Шумадинка

116 шш

зк. зато зарЂ што се нада све то надвладати. Али кадЂ већЂ до густа дође, онда равнодушнЈимЂ 6tiBa ; ерЂ човекЂ, кадЂ се охрабри и свапји одпорЂ одбаци, поврати се своме урођеномЂ поносу, ничега се небои, све презире. Колико су ме она мучена овм дана едила, толико ми садЂ опетЂ смешно долази, што ме као зароблћника у балскомЂ оделу, у ПозенЂ на границу Полвске повлаче. У самоме дћлу несрећа ni« Б огђ 3Eia како велика , и а самБ уверенЂ, да ћете се вн гроогомЂ смеати, кадЂ ово чуеге, као што и н чинимђ . Н о да е ово покорЂ , што се самномЂ догађа, то ћете признати. Н немамг> шта жалити до единм магновеша , кое бм н, лгобведостоина грОФице, кодђ Baci> npiaTHO провео. Ето садЂ видите, какву е несрећу прегшрка двего девоака учннити кадра. СоФЈинг, накитЂ е свему томе узрокЂ , и л га све еднако са со6омђ по свету носимђ. Хвала Богу, садЂ самв у Позену. У главномЂ военомђ стану врло су ме лепо примили. Извкнаваху ми се строгосћу службе, и немогоше уздржати се, да се иенасмего, што ме е немилостива судбина у средЂ зиме у свиленимЂ чарапама, сђ игре, изђ главне вароши у ратнши метежЂ на границу отачбине донела. Првми ми е садЂ посао, да се нужднимЂ стварима сиабдћмЂ , ерЂ п врло смешно изгледамЂ. Нећу се внше осланати на военши подвозт>; Kynio самх, кона, на коме ћу кђ вами доездитн, наручићу да ми се начине зимнк алвине, кои воении крои набавиће ми уваженЈн кодђ управлнгоћи наредника побћдителвски; и садЂ имамЂ пасоше, сђ коима ћу безЂ икакве препоне до npe^co6ia ВашегЂ доћи моћи. Ништа ме садЂ незадржава, да кђ вама долетииЂ, до кродчЂ и чизмарЂ. До прексутра, као што видимђ, нећу се одавде кренути моћи. Сирома смртнми свагда одђ наиманБи обстоателства наивећма зависи. Време ми е врло дуго, а воепогЂ метежа, кои овде влада, и трупа, кое у свакои униФорми тамо амо иду, већЂ самБ се и сувише наситјо. Међу памтенд наидостоиnia противуслов!а загонетногЂ човеческогЂ рода, спада то, што савЂ светЂ ратЂ за наивеће зло овога живота сматра, што савЂ светЂ муку и неволго проклинћ и смр ти се бои, па опетљ на илнду начина драгово.шно на ратЂ, муку и неволго и на смртв иде. Мое едино уживанћ есте, о Вами мислити и сђ Вама забавлнти се, но на жалоств само у мислима ! дивити се вашемЂ игранго, свиранго , дражестноН небрежлБивости вашегЂ кућевногЂ бмћа, и дивити се вашои милини, крал £>ице cbi'io лепотица , кокјмђ ВасЂ е природа и вештина обасз 7 ла. После писма 28. Днуара. ТекЂ самћ данасЂ писмо на пошту предао. СпреманЂ самв за путЂ , и сутра ћу се са зоромЂ кренути. Путоваћу са добропознатимђ ми полбскимђ и францускимЂ официрима. Кажите Moiofi сестри, да ћу у вторникЂ зацело у Варшави бмти. Ч Е Т В Р Т О П И С М О. У Магдебургу Z. Априла. — — — Б огђ зна, лгобезна ГроФице, еда ли сте Bbl мое у Дрезди оловницомђ надрлано писмо примили, Б огђ зиа, да ли ћете и ово писмо добмти. Н ћу ВамЂ

