Шумадинка

£0

О € М О П И С М о.. У ПаЈппелони 28. lOnia. Нађнте мои благонаклона гроФице какову му драго ларту Шпан1е, тражите на нбои кралћвство Навару, у кралћвству Навари престолнми град-b Пампелону на подHOHsiro Пиренеа, и — оћете ли веровати — ту самв н ! СамномЂ е некш зао духЋ овладао, кои ме све далћ од-b Васг> одвлачи, што а поуздагое дршимљ, да ћу скоро кодт> ВасЋ бити. Цео светт, заклгочава мир^, — а самт> морамљ са светомљ у рату да будемљ, и cb Алкадима. РеЈкидорима . Прокураторима , Ескриванима и Богћ зна 1оштљ сг> каквимт. чиновницима носимг. се. Кадг самг. већЂ едномт. Пиренее, ако и преко волћ, прошао, ко ће м е гверити, да ми неће одкудт> искрснути иутЂ у Лизабонт., МадагаскарЂ, Калкуту, Испаханг. и Цариградт>. Немоите се више нинаиманћ осланнти на мое извест1е, кое вамЂ а одсада о моме повратку у Варшаву напредЂ послао будемЂ. Примјо самЂ ВашЂ пакетићЂ писама. у коме су приклгочена бмла и писма драаЈаише СоФЈе, могђ Удка Ст друга В. — и гроФа С. —. Речи ваше доведоше ме у усхићенћ, — и н самЂ уживио сладку награду за сва претрплћна зла. ВрагЂ донесе пандура Акскогђ Управителн кђ мени, онђ ме одведе Управителго; оваи Судји. а Суд1а ме уведе у едну собу, гди е сваконки лгодји бмло, међу коима а познамЂ само ИЗвелира или Златара, коме самБ одђ прилике пре три неделћ. могђ трошка ради, повеће число драги каменн са Софшногђ ђердана продао. Показаше ми продано драго каменћ и бисерЂ у e. днои кут!*ици, сђ пмтанћмЂ „признаемЂ ли, да самв те драгоцћностн томђ човеку изђ Бајоне заиста продао? Представише ми и Швелира. Н прегледа ствари, познадо ш, и дадо кстииитми одговор-b на пмтанћ, наведнЈИ млога споредна притомЂ обстонтелства. У слћдству тога одма ме за апсеника огласише, узаптише сво мое иманћ, одведоше ме у Ба1ону, и тамо ме наново на испмтђ нредузеше. Ту ме сасвимг> одкривено пћггаше, гди се налазе остали другови мои ■—• пустаје, — и сздђ текЂ fl разумедо, да е една кннгинн висока сана, башЂ кадЂ е у Ируну границе Шпаше прелазила, на путу одђ пуCTaia нападнута и оплдчкана. Н самћ се правдао, и за доказЂ мое невиности, извучемЂ и покажемЂ остатакЂ Софјиногђ накита, на коме су се видила праздна места, кол су иродане драгоцћности парче rio парче попуннвала бмла. Стаде плћсакЂ руку; а ммшлн, да е то знзкђ зздоволвотва светине. што самв невиностх, мојо просто а неопровргаемо доказао. Но напроти†они одђ мене узеше ђерданЂ Софшиђ , ставише ме у тежш затворЂ, и "аговестише ми, да оваи ђерданЂ по опису украденогЂ, У свему се сђ кнлгинбинимђ подудара, па ме онда обнаДеждише, да ћу, ако само накитно сандуче сђ десетЂ скупоценм прстеин и еднимЂ одђ дншанта крстомЂ поаранои Госпођи предамЂ, са вечитомЂ робтмЂ на броду ,10 рскомЂ курталисати се моћи. И самв на то одговор!о, Ц| то е бмло за одговорЂ. После осамЂ дана натоварише Ме на мазгу, оковаше, и под?> тврдомЂ стражомЂ довеДоше ме у Пампелону. гди е неколико, као што се го8о рило, мои другова затворено бмло, и гди се ђерданЂ п Региедати а н еч> пустаинма суочити морамЂ.

