Шумадинка

као Blipiir.jfi и чеотнши сак>зникт> ; она е водила ратта снажно, постодно, трпелћиво, некористоимбиво и човечно. Но у исто време бмла е она мирна, радина. гостолгобива и издашна. Оиа е одржала такође и едну моралну побКду. rson ioiur> млого више важн него она uoрисп,, кого осваинћ подае , она е сирћчљ задобила симпатје и поверенћ целога света. Ако ми е слободно uaзати, има се то захвалити нарочиго томе обстоателБСтву. iuto су на нрестолу два противиоложена своиетва сћдинКна: eHepria и умКреностљ. Ово ненолико слинм година , isoe су Францусиу опетљ на прво мћсто између народа поставиле. заузеће знаменито мћсто у повКстници. Вами, госнодо мон, припада велик1и дћо те заслуге , epi, вбј сте цара у наиодсудшимт. и наинезгоднЈимЋ часовима снажно подпомагали. Надаимо се, да ће увиђенћ и човечно М!»1шл1.н1. oHfai избранм мужева . кои су ее на конФеренцЈе скупили, успћти у томе, да све незгоде изравнаго и да страданго Европе границе положе. Но при свемт. тои'1» обећавамо се мм цару , увКрени о лгобави и CTapaHiio нћговомљ за свои народ-b , и о брижлБивоети нћговои за народнммЂ достоинствомђ и интересима, обећавамо се, велимт, , ioiuij унапредт>. да се иа наст. поуздати може, па ма се шга догодило." — КонФеренц|'е држе дана'Ђ свого четврту сћдницу. Ова е транла више одт, четири сата. — К.ао што се разноси гласљ, добила е дивиз!а Лгожи-Пелисакт, заповћстБ, да буде спремна за истокђ. По изданммт. налозима м <1раће iorn-b пре свршетка Марта мћсеца сва одћлена ове дивиз!е већЂ на путу бмти. Говори се далћ, да е издана заповћств и онммђ полковима, кои су се имали изђ Крима вратити у Француску, да засадЂ io шђ остану тамо; за главнми узроиЂ овм мКра наводи се то, што су шкорбутЂ и тиФусне болести наново препунили Француске болнице на истоку. Кажу да Француска воиска има 15 000 воиника по болницама, но да бм нуждно бмла само промена воздуха и ране. И-н, Париза о гроФу Орлову пишу новане слћдугоће: „Овде се засада само о рускомЂ пуномоћнику гроФу Орл ову свуда говори. Све живо одушевлћно е за нl.ra и свакт> е радЂ да га види, и са сви страна нава.иое светЋ у оне театре и на она места, гди се може онђ видити. ГроФЂ е врло личанЂ човекЂ и према свои 70 година изгледа младоликЂ; високђ е и крупанЂ као годђ што е бмо покоинми нћгоВЂ царЂ и приателБ. ИзгледЂ е нћговЂ заповћдагоћ!и. Нћгова е коса густа и проседа. Черте нћговогЂ лица npiaTHe су, лепе и пуне духа. У целомЂ Паризу разпрострео се гласЂ, да е гроФЂ као ХеркулесЂ нкђ, и признаго да е нчш v рукама одђ оногђ саксонсгЈОГЂ маршала, гпто е могао конЂску подковицу да превЈе. О тои ачини гроФа Орлова зато ПаризЂ тако млого говори, ерЂ едногЂ дана давао е гроФЂ ручакЂ, при комђ една одђ позванм rotnoa млого е хвалила едну киту цпећа, коа е на асталу у чаши стаала; одма гроФЂ ОрловЂ извади цвеће да поклони тои госпои. али кадЂ прим1,ти да е цвеће одђ воде, у uoioK е станло , мокро, узче одма еданЂ сребрнг позлаћенЂ танћирЂ, и као да е танг.лрЂ одђ воска а не одђ сркбра, veie га на подобј« левка, по томђ метне у нћга цвеће и тако преда госпи. —