дакле укратко оно што самв ВамЂ изђ Дрезде писао, по вторити и молити Bact , да савЂ вашЂ упливЂ унотребите, и саедин l.no сђ моимђ сродницима кодђ нашегЂ Правленја , а тако и кодђ Француски власт|'и дћиствуете, да 6w s ослобођенЂ бшо. Н самБ вамЂ већЂ HBio. да смо мш неколико сатш одђ Позена између Шверзена и Коетрцина изненада одђ едне чете праиски воиника наиаднути, обколћни и зароблћни; да су одђ онш Француза , сђ коима самБ н путовао, едана ОФицирЂ и еданЂ простт, воиникђ погинули, да су свп оплнчкани , а а да сзмб се одђ неспоразумлена тиме избав!о, што самБ се праиекомЂ военомђ началнику на немачкомЂ езику казао, да а нисам& воено лице, него грађанинЂ путникЂ , кои самБ случаино међу Французе дошао. Кое ово, што и пасошЂ мои потврди, кое пакЂ мое у пунон туги дано изаснКте, да самв н, далеко удалћнЂ одђ тји мислш сђ Французима заедно воевати, веранЂ праискји поданикЂ, кои садЂ ништа желБнЈе неочекуе , него ослобођенћ ПолЂске одђ ФранцускогЂ потопа, имаде поволБна слћдства. Пранскјн oФицирЂ otio е човекЂ врло улгодаиЂ. Будући самБ и на нћгово ПБ1танћ о количеству воиске у Позену , aeio. да ће се безЂ сумнћ оногђ истогђ дана млоги полковн кђ Варшави бмти кренули ; то ce онђ ркши сђ siecTa у Шлезпо повратити ce, али у исто време и мени примћти. да ме засадЂ шшђ у слободу поставити неможе ; ep i. му то нћгово положенћ забрангое. И ако се nie самномЂ као са зароблћникомЂ поступало , бмо самБ а опетЂ едноМЂ зароблћнику раванЂ. По рђавимЂ путовима дођосмо мм после неколико дана глађу измождени и премрзли, преко Варте у ШлезЈнз. А се лгот10, а псовао, све ми е едно бмло. Онан С оф Ј инђ ђерданЂ и оно мало новца, што имадо. caitpio самБ колико се могло предосторожнје; ерЂ л више не верова играчки воене среће , и у томе самБ паметно чин!о. Военми заповедникт., кои е чинђ Maiopa имао, нудк> ме одма другји данЂ, да као добарЂ npaHciiiK поданш .ђ макарЂ само као своеволвникЂ, подђ барнкЂ крала ступимЂ и служимЂ. Да небм пристоиностБ повред10, и мое отечестволгобје подозрителнимЂ учигпо, нисамв иначе могао, него ово честипуно предложенћ примити. Л самБ дакле одправлно ађутантске дужности у чину поручика, и желт самЂ ођ нестрпленћмЂ згодну прилику , тога опростити се. Што смо дублћ у унутрашнБОСтБ in.ie3ie улазили, то самБ све више зловолбнш бмвао. МразЂ, снегЂ и оскудицу у рани трпили смо неописано. Гди смо годђ долазили, свудЂ смо, што намЂ е [требало, силомђ узети морали. Но ратни зароблћници , кое смо свагда за со 6 омђ вукли, бмли су наидостоиши сажалепн. Полаци при свемЂ томђ , ihto самБ се н наира^ie старао, нгЛову злу судбу олакшати, сву мого услужлбивостб и npiaTe.iiCTBO одбише гордо и срдито. Изђ o^iro нђ Ј ови видт сам&, да они мене за издаицу држе , и ово ми е пребациванћ теже бмло, него сва невола моа. А и мало затимЂ искуси н слћдства нБШве мрзости. Maiopi) се беше опрем!о на Глогаву; но мм тамо доспети немогосмо. Б дногђ готра, башЋ кадЂ су се неколико наши рота (компанјд) у едноме селу спремили бмла за полазакЂ, насрнуше на насЂ неколико катана Фран-