Шумадинка

У Бђограду 17. Фебруара. 185 6

шумадинкд

л11 с т 'i, з а

iBUBiiiin, џшжш ш©в©етш, ^чредникт> и издавателљ ЛтобомирЂ sa. НенадовиКтв.

ТЕЧ. V.

Ован лнстјј излази на табаку Вторникомт. н Петкомт.. li ,t,Ha sij' е за три мћсеца 5, а за no.ia године io. цванц. За or.iace n.iaha се одт> врсте 5, краиц. за трипутљ.

Л° 1«.

РуКОПИСИ П Р@ТЕ Н КИ,4ДОВИ1»А. (продужен о) У то вреие (1793. год.) 6bio е парохг. старми мои учитеиБ попа Станое и nont Никола изт> Кршие г.чаве. оба стари и не велиие науке . но што се тиче крстити и вћнчати и друге обреде црквене, то су добро знали и мене у томе поучавали. После смрти riona Станол отацг. мои запопи брата н К говогћ Панте.то , кои е y4io мало у монастиру Студеници. и попа Мату. кои е у4io кодђ Светогораца путушћи. Садт. се мени врло нео бично учини. како народг. у цркви стои измешато. нитт. се зна, ко е старш ко ли е млађш, нитт> зна, гди стоимушкони женско. И то кадт. дођу кт. црквп о БогонвленЈго, задушницама, Благов1.штен1го, BocnpeceHiro, Петрову-дне и свега да рекнемљ 10 иута или мало нешто више на годину, а оно како клепало удари, онда грне савт. пародт. у цркву и хоће на врагима да се подави, и ко пре уђе, Жена или човект., таи напредт. и стои. Ту су измћшате жене, лгоди, дћца и дћвоике , и у цркви дигне се разговорт. и ништа се нечуе шта свештеникт. изт. олтара чита. Тешко ми е до Бога 6б1ло , ербо самв видјо по Срему. како се чиновно по црквама стои, и жеие башка а •'годи башка. То е исто и мои отацт. вид1 - о , и гдћкои напгв комш]'н, кои су намт. млого помагали, кадт. смо редт. уводили доказугоћи народу. Почнемо се старати наипре кметове и кућне старешине на полго учи ти и казивати , како е болћ и за душу полезнје , но с вак1и кодт. свое куће да кагке: ко годт. пође цркви, бмл о женско 6б 1 ло мушко , да слуша попове , и како и гди Попови заповеде, онде и онако свакш да стои. Mbi мла-

ђи

попови уредимо и како илепало удари. и народт. у

Чркву поврви , а ш но едант. станемо на вратима и лгоЛ е пропуштамо редомт,. CTapie напредт., а гкене враћамо Да иду на друга западна врата у препрату свого. Кадт. в еће сви уђу и лгоди стану и намКсте се, а жене у преп рати и опетт. почну се разговарати: шта е ово, какавт. 6 °во новми обичаи, те намт> ни у цркву као досадт> неД а Ду нови попови улазати, кажемо мм да ућуте, и кажеМ ° ИМЂ > да су они сви садт. у цркви као на небу, а предљ • 1т аромЋ као предт> самимт. Богомг,, но да стое. ћуте

и слушаго шта свештеници у олтару читаго и проче. Они истина ућуте на мало, но опетт., особито жене, почну разговорт. и вреву; онда обично мои отацт. кадт. е у цркви , опомене народт. и запрети да ћуте. Да видите децо, да е попа цћлми дант. roBopio небм тако ућуткао, као могт> отца неколико pl-чiи. Сви ућуте , као да водомт. свакогт. sa .iieuiT.. Зато велимт>, нема цркве ни уредбе безт> мирске власти, а ни мирске безт. духовне, треба една другу да подкрћплдва, ако су раде да обе власти постонне буду. Ако ли една надт> другом-i. неко преимућство тражи , то су обе кодт. простогт. народа слабе, и или касно или скоро обе пропале. Такођерт> дотерали смо ifi у редт> да ст. великимљ мблчанГемЂ иду на целиванћ. н5ипре стари лгоди, а после жене по томт. дћвоике. и све по двое предт. икономљ у едан -b редЂ по двапутт. се прекрсте, на десну страну олтара пакт> леву целиваго. I oiut . и to смо уредили и свакш свештеникт. свого Hypiro попише женско и мушко до седамт. година у тевтерч>. И заповћдимо старетпинама (кућевнимт.), да свако мора довести на изповћстг>, а старешина мора наипосле остати. Она два стара (свештеника) изповћдаго старе лгоде, а наст. троица млада учимо децу како се валн крстити. Богу се молити, и отца и маику у руку лгобити и почитовати, и проче; и кое годт. дете предстане на исповестљ поредт. нћговоп> имена у тевтеру забалежимо крстићт,. И то могу слободно казати. да у нашои nypin , сва села, кон цркви у Бранковину иду, нико на какавт> друг1Н судт» Hie ишао, нити е кавге бмло ; све то мм поравнамо и помиримо , увћравагоћи добре о царству небесномт., а страшећи зле мукомт> вћчномт,. Наст. е бмло у селима кол су бранковичкои цркви долазила, петт> попова. но нисмо дћлили, него наши HypisniH одт> наст. петт. кога првоп> наћу, зову га те чита молитву или крсти и проче; и CBaniK попа неће рећи : Hie то моа Hypia , нећу да те вћнчамЂ, или молитву читамч. — него свак!и сврши за што се позове, па што заслужи , даде ономе 4ia е иурјн. Мм смо сви свештеници као браћа живили, а народт. наст. е као апостоле почитовао и слушао ; тако да су и одт. околнм Hypin лгоди долазили и гледали . и цркви ми-