Шумадинка

кући. То ће наравно принудити, да тако исто и са американскимЂ посианикомЂ поступамо. и Крамтонг, и БухананЂ, ова два невина и безазлена посланика, кои свое дотичне дворове заступаго. по свои ће се прилицм при свомћ повратку на атлантскомт. мору сусрћсти. На срећу независе одношаи између Енглеске и Америке башт> изклгочително одћ та два лица. и мм смо изт 3 европскогЋ искуства увидили, да се две дргкаве и безЂ узанмнм дипломатичнм сношенн исто тако добро, шта внше веле неки, ioiuTi, млого болћ слагати и на краи изићи могу него иначе. Свакадт> се налази путова, чо коима една влада другои лвлл, што желн лвити. Може бмти да ће едино слћдство неспоразумленн састоати се у томе, iuto ћемо мм у средини нашои имати едногљ Американца ман1. и едногтћ Енглеза вмше. Мм бм додуше волели, да се ни tf> недогоди; но почеиЂ е Енглеска у удовлетворент. кое е дала сћверо-американскимг. државама, већт^ тако далеко отишла, да бм тиме десетг. европски држава задоволвити могла, зато, неможе наст> нико окривити и на одговорЋ позвати за наше непрјдтелБско сношенћ сћ АмерикомЂ. Има такви граница, кое небм м r.i прекорачили, ни изт. каквм побуђенл и призрени, будући е прва душноств сваке државе. као годђ и свакогЂ поединогђ .шца, да одржи и сачува оно самоуваженћ, у комђ се састои морално бмће сваке државе. Енглеско правителЂСтво нека само свои народЂ запмта, да ли онђ оће правителБСтву сћверо-амернкански држава вмше удовлетворенл дати, него што поединми човекЂ другомЂ дае, и одговорЂ ће едногласно така†истми испасти, као онда. кадЂ е бмло пмтанћ, оће ли Ен глезска PyciH допустити, да она нашеп сагозника на Истоку утамани. Има врло млого основа мншленго томе. да е Pycia одвратностЂ западнБ! сила одђ рата погрешно толковала. Та зарЂ нисмо и мм сами окривлћни бмли, да смо мм Pyciro у тои самообмани утврђивали. И зато е нуждно, да се таква обмана предупреди. Мм знамо врло добро, каквимЂ бм насЂ губитцмма, неприликама, и опасностима изложш ратЂ, као што е оваи, на кои насЂ една гомила раздраженм републиканаца гледа да принуди. Мн знамо врло добро, да бм таи ратЂ произвео наивећу штету нашои трговини и рукодћлнимЂ производима, и да 6 bi наша трговина у свимђ частима света, како непрјателћ тако исто и саревнике нашла Мм знамо, да бм мн са таквимЂ непрЈателћмЂ посла имали, кои е са†нашЂ предузимателнии духЂ и храбростх. натпу наслћд1о, но кои nie, као мм, обтерећенЂ грднимЂ народнммЂ дугомЂ и читавомЂ воискомђ неспособнн лгод!и, или кои бн у своме кретанго ограниченЂ и стеснћнЂ бмо дворомЂ, аристократшмЂ и онимђ нднимђ начиномт. управе, о коме су намЂ извЋст1н изђ Крима тако жалостне примћре дала. Мм незаборавлдмо, како су набрзо сћверо-американске државе ону воиску на ноге дигле, код е Мексиканску државу побћдила и одђ нћ читаве провинцје отела. Мн знамо, да се 25,000.000 душа одђ европеиске, а нарочито Енглеске крви немогу никако презирати. и ненадамо се да бм мн манћ штете искусили, него што бн нашимЂ противннцнма причинили. Прн свемЂ то»1ђ mh нинаиманћ несумнамо, да ће Енглеск1и народЂ при свему точномђ познаванго свега предреченога ипакЂ pa^ie ратЂ

водити. него претрпити народно пониженћ. Енглескји f, e народт волети, да затвори свое Фабрике, да гледа как 0 нћгове машине рђаго и како му трговачке лађе по npj,. станигитама труну, него да захтева одђ свогђ правителЈ,ства, да се оно наспрамЂ едне стране силе већма пони жава него што бн морала чинити. Американцн дакд е нека с.е надаго лкоме одпору, ако насЂ на ратЂ принуд е Они ће добро чинити, да озбилвно прорачунаго трошкове и жертве, пре него iuto се рћше на тако одсудант, коракЂ; ерЂ иначе ће ое они после 2, —3 године увћрв Ти * да су се у рачуну преварили. Енглезскш народЂ рћшава се врло сноро на ратЂ, но кадЂ се већЂ у ратЂ упусти онда се шштђ скорје скланн на мирЂ, а на срамотанг мирЂ никадЂ. ff Ландону 38■ Инупра. Енглеске новине „Глобе" веле, да е лордЂ КларендонЂ себи за пратнго у ПаризЂ изабрао слћдугоћа лица: Г. Шарла СпренЂ-Риса; г. Спепсера Пособшл (као приватногЂ секретара), Џона Бидвела. и С. Вив)'нна и BiMiepa Листера. Осимђ ови пратиће лорда Кларендона и г. ГО.пннђ Фене одђ енглескогЂ посланства у Бечз т . — Кралвица е дозволила, да ђенералЂ Вил1нмђ може примити и носити меџедЈе орденЂ I-ве класе, кои му е СултанЂ подарш за нћгове при обрани Карса стечене заслуге. Истми орденЂ Н-ге класе доб!о е подполковникђ Лаке. Ш-ће класе као Maiopn у тургкои служби' стоећи капетани Томпсонђ и Тесдале. Др. Сандвихг и своеволБникЂ КуршилЂ, а IV-те класе толмачи ЗорадЂ и РенисонЂ. Сввша овнмч. л^цама дозволћно е да приме и носе речене ордене.

П0ЛИТИЧНБ1И ПРЕГЛЕДЂ. ПрОШЛОСТБ и будућности ИСТОЧНОГЂ ПВ1Тана. (Изт. „Обшти Новина") П р е д п о м е н а. ПочемЂ е примлћнЂ аустриско-западнни предлогЂ еданЂ е новђ одћлакЂ рата свршенЂ; и будући су изгледи на свршетакЂ овогђ рата лко увећани предстоећимЂ преговорима, — мм ммслимо, да е дошло време, да разложимо и да се упознамо са одсуднимЂ положенћмЂ садан^ћгЂ тренутка: но зато ће 6titii нуждно, да се обазремо и повратимо на прошлоотБ. 6рЂ само изђ сматранн прошлости могле бм се одприлике ратне цћли сватити, и само тако може се доста поуздано заклгоченћ извести о ономе, што ће се у будуће догодити. Мн ћемо дакле поради тога претрести поедине промене и прелазе овогђ светско -важногЂ догађан, и то у колико се може краће. I. Веро-законо-политичнши заплетЋ и (Зрусалиму и Цариграду. Зашто се ишло на то, да се грчко-православна црква лиши свога удћлноп. права на света места обћтоване землћ, и зашто се ишло на то, да се поглаварЂ западно-католичке цркве посредетвомЂ изклгочителногЂ