Шумадинка

тш 71 шш

иотежу одрже, почемЂ су се они заузеии за обрану независимости и цћлокупноси турскогљ царства, и западне су силе само зато оваи ратЂ повеле, што е Pycia тои равнотежи грозила. Запад!^ су силе хтћле само двое : прво,даРус1а непрекорачи границе ; кое ioS е начело европске равнотегке положнл^ и друго, да се Турска несме на ползу Pycie крнвити слабити. Више нису западне силе ни зактевале , нити ће зактевати. Све опасности, ксе Европи грозе одђ стране Pycie, треба да се уклоне ; на то су доволбни аустрјиски предлози, и будући е P;cia те предлоге примила, зато е садЂ наивећш изгледЂ ,да ће се источнб 1 и ратЂ окончати, и да ће Европа моиуживати трагоћји, сталнБш мирт>. Нити Француска ниткЕнглеска нису ишле на то, да произведу ратт> народноснми , и онаи малми брои, кои е такавЂ ратт» желЈо и нму се надао, увидиће, да j^:o нгЛово наданћ и желго нии царљ НаполеонЂ , нити пакЂ кралвица BnKTopia сђ вима дћли. „Естераихише ЦаитунгЂ 'пише : Руски пуномоћници при парискимЂ конФеренцТма очекуго се тамо 3. или 4. Фебруара. Руска ее посланчка палата за нб 10 вђ дочекЂ спрема. Наименованћ баона Брунова, кои е у Енглеекои велико име и почитанј стекао , сматра се као еданЂ изивђ учтивости иремаЕнглескои. Наименованћ пакЂ гроФа Орлова сматра се:ао неко попуштанћ народнои партаи у Русш. будућигроФа Орлова сматраго за образацЂ и дику рускогЂ блгородства. — Говори се , да е царЂ АександерЂ држао , да ће пета точка садржавати опредћлчн , кон се односе на ПолБску. ГроФЂ Естерхази nah емствовао e и дао рћчБ цару, да се у петои точкишће захтевати нити уступанћ землћ , нити пакЂ накна^ ратнБ1 трошкова. ПочемЂ е доцте и изтз Париза увћЈ.нћ стигло, да ће расправа границе у Бесарабш 6 бјти екЂ после подписанн прелиминарногЂ мира предметЂ нвогђ преговарана . онда се царЂ АлександерЂ сасвимЂ /мирш и задоволБ^о, и H3pa3io е шта више желго , да и амЂ на конФеренцјлма присуствуе. У Бечу S7. Инуара. При свем томб , што „МонитерЂ" у списку пуномоћника за Гћиску никаквогЂ заступника ненаводи, ипакЂ се нвла неки гласови , кои држе за могућно, да ће и Праиска^частвоваги на конФеренфима. По нбшвомђ ммшлћо и сматранго неће Праиска подписати прелимннарнБ1 ?мирЂ , него ће после у конФеренфнма участвовати. „ЈФрналБ де Деба" примћчава: „Саучаствованго Праискеа конФеренцЈнма парискимЂ као да стое велике запре на путу. Но услучаго, ако се и она на конФеренц1в[усти, онда се назначуго као нћни пуномоћници гроФЂ \ ђ Алвенслебенв и г. СавинБИ. „ФранкФуртерЂ пост-цаитун гђ авлн. да су барону fi Боунову, рускомЂ посланику при неач;ои савезнои скуп.тини и заступнику Pycie при п ^ри-к\мЂ конФеренфлма јтигла пуномоћства царско -русквгљ кбинета за речене конФеренфе. — Изђ Париза пишу „Таимсу" п ^ ђ 22. Ннуара , да конФеренц1е неће почети пре 1' или j|. Фебруара . и да ће се оне држати у палати ми»истерчв а иностранм дћла. Време колико ће конФер' Н1 У е тдати ; врло е нео-

предћлено; неки веле 10 —12 дана, а неки опетЂ три чћсеца. Пмтанћ, односеће се на накнаду ратни трошкова, Hie досадЂ покренуто , и Француска и AycTpia зацело га неће нн покренути.— Праиска,вели дописателБ,труди се изђ cBiro сила, да буде примлћна на конФеренц!е. Као што е већЂ пре нвлћно, Hie нико позвао Праиску на конФеренфе, а тако исто Hie ни она чинила непосредствена зактеванд о томе Францускои и Енглескои, него се она нада, да ће посредованћмЂ AycTpie бмти пуштена на конференцје. Француско е правнтелство заклгочило, да некакавЂ актЂ, односећа се на конФеренц!е, пре свршетка истм не саобшти , и у томђ случаго чиниће текЂ онда, ако буде енглеско правителство обвезано, да даде парламенту рачуна о конФеренц1нма. — Изгледи за мирЋ врло су поволбни. — Изђ Беча пишу истоме листу подђ 19. Ннуара: Прави преговори о миру тешко ће пре половине мћсеца Фебруара започети , и тешко ће се ripe половине Априла свршити, ерЂ премда е у Цариграду досадЂ већЂ млого рађено, што ће ускорити конФеренфе н олакшати н б iов г б течаи, ипакЂ е превелико удаленћ престолнм градова Европе велика сметна за брзо оконченћ послова. — Изђ Париза телеграФираго „БерлинерЂ цаитунгу" подђ 22. Ннуара слћдугоће: Pycia и AyCTpia зачтевале су да и Траиска участвуе на конференцјама о миру, кое е зактеванћ и Француска подпомогла. — Говори се о млогимђ припремама за торжества, коа ће се за време транна конФеренц1н држати. Све се еднако разносе гласови, да ће царЂ рускш и аустрјискш доћи у ПаризЂ у пооде. — Погрешно е авлћно, да ће се конФеренц1е у елизеискои палати дргкати. КадЂ бм цар -б францускчи у конФвренфама предсћдавао, онда бti се оне зацело у тилћpiaMa држале. Но будући самЂ царЂ неће предсћдавати, зато е палата министерства иностранБ1 Дћла избрана за скуплннћ диплотата и за сћднице конФеренц!л. И тако е та палата една одђ нанлепши у Паризу. „ЕндепандансЂ" нвлн као нешто занимлБиво, да су гроФЂ БуолЂ, кннзђ ГорчаковЂ и баронЂ Буркнеи, кои су првБ1и протоколБ преговаранн о миру у Бечу подписали, у почетку свогђ дипломатскогЂ дћиствована сви троица у едно иото време у Лондону бавили се, гди су пре тридесетЂ година придати бмли своимб дотичнммђ посланствама у Лондону. БаронЂ Буркнеи дошао е 6 бш онда у Енглеску са г. Шаторб|'аномЂ. Изђ Берлина пишу еднммЂ новинама, да ће г. БизмаркЂ, праискш посланикЂ на немачкои савезнои скупштини, као изванреднБШ посланикБ отићи кодђ различитб 1 дворова, и то у послу, односећемЂ се на положаи Праиске у предстоећимЂ конФеренц ^нма. U Бечу 26. Ннуара. Распра између Ентлеске и Америке, кон све оз 6 илбншмђ постае, естБ такова стварБ, кон ће свошмђ важности нко утицати на нредстоеће конФеренфе. Mw упућуемо читателћ наше на онаи чланакЂ ,,Таимс"-а (кои ћемо у слћдугоћемЂ брого нашегЂ листа саобштити) изђ кога ће се то врло нсно увидита. Уздржателна но уедно енергична раздраженостБ, кошмђ таи чланакЂ дише, правми е изражаи карактера енглескогђ народа. У дипломатскомЂ савету завладало е то 'ммшлћнћ, да одлазакЂ американскопЈ посланика изђ