Шумадинка

ШШ 147

цуски. Оии се зачудише, кадљ насљ опазише, и одма се натрагг> повратише. Mbi пакљ како изт, сеиа изађемо, будемо еднимЂ одћленћмЂ Француске лаке конвице нападнути и обколћни. Но то нашегЂ заповедника незаплаши; и наскоро примћтисмо, да имамо посла са неколико рота пешака, кои насг. са св!го страна нападоше. ]\lw смо се нашли у колони Вандамовогг. военогЂ корпуса, и наша храбростљ бм узалудна. Праизи су се били са безпримернимЂ огор «енћмЂ, и задобише два топа, изг> кои су на насг. пуцали бакти. Но последакг, испаде тако, да смо mw надмоћјемг. непр^нтела савладани и преморани бшли предати му се. На нашои страни бшло е неколико мртвм и млого ранћнм. Нико Hie бмо весел1и, него они Французи и Нолаци, ратни зароблћници, кои су се овимг. боемгз ослободили. Ови последнви СЂместа обтужише мене ђенералу Францускомг>, као едногг, одпадника, полбскогћ и Францускогг, непрЈнтелаЈ кои самћ iK тобожг, Праизима издао, предао , и одма у н i,i о ву (Праиза) слузкбу CTvnio. А будући е при пребродванго зароблћника, npaficKiS машртв мене побћдителћима, за свогђ поручика и своеволг,ника представ!о; то л пишта кг, оправдан!го моме навести могао нисамћ. И сами пасоши изђ Позена, кривицу мого само увеличаше. Конб . сатЋ и новацг, , све то објло е добарг, плћнг, побћдителћима. В самв морао сг, осталимг, зароблћницима пешке по снегу и блату гацати , докг, преко Лигница у Дрезду недођосмо. Одавде самБ вамг. aeio мого несрећу. У Дрезди смо се неколико дана одмарали: па онда сг, едномг. гомиломг, други зароблћника дођемо преко Лаипцига овамо у Магдебургг., гди се већ-b осамг. дана налазимг.. Жителви овогг. града врло насг. са;калћваго ; међуг^имг. пакг, они сами н алазе се у станго, наивеће сажаленћ побуђугоћемг.. Ниедна варошћ Hie овако лко духомг, клонула, као ова. Све гкиво мрзи на Французе. Грађанство се ог. наивећомг, ревности свогг, несрећногг, крала придржава , и никако негубд надежде, да ће опетг, праискогг, орла на зидови свои видити. Сва е прилика, да ћу н овде, ако се за мене у Варшави наигкивлћ незаузму, као ратнши зароблћникг,, свршетакг. рата очекивати морати. Мои добро сакривена готовина почела се сманБивати. На свакји начинг, умолпвамг, н приложенимг, овимг. писмомг, добру сестру мого, да ми преко назначеногг, ioK лица мћницу (векслу) пошлћ. Губернаторг, е добарг, човекг>. Л самв имао прилику, читавБ1и редг. чуднБЈ мои догађал нсприповедити му. Онг, нађе, да су необични тако, да се е непрестано смеа о ; и скоро ми Hie могао веровати. Онг, е ег> моимб другомг. Феликсомг. добро познатв. Мене у слободу поставити. никако му , као iuto увераваше, у власти ше. Упућуе ме на лгобезно, roprto стрпленћ : и обећао ми е. како на Феликса. тако и ово на naci, писмо одправити. Играчна судбине скоро е претерано велика. те да бм iouiT, већомг, 6бјти могла. И опетг, ми o^aariie ништа Henosiaaie. Н самБ ведрји, него што се у проклетимг, овимг, обстоателствама бмти може, и мое е здравлћ непоРУглеџо. Небр 1!ните се за мене ништа , и тћшите добру!

С офјго мого. Н броимЂ дане , сате и минуте, очекугоћи одг, васљ одговора. А кадг, већг, одг, васг, кого врсту написану добЈемљ, бшће ми , као да сте вм и сами овде и т. д. (Далћ слћдуе) ПОДГРИВЦН. IToGida хитрости жеиске. Излогг. у Наризу дао е 6bio поводб правомг, странствовато народа изг, ceiio окружнм места у главну вароша. Све су жене посвуда правомг. помамомг, заражене бмле, да вели*1ествености светске вароши виде, да и себе саме као на угледЂ ианесу, и после повратка свога кући , да обрате на себе завистБ oiibi жеиа, кое инсу могле срећпе 6 бхти , да и оне тамо доспеду. Мужеви едногг, малогг, места, кадг, е помама та почела и nsioBe жене сналазити, саставе између себе врло добро смишлћнг, комплотг, у тои благороднои намери, да одг, иладустручнм опасносли паризкогг. живота жене свое сачуваго. Они остану непокретни при томе свеобштемг, странствованго народномг,. У месту томе ние живт ни еданг, Фабрикантг, ии художникг, какавг., слћдователно ние ни еданг, одг, нби кодг. излога нарочитогг, посла свога имао. Мужеви се завере еданг, другоме притећи у помоћв , и дати заштиту одг, безумлени жене, и CBaKifi подпише писмено, сг, коимг, се обвезуе, да у случаго, ако речБ заветованн неодржи, иладу талира пишманлука плати. Истинита снага евагда почива у единствз' и слоги; и мужеви побћдише. КадЂ бм жена коа повела речБ о путованго у престолно место , муа £ђ бм iofi овако одговорш. - „Све е одђ странаца запремлћио; већђ е за то поздно. Осимђ тога пакЂ нигди вико изђ целе вароши тамо неиде; неможемо дакле ни мм сами тамо бмти. 6рЂ чинити оно, што други нечике, изгледа сасвимЂ поношлбиво и високоумно. Кад-в бм само когодђ почетакЂ учи ^по, то бм већт, онда друго што бмло. Ако само ма кои мугкЂ жену свого у IlaризЂ одведе, заверавамЂ ти се и езикомЂ и рукомЂ, да ћу и а тебе одвести." Овако су сви женама своима одговорили и већг, су мислили, да су они савршено побћду одржали. Али кадЂ се до надхитрена дође, то одкако е света, женама остае првенство. Жене местанца тога наскоро примћте, да е страшанЂ комплотђ противЂ нби скованЂ, па зато оне противкомплотЂ оснуго. СадЂ е само до тога дошло, да една између нби препоне, кое су на путЂ стале, уклони. За еднога списатела романа или театорскогЂ стихотворца бмло бм дабогме изобретенћ такове хитрине тегоба; али е то сазаклетпо женскомг. само маленкостБ, само сиграчка една бмла, и при првомЂ састанку већЂ е средство изнађено бмло. вдна млада, лепа, дражестна црноока заклгочи, да себе за ооште добро жертвуе; она е имала врло лгобоморнотЂ мужа: слабоств, сђ кошмЂ се мудра жена увекЂ лако ползовати уме. Друштво женско сачини маисторски иисмо одђ измишлћногг, обожатела дичне црнооке, кои сђ наиватреншмЂ страсћу о своимђ разрушенимЂ али ! оштђ у срдцу нћговомђ живећимЂ надеждама говори. „Н полазимЂ у Африку", пише онђ доле на четвртон страни; „може бмти наћићу н тамо у рату противу Кабнла конацЂ мученго моме. Али пре него што пођемЂ, морамг, ВасЂ ннптђ е-