Шумадинка

жела, одт> вмсоке благонак.нзности вашегЂ величества подпомогнутљ бшти." Hb гово Величество крал& одговорЈо е на то: „Велика важноств, кош а полажемљ у добро сноразумлћнћ и пр1ател!>етво између отоманске Порте и Грчке причиндва, да н са задоволвствомЂ и чувствомЂ радости примамт. писмену исправу, кошмт, васв нћгово величество СултанЂ кодћ мене као свога изванредногб посланика и опуномоћеногЋ миннстера поставлн и препорЈчуе. Мени е мило, што е изборЂ вашегЂ вмсокогђ rocrioдара пао на васљ, будући вм тако велику ревноств изавлгоете, да будете кодг. мене вћрнвш толмач-в пр!ателБски осећанд султановБ!, коа се осећана са моима савршено подудараго. В бј иожете подпуно увћрени 6 бјти , да ће се мое правителћство ревностно потрудити, да подпомогне ваше тежнћ и труд -б, кои смћра на то, да се све већма утврде одношаи пр1нтелБства и добросусћдства између обадвен) држава."

АУ6ТР1И. У Бечу 27. Инуара. Царско - Францускш посланик -б при аустрјЕгском-в двору баронт. Буркнеи испраћент. е ioче одђ целогт, свогђ посланичкогт. персонала до гвозденогг. пута. Неки изводе одтудг., што е онг> при полазку свомб у Паризт. већу частБ свои служитела изт. службе одпуст10, да се онт. неће више у Бечт. ни враћати, него да ће у Паризу друго опредћленћ добити. Управу посланички нослова предузео е првбји посланичгии cob I .tникт. Викомтт. де СерЂ. — У идућу неделго, т. е. 29. Лнуара 6bihe у салонима кодђ министра иностранм дћла гро«-а Буола велика дипломатска вечерни забава. После неколико дана кренуће се гроФЂ БуолЂ заедно са ц. кр. дворскимЂ савћтницима , барономЂ МаизенбургомЂ и КлецеломЂ на путЂ у ПаризЂ на конФеренфе. — Крал1.Бско-праискш полковникђ и Флигел -ађутантЂ г. МантаиФелЂ отићи ће у идућу неделго изђ Беча и вратиће се у ВерлинЂ. — Ц. кр. посланичкш секретарЂ гроФЂ СеченБи стигао е изђ Петробурга у БечЂ. — Н овбзи tjpckifi посланикЂ при аустршскомЂ двору, кнлзђ К.алимахи , кои е участвовао у конФеренфама, кое су држане у Цариграду поради преустроенн турскогЂ царства. кренуће се садЂ, почемЂ су те конференфе окончане, на путЂ у БечЂ, гди ће ioiui, око половине мћсеца Фебруара стићи.

Ш П А Н I Sl, Писма изђ Мадрита одђ 16. Ннуара потврђуго, да е у сћвернБШЂ провинц1нма Шпаше одкривено едно воиничко сазаклетје, кое е имало за цћлв проглашенћ републике. То е свзаклет1е имало свое седиште у Виторш. Великји брои нижи ОФИцира одђ градске посаде, као и одђ оне у Сан-СебастЈану и Бургосу лежеће воиске 6 бјч нху у то умешани, а на челу тогђ сазаклетја стаало е\ дно знаменито републиканско лице. То е сазаклет^е

башЂ онда одкривено, кадЂ е билонамншлћно, да се цсто у Виторји удћиствуе. Главни сазаклетннцм прннадлеже полку малаганскомЂ, кои е после 16 Августа 1855 год., оногђ дана сирћчЂ, кадЂ е кралљица Кристнна изђ Мадрита отишла, з 6 огђ неке у вароши произведене побуне и нарушенн мира, оправлћнЂ у сћверне провинц!е.

ПОЛИТИЧНБ1И ПРЕГЛЕДЂ. У Бечу 35. Лнуара. Са све већимЂ поузданћмЂ изгледа сва Европа на мирЂ, и поздравлн нћго†долазЂ. Како у Петробургу , тако и у Паризу , како у Лондону тако и у Бечу сматраго источнбш ратЂ као окончанЂ, и доиста сви знацБ1 и околности даго изгледа, да то обште наданћ мира неће 6бјти преварено, и да ће се париске конФеренцје са пожеланимЂ успћхомЂ окончати. „КонститусшнелЂ" доноси данасЂ еданЂ чланакЂ , у комђ cp_. доста асно каже и разлаже, како су западне силе дале^ ко одђ те намћре , да са новимђ зактеваннма дћло мира отешчаго. У садашнћмЂ тренутку наиважше е то, пише „Кон^ ститусшнелЂ", што ће се, почемЂ е Pycia аустриске предлоге примила, пуномоћници уговарагоћи сила скупити 9. Фебруара у Паризу, да ту подпишу прелиминарнБш мирЂ и да одпочну преговоре о коначномЂ заклгоченго мира. ПочемЂ су дакле садЂ наиважнЈе мћре за повратакЂ мира већт. предузете, неће 6б1ти сгорегЂ, напоменути, шта е управо источнбш ратЂ произвео, и каква е б^гла цћл& ове борбе проти†Pycie. Ако се само узроци овогђ рата нсно посмотре, онда ће се и услов!н , кои су поставлћна. да томђ рату краи учине , умети достоино уважавати и упознати. За точно пакЂ сваћанћ овогђ ратанема болћгЂ толкователн и ослонца, него што е уговорЂ одђ 29 Марта, кои су заклгочиле између себе западне силе. Царск1и декретЂ изражава се, као што е познато, о овомђ уговору uа слћдугоћш начинЂ: „Између Француске и Енглеске заклгоченЂ е еданЂ уговорЂ, кои ће имати ту цћлБ, да заклони и одбрани отоманско царство одђ насртанн Pycie." Далћ вели таи уговорЂ „да се уговарагоће стране обвезуго, све употребити , да бм се сталанЂ и трагоћ№ мирЂ између Pycie и Порте заклгочш ; основи тогђ мира треба да су такви, да они предохраннваго понавлднћ оваковБ! сажалћцн достоинбј догађан, кои су мирЂ Европе нарушили." У другомЂ чланку тогђ уговора стои, „да се Француска и Енглеска, почемЂ е цћлокупностБ отоманскогЂ царства одђ Pycie нарушена, обвезуго, да изберу наиудесшн средства, како 6bi области султанове одђ HenpiaтелБске воиске ослободили," и наипосле изражава последнгЛи чланакт. ту желго , да се европска равнотежа одржи, и будући да уговарагоће силе никакве особене интересе у виду немаго, зато се оне iomt унапредЂ одричу сваке користи, кое 6б1 се изђ тогђ рата нбшвимђ државама породити могле. Овбшђ е дакле доволбно и hcho означенЂ путЂ ,коимђ ће западне силе корачати. Француска и Енглеска неће пореметити равнотежу Европе променомЂ карте вропске: оне шта ВБипе изречно на то иду да ту рав^