Шумадинка

савЂ зулумг, и да ra сиротина неиоже више да трпи, н о паша да га дигне, или сиротинн хоће да бега у Кауре (у Сремг.). По томђ то прошен^е узме мои отацЂ и однесе везиру , кои га е врло na3io и уважавао , и са собомЋ доведе болћгљ cy^iro. Тако самв чуо , да су за 12 година (толико су Турци после Немца до Каркђорђа др^кали) променули осамггаестљ кое неправеднм кад1 - л, кое 3.ibi мЈселима. Тако е слога и подљ Турцима врло помагала. Гди су кнезови у лгобави ту су и кметови^и сиротини сви у лгобави и послушашго. Пмтате ме, какве су то скупштине за Турака 6biвале, и како су се смели скуплати? — То ништа ше би,io ново: то е може бглти шште одг> Косова остало, а може бшти да су бмвале скупштине iouiTe и за време нашм царева. — Но ове скупштине, кое л памтимЂ, овако су бмвале: Сва три кнеза. мои отацљ Алекса. Никола Грбовићт. и БирчанинЂ Ил1л, заедно по сђ неколико кметова дођу у Валћво, и донесу сваши одђ свое кнеживе рачуне на судЂ, ако е преко кога кнежине прешао какавЂ паша и.ш друг!и какавЂ ТурчинЂ, на кога се млого на дочекиванћ потрошило, и.ш су какву лппо или гато друго плаћали, iuto се мора на сву nasiio порезати. У Мешћеми предсћдава по неколико старм Турака ага, онп тевтере виде, и кадЂ признаду да с.у тевтери упутни, онда кад1л потврди своимђ муромЂ. Кнезови узму таи тевтерЂ расхода и однесу везиру у БеоградЂ, кои и свого порезу трошковима дода, и 6ypyHTiro напише, по колико на едну оженћну главу долази, и тако еднм пута дође на мешћемску главу по сто а кад-каДЂ и вмше гроша о Митрову-дну и о ђурђеву дну. Но треба и то знати да у Валћвекои iiaxin мешћемски глава Hie ввиие бнло упиcaHbi него само 750. Тако су кнезови после немачкогЂ рата казали првомт а везиру, и толнко су после свагда држали, а оно кадЂ порежу у народу по оженћнммЂ главама то дође по 8 или наивнше по 10 гроша, ербо су кнезови главе одђ везира крили, а cnaie и други Турци кои сузнали нису везиру хтели казивати. Но кнезови кадЂ су ишли везиру поради пореза, поведу срезске кметове наиболћ газде, кои обуку се у наисиромашше халине, крозЂ капу пропали перчини, кроЗЂ чакшире колена. крозЂ опанке прсти пропали. а кадЂ дођу тамо предЂ везира повичу: АманЂ, аманЂ за царево здравлћ! млого е пореза давати, неможемо, ето какви смо ми голи и боси, а мб1 смо злеудне наиболћ газде у снротинви, ко ће °Д ђ насЂ оваковБ! дати по 100. и ио 160 rpoiua на главу и проче. — Онда везирЂ попусти мало одђ порезе. Гако су и сви кнезови одђ свега папгалука радили, и свое кметове доводили и у Београду се састане кадкздђ по 200 и ВБиие кметова и кнезова у тои великои скупштини. И договоре се сви кнезови пакЂ и кнезови и кметови сви у гомили предЂ пашине сарае. Кнезови уђу кодђ паше , а сиротинвски кметови у авлш, али то бмва обично сутраданЂ кадЂ веће везирЂ разрегке поре3 У, пакЂ имђ се учини млого и кадЂ сви чуго, и онда иду предЂ сарае и вичу, и помажу до Бога се чуе, а паша имђ по нешто одобри и уманћи.

НОДГРђВЦИ Руска раскоштво и руско гостопримство у Казану на азГ/гтскои ераници, Ч имђ за мало времена трагоће лето прође, одма настане тамо права „поворка весела и опоину силу имагоћи забава", коима се благородство са свимђ срдцемЂ и душомЂ преда. Маскараде , балови , доручци , ручкови, вечернн и ноћна друштва , сат,кана , концерти , и млога друга, све то наизменце иде едно за другимЂ. Кадшто се о праздницима одђ два сата после подне, па до три и четири оата после поноћи, — дакле четрнаестЂ сатш безЂ прекиданн, игра ! Тако су страстно обитателви Казански за игру заузети, да они, чимђ са свои полђскк добара у варошБ дођу, никакавЂ посао за пречш и важнш ненаоде одђ правленв балова и саставлннл друштва, и тако ту свак1*и, кои само иоле средства на то има, балове прави и части дае. А ни помислити се несме, да се то ту и за длаку едну манК светло чини, него по првимђ местама Европе. „Н самБ" казуе otmI.ht, путникЂ еданЂ „на таковимЂ веселнма 6 бш, кол понеке нашенаис в ин i е балове у Лондону и Паризу помрачаваЕО. Собе су наикрасше поиамештане, богати дуварни свећнаци сђ неброенимЂ воштанимЂ свећама засеннвагоћу светлоств око себе раепростиру , — басамаци су у средЂ зиме са мирисавимЂ у чбуновима цвећемЂ изђ топлица накићени, — госпе одђ д1 ~аманта блистагоћи се, прекрасно и вкусно обучене , паризкимБ 6 б 1 салонима првогЂ реда на честв служиле, — мложина су служитела у богатим?. мундирима на свакомЂ излазку понамештани — све то са скупоценомЂ вечеромЂ окончавагоћи, при noioii раскошство ништа нештеди, сђ чимђ само годишнћ то доба служити може, и при Koiofi наискупоцеша внна, изобилуго, сачнннва правило казанскогЂ бала, и то се за цело то време изђ дана у данЂ повторава и домаћини се надмећу, кои ће кога у великолћппо и раскоштву да надвиси. Истбш таи путникЂ, ЕнглезЂ , у старои тои и главнои вароши Татарске ненаоди скоро ништа. шта 6 bi покудити могао, до великогЂ гостонримства тамошнЂИ житела, кои се и у два сата после подне увређени нађу, кздђ имђ ко цело едно туце шолћва врло топлогђ и акогђ чан, попити одрекне. Тамо се човскђ нигди несме дати видити, а да одћ дружелгобивогЂ и доброжелателногђ Татарина за рукавЂ счепанЂ и скоро клечећи молћнљ небуде, да барЂ шестЂ до осамЂ шолћва чал nonie ; онђ има обичаи и разсрдити се, ако 6 б 1 дознао, да е гостђ нћговЂ кодђ овога или онога шестнаестЂ шолћва упоTpe6io, незнагоћи, чимђ е онђ to пониженћ заслужш. Манћ одђ двадесетЂ шолћва чан пити, то се већЂ сматра као презрен1е. ПритомЂ треба знати, да гостђ , кои двадесетЂ шолћва надвлада, или сђ великомЂ борбомљ по кого одкиие, чимђ изђ те куће изиђе, таки одђ другога нападнутЂ и молћнЂ буде, да се само на неколико минута у кућу нћгову сврати и двадесетЂ шолћва чан nonie. ПутникЂ е таи внше пута морао медицинирати, да се тимђ рђавБ1 послћдица гостопримства тога опрости. Свакои .пужевл£вои таини жена у трает> уђе. (;дна трговачка госпа да на гласЂ, да iofi треба собна служавка. Девоика една. isoiofi таи мш гласЂ до у-