Шумадинка

П Е Р С I н. Петробуршки листови садрикаван) мршаве вћсти изђ ( Iepcie. Изг, тш вћст1 - и дае се толико извести , да е цеia источна страна државе одт. обала касписког-Б мора U персискогљ залива застрашена одђ нападанн Авгана ii Белуџистанаца. Намћстницм употреблнвак) сву свого конћицу противу овм подозрителнм разбоиника. заробе (цо нек!и путг. малу чету, кон се при плачканго и y6inнго задоцнила, одсеку зароблћницмма главе, кое се онда у трјумФу у ТехеранЂ донесу, крозт. улице проносе и на зидинама и naniavia градскимт> лозабадаго. — Противу Sana бараџанскогЋ (гожно одт. Шираса) , кои се према дравителБСтву непокоранЂ показао, посланг. е еданх> цолкт, воиника у Техеранљ. Жител£,и прешли су на страну бунтовника, и одтудљ се изродш бои, у комђ су млоги изгинули. — У Бендер-АбуширЂ (на обали персискогЂ !алива) доигао е полковнчкђ Мехли-КанЂ са еднммЂ о^ћленћмЂ воиске и 8 топова, да замћни тамошнго поса\у. бдна частв те воиске оправлћна e на острово КарекЂ, — кон се мћра по свои прилици односи на садашнго размирицу између Oepcie и Енглеске. ■i 8» 4 ii v i; а. у Верлину 39. Фебруара. — „Праизише Кореспон^енцЂ" доноси намЂ слћдугоћу вћств: Царско Францускји аосланикЂ предао е данасЂ министерскомЂ президенту I барону МантаиФелу едну ноту гро «-а ВалевскогЂ, којомђ онђ као органЂ паризки конФеренцЈа поредЂ саобштена извода конФеренц!нлнм протокола, позмва Праиску да као саучастникЂ уговора одђ год. 1841. и поради европски интереса наименуе пуномоћнике .т паризке конференцГв. „Праизише КореспонденцЂ" додае, да ће Праиска томђ повмву слћдовати. ПОЛИТИЧНУИ НРЕГЛЕДТ). У Паризу 26. Фебруара. КонФерешџе држе свои засћдаша већЂ скоро по месеца. и после uiecTe сћднице могло бм се већЂ рећи . да е гечаи конФеренц!а доста поволннђ правацЂ узео. Докле се већЂ доспело, немо1ке се до душе точно разазнати, лремда се са приличномђ вћродтности казати може, да се ни една оштра стена и главна запрека Hie јошђ обишла. Но при "вемЂ томђ мм се надамо, да ћемо шгјђ пре конца Марта месеца до таквм послћдица доћи, да се главнБЈи чворЂ као по већои части рћшенЂ сматрати може. Између пуномоћника завладала е све већа повћрителностћ и npifl're^tcKo одношенћ. Млого се говорило о некои ладноћи између руски и аустршски дипломата, и немачки листови нису нимало оклевали, да таи гласЂ наАалеко распростру. Повода е дало томе по свои нрилиЦи одсутствованћ аустрјискогЂ пуномоћника одђ парас1 тоса за цара Николу. Но то одсутствованћ nie ни наиманћ основа имало у каквомЂ неспоразумленго ; ept при ®Днои великои части, кок) е aycTpiKcKiff поеланик71, баронЂ ^ибнерћ давао прошлогЂ вторника, и на Koiofi су, осимђ ®Д ногђ гроФа ВалевскогЂ, присутствовали сви Францус ки министри , високи чиновници царскога дома , предсћДателБи законодавногЂ тћла и сената. папинЂ нунцЈгосЂ

npaficKiH посл аникЂ и свм остали пуномоћницк, еалазили су се између осталм и гроФови ОрловЂ и КавурЂ .маркизЂ одђ Виламарина и баронЂ БруновЂ. Итиме се преднаведени гласови обараго. Но између руски и турски пуномоћника поавлгое се неко примћтно приближаванћ. Руски су пуномоћници врло вешти дипломати, па баронЂ БруновЂ као да надвмшава и самога Орлова, па и у самммљ друштвенммЂ круговима , остао е ОрловЂ далеко натрагЂ, при свомђ нћговомЂ одличномђ положаго. БаронЂ Бруновђ живш е дуже на западу , познае тамошић народе и m.ioBe друштвене слабости млого болћ, него у годинама старш гроФЂ ОрловЂ. Бистроум^го оваковм искуснм mv жева nie могло то утећи , како се Турцн одђ дана на данЂ све већма страше, да т може пр1 - нтелБско грлеленћ прјнтела удавити , почемЂ су одђ удараца сво\и непрјнтелн избегли н склонили се. Турскои е стало за. тимђ , да се ceoiK прјдтела и rocTiro што пре отресе; Руси пакЂ сђ друге стране а.еле, да свого политику у Цариграду опетЂ утврде. Они су едини на конФеренц^нма безЂ подпоре , они имаго садЂ да претресу и рћше тегобно вћрозаконо пмтанћ , и гледаго избавити све, што се само избавити може. Но све ово одђ Порте наивише зависи, и нћно изнвленћ. колико сирћча она попустити може, а да свого независимостБ у опасностг, недоведе, бмће на сваши начинЂ одђ велике важности ; врло е дакле природно, да се башЂ оне две државе наивећма една другои приближаваго, кое су се наипре завадиле. И тиме се наново потврђуе оно примћчаше историка среднћгЂ века, да се релипозне противности мдого лакше изравиаваго и неутралишу, него пореклене и друштвене протнвности између истока и запада. — По едномЂ саобштенго изђ Берлина одђ 27. Фебруара види се, да е оиа вћстг., да ће министерскш президентЂ МантаиФелЂ за наисраће врелЈе отићи у ПарпзЂ на конФерешце , за садЂ барЂ неоснована. На паризкимЂ конФеренцјнма доиста се дошло до тогђ убеђена , да бм поради расправе пмтани, тичући се интереса целе Европе, нужданЂ 6bio еданЂ обштми eeponckis конгреСЂ, Енглези пакЂ нису тогђ mmiji.i I .hh , нарочито збогЂ тога, што се они иадаго. да ће успћти у своме зактеванго у смотренго тврдинд на источнммђ обалама црнога мора. И зато е, по свои прилици,участвованћ Пр аиске на конФеренц !ама зависимо одђ преваге рускогЂ и аустрјиског-ћ уилива. Обе ове силе сматраго участвованћ Праиске за необходимо нуждно. МеђутимЂ нашЂ кабинетЂ неће у тои ствари онакве кораке учиннти, кои бм бмли противусловни са последнЂимЂ заклгоченћмЂ сагозне нћмачке скупштине. U Бечу 5. Марта — Све вћсти, кое намЂ долазе изђ Париза, слажу се у томе, да се заклгоченћ мира већЂ као извћстно сматрати може, и да ће се шта више уговорЂ мира подписати за неколико дана. Па и енгсески листови, нарочито „ТаимсЂ" , веле, премда сђ ннкииђ незадоволбством'1. и као некомЂ тугомЂ, да заклгоченћ мира носи на себи значаи извћстности. „Ле норЂ" пише о конФеренцЈлма мира сл ћдугоће: „Као што намЂ нашЂ паризкш дописателБ авла, мир-ib е о дђ дана на данЂ све извћсгнш, и hie немогућно, да ће се услов!а мира јоштђ ове неделћ коначно опредћлити. Томе се не треба нимало чудити. ако е истина, да 6 на конФеренц!ама заклгочено. да се нека спориа и вторичне