ПОЛИТИЧНМбГ ПРЕГЛЕДЂ. У 11аризу Zl Фебруара. Чудноватми духЂ пртнв. ности влада између два сагозна народа! „Таимс -Ђ 41 органт, енглескогЂ отмћн1ег% грађаиства, налази, да е лрестолна бесћда цара Наполеона одвећЂ мнро.иобива, напротив-b паризки грађани сжунБили су главе и бое се , да се изђ рћч|'и нбјовогђ владаоца не изроди обновленћ рата. Но у томђ смогреиго претеруе се и у Францускои н у Енглесиои. 1ДарЂ се држао у онмиђ границама. кое му е положаи и станћ cTBapifi наложило , n<te е станћ иствна пуно надежде, и пуно добре вћродтносги, но далћ нишга. Онђ познае добро волго и озбилг.ностЂ Pycie iti, заклгоченго мира, онђ приггознае Pycin дипломатско пош. тенћ, разгласугоћи у исто време чнстб нћногЂ оружј« предЂ целомЂ ФранцускомЂ. Онђ увћрава, да су сви, слћдователно и руски и енглески пуномоћницм испунћни духомЂ правичности и умКрености, па и онђ самЂ , као поглаварЂ и р/ководителв овогђ противу-рускоп, савеза оснива на томе надежду поволбногђ исхода овм конФеренг^н, но далћ ништа одђ надежде. Д огодђ Hie мир-b извћстанЂ, мора Француска бмти спремна, да тргне наново мачЂ. Гди су дакле та заблуђенн, коа „ТаимсЂ" наводи? Гди е дакле онаи жалосгнми изгледЂ, кои парижанима надежду нмову обара ? ЦарЂ е Францускги пуномоћиике лично и повторително чуо; онђ е човекЂ , одђ чјегђ бистроумјн и оштроће свакји доволг.но доказа има. и притомЂ даго три конФеренцгнлна протокола доволбно свћдомства о ммшлћнго пуномоћника. Онђ е дакле наивећма у станго, да изрече пресуду о духу конференцја , и нћгова е пресуда поволБна. А uiTo е овдашнши свет-i. при свемЂ томђ опетЂ ожалошћенЂ и неразположенЂ, томе вала тражити узрокљ у прекомћрнимЂ и претерапимЂ надеа.дама , кое е „ЕндепандансЂ белЈКЂ," побуд!о , коа се и у гочерашнБИМЂ белп 'искимБ листовима одр ;каваго , но кое Француски полузванични листови поричу. То се заблуђенћ новторава и у едномЂ допису „Емансипас10нЂ бе.пкБ", о коме се листу мислило, да е правителЂственми органЂ. Очевидно е, да су оба ова белписка Журнала нзђ едног -ђ истогђ извора и сђ едномЂ исгомђ намћромЂ преварена, и тако та обмана иде све далћ и далћ. И предсћдателБ законодавногЂ тћла, г. Морни , изroBopio е данасЂ при устроенго камера едну бесћду , кол е онммђ истимђ духомЂ дисала, као и царева, то ec.Tt, нити е превелико узданћ и наданћ утврђивао , нити e в КронтностБ мира у суу.нго доводјо. НемогућностБ оцечногЂ и извћстногЂ увћраванл основана е у самомЂ станго стварји. Нуномоћници скупили су се данасЂ на четврту сћдницу конФеренцјн , они претресаго наиважгого и наиозбилБшго точку, и свакји зна врло добро, да то Hie лака стварБ, и да се то нерћшава тако олако. CeaKiH ће ту гледати да одржи свого позиniio. То Hie нигпта друго иего парница, коа ће се окончати са обнстранимЂ попуштанћмЂ. Протоколи конФенn,ia доћиће поздше на видикђ , и пуномоћници дужни су то CBoioft собственои чести и чести с в оiи правителБства, да докагку Европи, како су они свое налоге и свон