Шумадинка

Ш 154 ШЂ

ioiure нећу бмти пашимт, противуножникомБ, Ахг. дражестна противуно :книце мол, шта ће онда одг, живота бмти? Лако се може догодити, да ми Bbi подћ ногу преминете, а да а о томе ни речице не дознамЂ, Мени велимт. ept кад11 6si В w за другога зкивили, зарљ не бн за мене мртви 6bi.iH ? Нигда нисамв чуо, да е противуножница вермо противуножника свогћ лгобила. Садљ како се ми зароблћии гонаци сћ ове стране Раине налазимо, уживамо млого већу слободу него што смо е на немачкои землви уживали. Могу одати кудЂ ми е годћ волл, само се морам-t на речено време команданту .чвити. Могу сасвимћ по волћи живити, ести, пити. разуме се за свое новце. Камо срећа, да самв онда, кадљ самБ пошао кђ вами на бал-b — чини ми се пре двадесетЂ година — понео бмо више поваца, него што iS обично за коцканћ носимђ . СкоримЂ ћу вамЂ опетЂ писати, и то оданде гди се надамЂ, да ћу до мира стално пребмвалиште имати и одговоре изђ Варшаве очекивати моћи. Вћроватно е пакЂ да ћу вамЂ мон леиа противуножнице, прво писмо са острова ТенериФе или Мадагаскара писати: и т. д. Ш Е С Т О П И С М О. У Аксу 27. lOnia. — — вдва л цћлБ мого докучи. Известно е, да ћу овде до промене зароблћника, или до заклгочешн мира остати, Испало ми е горе, иего што самБ у почетку Mbiсл1 - о. Одђ Варшаве чакЂ до шпанске границе повиаченЂ бмти; заиста Hie никаква маленкостћ. Н дакле нити ћу видити Отахаити ни источну Индио. иако 6bi се тамо можда више шта видити имало. него у овимљ пустарама АдурскимЂ. Колико самБ годђ Француза у Полбскои BH^io, сви су отечество мое грдили. Ft имђ садЂ у нвиовоме отечеству поштено враћамЂ жао за срамоту. О каква е то лдна, гола, равна, и оскудна землн! Н врло подозревамљ, да Француско правителБство неводи ратЂ само тога ради, да ове непрегледиме пустинћ лгодима насели. 6рЂ овде е готово више зароблћннка, него жителл. Варошица е ова ако опала: меанпја пакЂ не може доволбно да наФали старину нћну. На частв му радоств. Онђ има лепу ћерку, кол е улгодша него наистар1н варошица. Онђ ми е препоручивао варошка ron.ia купатила, као наиизредшн, МБ1слећи, да нигди у целоме свету лековитш вода' нема. Али оваи е човекЂ очевидна будала. Топла купатила, а овамо е у землБи жестока препека, да се човекЂ угуши одђ н К ' самБ одђ сунца поцрн1о као какавЂ полуарапЂ, и немогу да докучимЂ, како е поменута млада девоичица у овои старои варошици чисте и беле руке сачувати могла. Сви ратни зароблћници намештени су по приватнимЂ кућама. Осимђ обиталишта ништа друго недобмлмо за бадава. Све остало морамо купити, ако нисмо ради одђ глади скапати. НовацЂ е мои на измаку. Сво мое богатство састои се у Софјиномђ ђердану, кои е требало да самБ вами на балЂ донео бмо,. но кои садЂ у сусћдству Пиренед потрошити морамЂ. НадамЂ се, да ће мон добра Co^ia оваи губитакЂ лако прегорети, изадоволБна бмти, iuto е нћнЂ ђерданЂ кукавногЂ брата н К ногђ сачувао, да одђ глади и жеђи нескапа Неколико велики дшман-

та и бисера eehb оамљ овдашнћмЂ говелиру продао, за кое ми онђ me могао у готову новцу исплатити, иего е морао ићи по новце у EaioHy, варошицу одприлике дванаеств Француски мила одавде одстоећу. Одђ тогђ времена већЂ могу угоднЈе живити, послу. житела држати, у сусћдство ићи, посћте чинити и судбу мои садругова олакшати; и т. д. С Е Д М О II И С М О *) У Аксу 13. Шл1н. — — Фала Богу! мир -б е. Свакји ми долази и честита срећу скорогљ избавлћша и повратка у постоибину. II заиста за путЂ одавде до Варгпаве вредно е честитати; ерЂ а више судби неверуемЂ. ОвдашнБИ Французи ниочемЂ више не говоре, него о Тилзиту, и Наполеона врло преузносе. lO.iie ЦезарЂ и АлександерЂ Ве.iHi:iS. по нбиовомђ мнћнјго, кадЂ бм данасЂ живилн, едва да бм кадри бмли кодђ нћга ађутантску дужностБ одправлнти. ОвдашнБЈи управителБ, у беседи за честв мира говоренои, увераваше не другчје, но да Тилзитђ на границн aaiaTCKe Татар!е, на внсини Сћвера лежи, **) и лево крило велике воиске, да е свое предстраже далеко чакЂ преко вечитогЂ леда сћверногЂ полуса поставило, куда досадЂ нога смртнога ступити Hie смела. Сироти лгоди Акса, кои се и ДаксЂ зове, смрзоше се готово одђ самогЂ говора управителћвогЂ. БезЂ сумнћ они су после тога говора морали прибећи топлимђ купатилама, да бм се тако одђ поларне стуже сачувати могли, Сваши данЂ очекуемЂ н дћиства тилзитскогђ мира, заповеств за повратакљ, а нестрпелБивЈе шштђ очекуемЂ писманце одђ Ваше лепе руке, лгобведостоина гроФице, пре негЂ што одавде пођемЂ. Набавићу одма угодна и постоана ака путна кола; па како ме пусте и пасоше даду ми, прелетићу по нарочитои пошти преко Раине милои Висли. Могђ послужителн, поштенога ђаволана Гасконца, доводимђ са собомЂ. Врло ми е одданЂ, и нос.и знаменито римско име Помпел. Ова чудновата протува, нема друге мане, до те едине, што непрестано блебеће беЗЂ да ммсли, шта к о чему говори? О пресолћнои супи три сата ће вамЂ говорити. fl садЂ шштђ и волемЂ, што ме океаноиЂ речш обасипа, кадЂ немаримЂ ни на што да мислимђ , кадЂ немогу туге за вама да ce опростимЂ, и у сну барЂ на себе да заборавимЂ. СадЂ ми више одговора нешалБите , ни на ово. ни на будућа писма. брбо бм врло доцне бмло. ПрилажемЂ ВамЂ овде и мои дневникЂ. Онђ нека буде мои предтеча, и нека васЂ о моимђ искуствама, примћчанЈама и чуднимЂ догађаима обстоателнЈе извести, него што самБ то а досадЂ летећимЂ писмама учинити могао. Н самБ га писао у дугом -б времену, кога е доста и сувише бмло. Изђ нћга ћете познати мого унутрашнбостб , а у светинћи мое унутрашнБОСти наћићете евого собствену личностб. Можда очи Ваше пуштаго сузицу сажалћнн о несрећноме на рћци Адуру, можда ћу а пре него што-Ваше читанћ и плаканћ престало буде, блистагоћу сузу сђ руменм образа Вапш полгобцемЂ обрисати. *) Између пређашн^гч. и овогђ пнема илога су се погуби.ш, - **) Тнлвнтђ е ндва пранскг варошг, У