Шта ће изђ овогђ вражкогЂ посла изићи, незчамЂ; но л ВамЂ само пишемЂ, да знате, гди се налазимЂ. Али више ВамЂ писати нећу, ерЂ писмо отворено полицш предаемЂ, гди се прочитати мора пре него што се Вама одправи. Смириваите мого сестру. Ако л у Шпанји будемЂ обешенЂ: то ћете Вм бмти узрокЂ. што сте ме сђ бала послали по проклетми ђерданЂ. Но и на вешалима н ћу имати честв бнти Взшђ и т. д. Д Е В Е Т О II И С М О. У Baiomi 14. Августа. il држимЂ, да сте се вм за мои последнгЛи чуднми догађаи мало бринули. Другш данЂ по долазку моме у Пампелону, бно самв одма у слободу поставлћнЂ, ерЂ тамо налазивша се кннгинд казала е одма, да мои ђерданЂ Hie нћна собственостг,. Суоченћ, вешанћ и вечита po6ia посташе неупотребителни. Млого су ми се извиннвали: а Полицаи ме звао и на ручакЂ и бмо сам& кнагинви представлћих.. Шпанска земла горе ми као жива жеравица иодђ ногама. СамЂ Полицаи дао ми е свое собствене каруце до Ба1оне. Овде су ми пасоши за Варшаву издани; а ту ми е и Помпеи кола изђ Акса гоче дотерао. Све е спремлћно за полазанЂ, на кои ћу се сутра крепути. Да ли ћу н унапредЂ у Варшаву, или натрапже нреко Пампелоне, Мадрида. Кадикса, Тангера и Марока доћи, — то. мон обожаема гроФице, n никако решити немогу. HeiEiS волшебникЂ морао се е у ВасЂ залгобити, па самномљ лгоборевнуе. врЂ само чаролникЂ мора овакве покоре чинити. У обичномЂ свету ко оће изђ сдногђ сокака у Варшави у друпи да уђе, неиде преко Пиренен. Али да ме неир1'ател& - —- супарникЂ — мои чарол1 *омЂ своЈомђ и у месецЂ баци, н 6ti и тамо опетЂ ВасЂ лго6io. — Прво мое писмо, бн ће нмачно у Алгиру писано. Сђ подпуномЂ преданости есамв ВашЂ и т. д. Д Е C Е Т О П И С М О. У Варгиави 3 Октобра. Нре по сата приспео самћ овамо, и текЂ самг, се мало у наручјго драге мое Co^ie одђ oiioa радости одMopio. — О AMa.iifl! Ама.пи! Дркћући одђ милина' лвлнмђ ВамЂ се овимђ врстама. Всите ми, у кое ћу време сђ мо!омђ сестромЂ кђ Вами доћи и т. д. И .4 Ш А Т Р Г О К 61 il .1. I. СвакомЂ е човеку одђ нрироде урођено, да што манћ посла има , а да му се свак^и посао што болћ плати ; и ако кои више труда полаже, то тежи онђ или за шшђ већимЂ приходомЂ, или е увћрепЂ , да небм и оно мало безЂ тогђ већегЂ труда могао уживати. Сђ мвлимђ изузеткомЂ чистм родолгобаца, славолгобаца , суетнн , побожника — или поединм подобнм случаева, налазимо дакле кодђ целогЂ човечества. да нико неће забадава да ради, него да CBaniS тежи за наивећимЂ дообјткомђ. Оbv тежнго у човеку неопорочавамо мм нити у ириватномЂ нити у нвномђ животу, него е признаемо као за човечЈго природу врло нужну и зато цћлисходну и умћстну ; но ово наравно само онда , ако она остане у проиисанимЂ границама закона и морала. Ову тежнго налазимо кодђ