди се за сиротинго кува) коа су по разнБШЂ краевима Париза установлћна. —

— При свемБ томђ , што има наивећи изгледа за мирЋ, зато се ипакЂ у Шербургу неуморио граде нове и оправлнго старе ратне лађе, и уобште се ратна спремани ревностно продужаваго. — У Паризу 25. Инуара. Вице-кралБ египетскш по дарт е едномЋ ФранцускомЂ ученомЂ човеку академикеру Жомару, достоинство бел. ЖомарЋ Hie одђ годипе 1798. никако 6 бш у Египту, но онђ се еднако занимао cr. томћ землБОМЋ и т. д. И онћ е радт на ономђ великоиЂ дћлу о Египту, кое е дћло после на заповест!, Наполеона I. нвности предано, и стало е у непрекидномЂ писмеиоић саобраштаго са египетскимЂ правителствомЋ.

ЕНГД N Г К 1. У Лондопу 23. Инуара. Прва вечерпа забава , кого е госпођа ПалмерстонЋ прекгоче давала , бБ1ла е као обично посћћена одђ цвета енглескогЂ благородства и готово CBiro странБ! посланика, изузимагоћи праискогЂ и американскогЋ. Одсуствованћ праискогЋ посланика 6 б1ло е по свои прилици случаино ; американскш панЂ посланикЂ одбЈо е позБ]ВЂ, будзћи се сиатра за увређеногЋ одћ лорда Кларендона. кадЋ е пре неколико недела неке конФеренфе имао. —' Заоставше иманћ лорда Раглана износи око 20.000 Фунтји стерлинга (близу 100 000 талира) а иманћ недавно умршегЂ стихотворца и банкера износи око 40.000 ФунTiH стерлинга. —• Капетани лордЋ ЕдвардЋ , РуселЂ и ЖоржЂ Ел!отђ наименовани су за ађутанте нћн. велич. кралБИце, и то првБ1и сђ , а другји безЋ плате.

Г Р Ч К А. Новбш турск1и посланиКЋ при грчкоме двору, Ризабеи, имао е 30. Децембра честв, предаги свого посланичку исправу (кредитиву) у руке нћг. велич. кралл, котмЂ е приликомЂ изговор10 слћдушће рћчи: „Ваше Величество! ПозванЋ и опредћленЋ одћ мога имсокогђ господара, нћговогЋ велич. Султана, да наново наставииЂ npiaTe .iscKa одношенн између Грчке и отоианске Порте, ненализимЂ доста рћчш, коима 6 б 1 вашемЂ величеству изразт мого радостБ, што ми е тако млоговажанЂ 6 бш посао у дћо пао, и што у тако срећнммЋ околностима мого дћлателностЋ започети могу. Ваше Величество може увћрено 6 б1ти , да ћу се л, као вћрнБ1и толмачЂ благонаклонми прЈдтелЋск и осећана могћ вбиокогђ господара према Грчкои, трудити и.зђ CBiro сила, да невредимо одржимЂ добро споразумлћнћ и слогу, и да јоштђ већма утврдимЂ свезе прЈнтелЋСтва, кое треба да постое измеђз' држава, кое су са тако млогоброинБ1МЂ и правммЂ интересима узанмно свезане. fl нећу такође пропустити, ваше величество, да се ползуемЂ свакомЂ приликомЂ, да у очима вмсоке Порте до важности доведемЂ доказе доброгЂ сусћдсгва и npiaтелБСтва између обадвего држава, кое ће и правителЂство вашегЂ величества, као iuto се а о томе нимало несумнлмЂ, за време мога посланства изпвлЂивати. То су мое искрене желћ, ваше величество, и л се усуђуемЂ надати се. да ћу а при оствараванго овбј моји