Шумадинка

школа. Онда бмле су у Срему врло редке школе и србске науке, а и самг> после вид1о самБ млоге старе свештенике, кои су се ст> наукомт> мало одђ наши срб|'ански свештеника разликовали. Но садг. е већљ другчје у наукама. У свакои башти можешт. набрати по пуну торбу ученм какви хоћешт., само ако можеш-Б разпознати кои е сладакг. и полезант., а кои ли горакт. и шкодлбивђ. Митрополитг. Стратимировићт., кашу, да е првми добре школе зе Србе у Карловцмма уред10. Седећи и безпослент. неделго дана мислш самћ , да ми ништа вшше нетреба учити, и чисто сам£. се радовао да мои учителв незна више одт> мене и да ћу се кући скоро вратити, докт. онт. едно готро донесе ми едну кнбигу и кадБ седнемт. за асталт. упита ме : кадт. си све изучЈо, да видимђ знашЂ ли, и есн лн и ову кн£ижицу у4io ? — Н отворимт. кнвигу видимт. и познамт. слова . и кажемт. да самв то y4io, и да знамт.. Но кадљ почнемт. да му читамт. каше ми онт. одма, да л ништа незнамт., ерт. у читанго нигди нисамх. знао гди треба стати, и ко ме е слушао Hie ништа могао разумети шта е. Сирома старацв дуго е време имао лготу муку самномт., докт. ме е научт полагано и разговетно читати. Зато вамт. препоручуемЂ, гди вамт. буде дужностг. о детинБои се науки старати, да недаете децу невЈ.шту и неучену, да у почетку у буквару рђавт. и ругканЋ темелг. непостави, ерт. е то наивеће зло за децу, ако се сђ почетка у буквару неупуте како валн, и после тежко ш е поправити. Изт. Купинова повратимт. се после опетт. у Ашанго проти Лазару Георг!евићу, те самЂ кодт. нћга изучЈо црквено пћше и проче богословске науке , осимт. нКга ту самт. имао и доброгт. учитела кои ме е y4io. Таи прота Лазартз родомт. е изт. села Совлака валКвске tiaxie, и ofcio е у Совлнку прота, па е заостао у Срему, а и садт. му е Фамил !а у Совлнку; ђикићи одт. првм Фами .и 'д у Haxin бмли су а и садт> су добри. Л се повратимЂ изђ Срема кући у Бранковину 1793 год. и мои отацБ одма запопи ме и преда ми нурпо. Владика што ме е запошо бмо е простт. али добарт. човект., пошто ме 3anonio roBopio е слово, али цело нћгово слово бмло е у две у три речи: онт. се привати за свого камилавку и рече : „ХристЈнни почитуите свештенство ! и упамтите, ко е годт, на ову капу лаш, онђ е се naio." То нћгово слово напоминћмт. вамЂ, да се смеете, али ипакт. одзбилћ вамЂ препоручуемЂ, да све оно што народЂ почитуе за светинго, и вм да почитуете, свашта можете поправлнти али само у свештене ствари нигда недираите. Ни и вамЂ после толико година собственогЂ искусгва неумемЂ о томе ништа друго казати, него да е цела нстина : да, ко е годђ на ову капу лаш , онђ е се Kaio. fl самв одма затимЂ и протомЂ постао, шта е стало бмло владики што нисамЂ шшђ ни браде ни бркова имао; онђ е жел!о учинити кнезу хатерЂ, а валБда му е и

новаца требало. ■—- Како су ми после казивали отацЂ и мати, н самв се запоп!о у половини мое шеснаесте године.*) Заиста морао самв врло младт. бмти, ерЂ кадЂ су ме хтели попити врло самћ се 6 бјо уплапно, а особито кадЂ су ме за вратЂ уватили и олтару повели , ерЂ онаи еданЂ ђаконЂ iuto ме е водш рече ми полако одђ шале : „реци сђ 6 огомђ белми свете, садЂ ћешЂ да погинешЂ !" и мени се онда учинило, да ћу заиста светЂ да променимђ . Но после видимђ како е то лепо бмти попа. КадЂ самв вамЂ казао кратко владичино слово, да вамЂ кажемЂ како ме и отацЂ савКтовао. „СБ1не !" рекне ми онђ — кадЂ самБ првми путЂ у мого Hypiro пола3io : „Тм си ioniTi младЂ и незнашЂ кака†е светЂ , тм си врло младЂ и нигди готово нећешЂ 6бп-и у друштву твои парнака у годинама , него ћешЂ све долазиги међу CTapie лгоде. Зато на еабору, и на слави и на свадби немои млого говорити, него слушаи шта старји лгоди говоре. Ако почнешЂ тако младЂ друге да учишЂ памети и мудрости, онда тм нигда мударЂ 6б1ти нећешт.. КадЂ говоришЂ што годђ, сви ће слушати, али немои тм себи да увртишЂ у главу да они тебе зато слушаго што ти наимудр!е говоришЂ ; они ће те зато слушати , iuto си нбшвђ попа и што си мои смнђ, и кадЂ што погрешишЂ нико ти неће казати : Hie тако , али свакш ће помислити. Зато мудро се владаи и оно што ти се сада учини да Hie онако као шго CTapin лгоди говоре, а тм немои одма да се плећешЂ у свађу , него причекаи докђ дођешЂ у године онм лгодш . па текЂ ако и онда видишђ да nie онако а ти канш." Г1о томђ узме мои отацЂ едну велику чашу пуну вина, и пошто одше за едно два прста рекне ми: „ Прве године кадЂ идешЂ по Hvpin , само оволилико niS одђ сваке чаше кошмђ те понуде , друге године оволико" и потомђ опетЂ сркне мало вина; „треће године мошешЂ до пола чаше пити. Тект. четврте и пете године можешЂ до дна чашу попити, и опетЂ сви ће нуpifluin сећатн се твои првБ1 година и сви ће говорити : нашЂ попа ништа Henie." Л самЂ слушао могђ отца, н сећао самт, се целогЂ живота ceiro нћговм совћта и бмо самБ спокоднђ , задоволанЂ и срећанЂ. Слћдуите момђ примћру , слћдуите тои чаши мога отца, не само у пићу него и у свмма другимЂ страстима и наклоностима, па ћете бмти срећни. Ваше речи. ваша дћланл, наклоности и уживанн управлаите свагда према времену и према годинама вашегЂ живота. Сђ меромЂ и у свое време млого се коешта чини безЂ штете, што предЂ судомЂ здравога разума небБ1 се могло оправдати сасвБШЂ. Тешко ономе кои прву чашу сваке свое наклоности до дна изnie! (продуженћ слћдуе)

*) По овоме рачуну h'ig онт. рођент, 1777. год. него у подоввни 1775. године.

•>»>«>«> <«<«<'<•