Шумадинка

пР ава на речена мКста као права и единствена глава це"огђ христ !ннства постави? бли то чинћно за то само да Француска т. е. Луи НаполеонЋ застарћла верозакона права и за.чтћванл у вазкностљ доведе , и да тако западHbift клирљ испуненћмЂ Hl.roBbi наитои.ни желл iuto већмапривеже за Француску и нћногљ поглавара ? Врло бм тешко бмло, себе а и друге о томе убКдити , почемљ се одма сђ почетка видило, да е рћшително и опоро владан |, француске у томђ предмету „правовГ.рну" Pycim у нћномљ теженнЈ за ваЈкностћу и значенћмЂ на истоку и источно -православномг. хриспанству, а тмие уедно и у нћнммљ намћрама на те землћ, дубоко увредила и управо рећи у срце погодила. Оставлнгоћи дакле на страну црквено iibiTaHh, могла бм се дакле као дубла и млоговажшд намћра овогг. постуика Наполеоновогт. нећака узети то, да онђ даде познати „побћдителго н!=,говогђ стрица' ; eHepriro, а по околностима освету близкогн сродника и синовца, како 6bi се Еиропа у покретЂ довела, и тмме такавг. потрест, произвео, изђ коегЂ бм произишла величина и нова слава Француске , коимђ бм се моћћ обновлћне династје утврдила и за дала предузећа оснажила. Hie бмла нам1.ра. да се единствено име царства него само царство у ствари, премда у другомЂ размћру и околностима поврати , и на чело Европе постави. Поммсао и плантз синовца бмо е достоннђ и самогЂ стрица, шта Bbirue. планЂ е синовца претеа;н1 - и у изналазку саедства и у путовима и начину извршенн. 11. Увлаченк Енелеске у плпнђ Луп Нагголеона. Остваренћ овогђ предузећа бмло бм немогућно безљ саучаст!н Енглеске. Но и само то саучаст1е чинило се немогућно и бмло бм јошђ млого теже постићи путе.мЂ вћрозаконо-политичнммЂ, и доиста e изнвјо лордЂ АбердинЂ свомђ KOMiuiK преко канала (цару ФранцускомЂ) да Енглеска нема у томе никаквогЂ интереса, участвовати и заузети се за пмтанћ о светомЂ гробу. Па зарЂ се то nie могло предвидити , и садЋ већЂ нико неће вмше о цару ФранцускомЂ и ммслити , да онђ такво изнсненћ као наиблнжЈи коракЂ свога протестантскогЂ и KOMiuie Hie очекивао ; томе е поступанћ цара францускогЂ морало цара ceiro Руса , кои е бмо свестанЂ свогђ поноситогђ надмоћЈн, раздражити и нћгову на далеко смћрагоћу политику покренути противв Гурске. Турска се , премда не безЂ стра и зазиpatifi покорила претннма новогђ императора на Сени ( т " е. Луи Наполеона) , и тмме е произвела и нзазвала руско нападанћ. То е оно , што е рускш царЂ Cb наивећимЂ поузданћмЂ и известношћу очекивао, и h0e е онђ , кадЂ е наступило, са наивећомЂ одважносћу и брзиномЂ на користЂ ceoiS планова ynoTpe6io. Сва'»омђ е познатЂ течаи светско-важнм догађаа, кои су се ®Д т У дђ изродили. бдно претеће писмо цара рускогЂ на -ултана оборило е савЂ посао Француза у брусалиму уи НаполеонЂ позвао е свогђ посланика натрагЂ, и дозвол1о е, да е една друга komhci 'h, саставлћна изђ наиот■'ичн1и и независимм молла, цело дћиствованћ прве коИС| е, коа е одђ ФранцускогЂ посланика саставлћна и Руковођена бмла, поништида; но Pycia е сматрала, да iofi Д оволбно удовлетворено , и то зато , што е ФерманЂ, °имђ е старо станћ CTBapiH повраћено,само исподђ pv-

