Шумадинка

106 О

лостинћ као у монастире давали. а свештеници други одђ насЂ обичае примали. СадЂ опетг. да вамт. приповедамг. изг> жит1н могљ отца. МихалћвићЋ натури hynpižo на Саву, топове превуче и на Забрегкш шанацг> начини. Изађе заповћстл. да све Haxie одх. Медведника и Мораве , кое су се сђ Турцима завадиле, свое Фамилје у hecapiio преселе. (Чете око Београда предводт е РадичЋ Петровићћ , кои е лосле ci> Немцима на Французе као капетант, воевао и Немешаг-b доб1о, а узг. Карађорђевт. ратљ све то остаeio и нама у помоћг, дошао). У то време дође матрљ Лукић-i, у Валћво, и на Кличевцу шанацЂ начини, скупе четнике, (како ми е отацв казивао 1800 момака) кои су шанац-h чували и сђ Турцима око планина тукли се. Међутимћ МихалћвићЂ сђ воискомђ оде у Нгодину и заповеди, те мои отацЂ одведе све оне четнике у Нгодину, и тамо iK у Фраикорсгпи мундирЂ обуку, свое оргкћ оставе а шоце узму, на се по томђ опетЂ врате на КличевацЂ да се екзерцираго. КличевацЂ е брдо одђ сћверне стране више Валћва, гдћ се и сада познае место онога шанца. Ту е бмло ОФицира изђ Срема све самв! Срба : матрЂ ЛукићЂ , капетанЂ Клгоновићт. и капетанЂ Бежаповићћ; а изђ валћвске Haxie 6bio е : мои отацЂ Алекса ОбрлаигнантЂ; ПетарЂ РакарацЂ, ЛазарЂ ИлићЂ, Малми Лнко, и Милиса†Милошевићт. лаитнанти ; попђ ђука бмо е ФендрикЂ а ђока МићановићЂ стражмештерЂ. Ту самв гледао како мои отацЂ. да 6б1 и другима лмдма оми.т) екзерцирЂ , скине ОФицирккЈи муидирЂ па стане у редЂ и екзерцира се као простЂ ФраикорацЂ. Немци поузимаше градове као ШабацЂ , БеоградЂ> Смедерево и тукоше' Соко, куће попалише али градЂ немогоше узети. Кздђ су Немци БеоградЂ тукли , онда е мои отацЂ Алекса са 700 момака између Панчева иБеограда у некаквимЂ ритовима 15 дана чувао ћесарову воиску, а кадЂ се БеоградЂ предао опетљ се, кђ Валћву повратјо. — — КадЂ већЂ Немци сђ ТурчиномЂ учине мирЂ и у Србш што оу бмли освоили све поврате ТуркомЂ, и ћесарева воиска оде натрагЂ f(ono 1794- год., а Фраикорци оду свакш CBoiofi кући, будући е одђ султана амнест!н читана, онда сви СрбЈански ОФицицири скупе се кодђ Михалћвића у сремскимЂ Карловцшма , гдћ е онђ Нћмцима морао рачунЂ давати за ратне трошкове. МихалћвићЂ понуди све официре да остану у царевои служби и да ће свакји свонз п .тату уживати. — Мои отацЂ нехтене остати, него се врати кући у Бранковину. а за нђимђ ЛазарЂ ИиићЂ изђ Нбучн, и ПетарЂ изђ Ракара, а они други остаиу те су сви ишли на Француза воевати, као иалши Ннко , Милиса†Милошевићћ лаитнантЂ (кои е остао живђ одђ Француза, н оиетЂ пређе нама у noMohb и погибе на Мишару 1806. г.) ђука ФендрикЂ, ђока МићановићЂ стражмештерЂ и млоги други. Мои отацЂ ^o6ie пен31 'го и врати се кући. КадЂ онђ дође кући а то нахјн остала безЂ старешине и безЂ суда. Пагла дошао, прим^о БеоградЂ по трактату сђ мало Турака. Како су Немци отишли, а Турци шшђ свое судове непоставили, то мои отацЂ почне судити као

