Шумадинка

УБ иограду 9. Марта. 185 6.

ШУМДДИНКД

.1 И С Т 'F, ;i л

з шшжвж ш Учредник!, и издавателг, ЛЈобоширтћ 81. Ненадови1>љ.

ТЕЧ. V.

Оваи листђ излазп на табаку ВторникомЋ и Петкомљ. Цћна му е за три мћсеца 5, а за no.ia годнне 10. цванц. За огласе n.iaha се одт> врсте 5, краиц. за трипутт,.

20.

т т.

л.

Зашто cj'3e топле роништ, страдалнми мовече ? Све што готрост. бмло nie. моше бмти довече ! Срце некЋ ти непогода нииаква несвлада ; Нит' да тужи, учинћна што му е неправда! ЗнашЂ да нема безт> падана никоиђ подизанн ; Нит' радости безг. предтечногЂ болћ осећана ? Све ће проћи на томђ свету.што с' блаженствомг. зове Све се менн и долази у судбе окове ! Та ни сама добродћтел& безт, погрешке Hie ! Нит' се 'jncra као злато. око кота eie ! Што човека ревностх. дигне, туђа завиств труе. Страна лудостБ све поквари. што мудрина снуеПропуплћно са напредкомљ — духт, пакости сушиПа и сама добротворства докле ншвотт, крпе. Други грешни —■ таи цепаго , излажу на хрпе — Нек' е туђе зло велико, а нг>ино к'о трунакт,: И назадно туђе добро — свои невиде трупакг., Човекг. Hie неба анђ'о, а ни пакла ђаво, Нег' одђ оба елемента, сатворенћ право За сва добра способант. e, али за зло више, fipi. е смртантћ, зато често духомт. пакла дише! Нит' постиза безљ горчине свого праву мету. .,ДанасЂ мени. сутра теби", обичне су речи, Таи текЂ споменЂ у нечему болну душу лечи, Добро често неке лгоде радо посћштава, Али и зло редомЂ иде никогђ неоставлн ! Зато неплач', утри сузу, то е судба лгодш Свали каменЂ са гоначки твои мужки грудш! М. Ж. n.VrORtilli ИРОТНВЂ П Е Т О ПИСМО • У Нстси 5. Маа. — — Радуите се, мои послови иду изредно. На пос^едку држимт,, да ће ме мон чудновата звезда или у-

гравЂ несрећа однеги и кудЂ немшслимЂ, у Паризћ, ЛизабонЂ. СанктЂ-Доминго , v Отахаити, онимђ ватреобожателћима, Ескимосима, Хотентотима, па преко Asie покраи малоноги Хинезкинн и скромнм сшнова Брамина. и наипосле кроЗЂ персшске баште у Варшаву повратитн. Н несумнимЂ о томе иинаичанћ. Мое ствари иду изредпо и ако ,ч желимЂ, да оне едномЂ већт, н стапу. СадЂ самв већђ у Францускои. ЛизабонЂ Hie ми далвји одђ Варшаве: а кадт, већЂ у Лизабону будемЂ, онда ће бмти свеедно, догпо вамЂ а преко A3ie или преко Европе ? Али ни немачке девоичице, — међу коима е заиста нанлгобезнји бмло — ни Францускинћ. ни шпаш.олкиг.ћ, нчти пакЂ изредне лепотице Пр!ателг.ствени Острова', немогоше ме неверниит. према Вама учинити. Гди самв годђ досздђ бмо, нигди нисамв вид1о тако велкке дражести, прЈлтности и достоинства, каквима се у Варшавв Взшђ балЂ отликовао. Ахђ да ми е само едну едиву врсту одђ васђ имати ! Ko зна. можда се писма Ваша и Софшнз иа мене управлћна, у Магдебургу забачена налазе ? Алн ко у Магдебургу зна, гди самг. л ? вр г, пошто самв писмо на васЂ onpasio, будемт, и н сђ грдномЂ гомиломђ ратнн зароблћника одвученЂ. Рекоше, ићи ћемо у МаинцЂ; у Маинцу рекоше намЂ опетЂ, да ћемо у Л ! онђ ићи; а шта ће намЂ у Лтну рећи, када тамо дођемо? Оиа гомила ратнм зароблћника, сђ ко1"омђ самћ а на Раину дошао, распрсла се на сто сграна. Има е по свимђ частима света. Л садЂ као што реко'. нинаиман!! несумннмЂ, да t:eћу цео светЂ обићи. Да самБ већЂ у Тибету кодђ Лама, или докђ пророкау Меки, или пакЂ на КаспшскомЂ мору: л бм се радовао, ерЂ бм бмо на путу иовратка кђ вамаКако смо mbi лдпа створенн! M bi смо подобни мравима, кое случаинми ступанв KOHBcniS сасвимЂ уништожи, и насћкомнма, кое олуа у воздухЂ развее и у наиудалћнје предћле разнесе. ОдкудЂ л у Нанси ? Шта се ратЂ »iene тиче ? Л вамЂ ово неколико врстји шилћмЂ, да взсђ барЂ о животу моке уверимт, и смиримЂ. Боже мои ! тако ми се, чини, као да већЂ двадесетт, година има, одкако самх. се сђ вама разстао; полнко предћла, планнна, рћка, и народа насЂ не разставлаго? Нико ми неможе емчити, да п