ке послатЂ, и што таи Ферманг. nie у брусалиму торжественммЂ обнародованћмЂ подигнутв на степенЂ пуноважногЂ обвезателногЋ закона. На то е слћдовала нова претни нзђ Цариграда, и наипосле необуздано владанћ рускоп. посланика и онаи знаменитми догађаи са МеншиковлћвимЋ апунџегомЂ ( сђ тммђ оће да се каже то, да е МеншиковЂ ишао на посћте и ауд^ннц^е не у пунои униформи, као што међународно право прописуе него у простои огртаћои алг.ини, чимћ е Порта наивећма ионижена бмла). З зтимђ е зактевала Pycia одђ пониженогЂ Султана, да онћ нбои као емство за будуће обезбеђенћ православне цркве уступи покровителЂство нздђ више одђ половине нћговм поданика. и да тако СултанЋ вазалЂ (подчинћнми владалацЂ) цара рускоп. постане. lfo основу 6tio е већЂ царЂ руск1 - и у правомЂ притажанго тогђ покровителства. будући е Портау едренекомЂ трактату, као што е познато, уступила Pycin стално понровителЋСтво христјннске вћре, и тмме Русш уступила право, да она мотри на извршенћ и наблгодаваић уговора. Но то е бмло npe 30 година кадЂ е Порта морала по нужди држати. С здђ , садЂ су текЂ у Лондону опазили страшило руско на истоку и садЂ е Енглезска драговолђно пружила руку своме KOMuiin. да се то страшило уклони. То е бмо уводЂ западногЋ сагоза, но кои у оно време јошћ nie утврђенЂ и развЈенЂ. О коме се царЂ Франиускш имао садЂ старати. (продуженћ слћдуе.) П зђ Париза 27. flnvapa пишу „Келн. Цтг."-у Одионошена између парискогЂ и петробуршкогЂ кабинета сада су врло прЈателЋСка. Овде се говори да cv царЂ НаполеонЂ и царЋ АлександерЂ II. едант. другомЂ своеручно нова писма писали. Вм сте могли пређе изђ полузваничнБ1 новина добро видити, како сада овде ствари стое. О рускомЂ честолгобЈго , козацмма и о кнуту сада се сасвимЂ ућутало , и „КонститусЈонелЂ" иде шшћ далћ са своимђ петробуршкимЂ донисникомђ и већЂ говори о наклоности цара Александра спроћу народа ФранцускогЂ! О миру већЂ нико овде несумна. ЦарЂ Наполеонђ III. гледаће да се добро спорауме са г. БруновомЂ, кои е као великш и ревностнми npiaTe.i^ мира ionifc за време свога у Лондону бавлена као добарЂ npiaTe.ii> цара Наполеона познатЂ бмо. Енглеска познае добро станћ стварш , али е сумна о томе. оће ли доста одважности и волћ имати да се снажно заузме. Енглеске новине „ПресЂ" заузимаго се за Праиску, и веле, ди и она треба да участвуе у конФеренцЈама парискимЂ. То пмтанћ шшђ Hie у Енглескои доволбно посмотрено и сваћено ; но збогЂ свое велике практичне важности неможе се то пмтанћ вмше занемарити. Ако е Пра иска исклгочена одђ конФеренц !а з 6 огђ свое неутралности — а други основа нико шшђ пронашао nie, нити таковм има — то онда вала примћтити, да една неутрална држава наивећу способностЂ и право има , да и с'удару и противоборенго непр !'ател1 >ски интереса одсудну пресуду изрече. Да допусти .мо башЂ и то. да е Праиска изавлвивала симпат!е за Pyciro, то е ипакЂ нћна жела кћ |у;иру бмла много ача и искреша , него нћна наклоностђ и npiaTe^tcKO разположенћ према Pycin. Између CBiro европски држава има Праиска наивмше основа да