кнезЂ или обрлаитнантЂ, и свудЂ е по нахш одјо , и народЂ му се добро повиновао. ТекЂ после године дана поставе Турци свое судове по касабама, и тако уВалћву е 6bio МуселимЂ и кадјн а онђ у naxin кнезЂ као и пре нћмачкогЂ рата. Никола ГрбовићЂ преко Колубаре бмо е Лишк1и кнезЂ ; а Подгорци , коима е кнезЂ 6wo умрЂО, дођу молити могђ отца да сћдини Подгорћ са своiом ђ кнежиномЂ и да обадве кнежине држи, или да имђ онђ даде каквога изђ свое кнежине кнеза. Онђ , премда е оие године судт и тамо, Hie се хгео приватити за сву кнежину, но рекне имђ , да они између себе кнеза изберу, а они рекну: а тм намЂ даи за садЂ баремЂ 1оку изђ Рабаса да намЂ кнезуе. Онђ имђ каже : да е то мучна ствар^ едномЂ човеку изђ друге кнежине у туђои кнежнни кнезовати, а кадЂ башЂ хоћете за кнеза 1оку изђ Рабаса , онда ето ваиЂ узмите сђ нћиме заедно и село РабасЂ одђ мое кнежине, а и тако е на међи: то село нека буде одђ садЂ подђ вагаомЂ кнежиномЂ. — И тако Подгорци буду задово.шни. Д окђ 1792. г. чуемЂ н у Срему_ гди caMb у школи 6i>io, да е мои отацЂ одђ Турака ранћнЂ. HeKiS Турчшп, Муста бегЂ Нићч,. кои е у прошломђ рату прим!о у боевима пизму на могђ отца , рекне у Валћву : Одиде Алекса да ти нешто кажемЂ. Онђ се као познаиику прикучи, а Турчинв изподђ скута опали пиштолћмЂ и мало га преко ребара рани. и кошулћ на нћму запали. ТурчикЂ, кои е веће сиремна esohh држао побегне уБосну,а мои отацЂ остане да по кнежнни и далћ суди и уређуе. Оиђ како е вид!о у оно ратно доба по Срему и Банату, како су села на кумпаше ноделћна, iooiTe како се Bpa rio изђ Карловаца, одма е наредш кодђ сваке цркве по еднога главнога кмета надЂ онимђ селима, коа годе онои цркви иду, а свакои цркви ишло е по 8 и по 10 села, и тако Tifl киетови. звали су се срезкимЋ кметовима. Шга е годђ хтћо и имао заповћдати слао е свога бу.лобаш.у и пандуре кмету, а кметb е опетЂ кнезовску наредбу селнцима казивао, и тако е себи трудЂ одлакшавао. Онђ е ненрестано по кнежини одао и кога кметови и селаци обтуже , и да е кри†види, казшо га е онде у селу гди е norpeiuio. А за врло велике кривице морао е слати у апсЂ муселиму и кадш (у Валћво). Будући да в обичаи бмо да и МуселимЂ и кадјл подђ аренду закуплгого своа мћста за суденћ, тако e Асан-ага братЂ Осман-паше изђ Сребрнице закушо МуселимлукЂ а братЂ му кадилукЂ у Валћву, (то су бмли обадва стричеви оногђ доброгЂ Хаџи-бега нашеп. срб. скогђ прјнтелн у последнћ Карађорђево време.) Како су турски сударци имали обичаи, да свакога ко е и наиманћ криВЂ СрбинЂ, или ТурчинЂ, кадЂ падне у апсЂ, да га глобе, и колико више могу да узму, то е свагда мои отацЂ у таквомЂ случаго заступао и одговарао како Србина тако и права Турчина , и глобити Hie давао; зато су га поштени и мирни 'Гурци врло уважавали; а особито Срби лгобили су га као свога отца и поштовали као наивећега одђ Турака заступника. 6рбо како се кака†муселимЂ или кад1 'н покаже као великш глобарЂ , а онђ се договори сђ кнезомЂ ГрбовићемЂ и БирчаниномЂ , па покупе и обуку наиречи-пе кметовеу наисиромашн!е хал^ине, учине скупштину, пригласе и неке поштене жителћ Турке , и дођу на мешћему пакЂ викну на зулумЂ, напиш^ nponieHie, у комђ опишу