Шумадинка

ш 161 шт

штанскомЂ кућоу.љ. Ушавшиусобу, познао самв сва изображепа, представлжоћа HCTopiio биудногг. смна;столЂ и креветг. стонли су на пређашнвимг. своимђ местима, но на прозорима већљ нје бмло цвећа; а све унаоколо показавало 6 староств и Heđpesitenie. НадзирателБ е спавао когкувомх> покривенљ, и мои ra е долазакЂ пробудш; онђ е устао То е бмо истми онаи надзирателБ: но како е онг. octapio! Докг. се онђ наканвивао да препише мои путнми листљ, л сам^ сматрао нћгове седине и боре на нћговомљ давно небрјнномг. лицу, на нћгова грбава леђа — и нисамћ се могао начудити,како су три или четири године, могле претворити здравогЂ и окретногђ човека, у немоћногЂ старца. „Дал' ме познаешЂ?" запб1тамђ н надзиратела „и самБ твои старми познзникђ" — .,Мо;ке бмти," одговори онђ опоро; „ово е великш путЂ, млого е пролазећи кодђ мене 0Б1вало." — „Е ли здрава твол Дуна?" продужимЂ а. СтарацЂ се бмо набурш. „А Богђ бм е знао," одговорш е онђ. — „ДаклемЂ е удата?" реко л. СтарацЂ се учини као да tiie чуо, што самБ га запмтао, и продужш е мрмллгоћи читанК могђ путногЂ <1иста. И самв прекрат!о мон пмтанн, и заказао самљ да самоварЂ преправи. Лк»бопмтство »le е почело мучити, и а самБ се надао, да ће пуншЂ одрешити езикЂ могђ старогЂ познаника. НисамБ се npeeapio: СтарацЂ н!е се одказао одђ поднешене му чагае. Н самБ примКтЈо, да га е румЂ мало разведрјо. При другои чаши онђ е постао говорЛБивЈи; ce^io се, или барЂ е показао као да ме се сећа, и а самЂ дознао одђ нћга повћстљ. коа ме е у то време нко заузимала и тронула. „ДаклемЂ сте вм познавалк moio Дуну ?" почне онђ . „Али ко nie знао нм ? Ахђ , Дуна Дуна! Каква е то девоика бмла. ОвудЂ се млого пролазило; когодђ прође свакш е пОФали, нико непокуди. Госпође су е даривале, коа марамомЂ, кон другимЂ стварима. Господа пролазећи задржавали су се, подђ изговоромЂ, да еду, а у самои ствари текв да нго подуже гледе. Бмвало е, го<подинђ кака†ма како да е срдитЂ само еднимЂ погледомЂ нћнимЂ умири се, и сзмномђ се милостиво раговара. И веруете ли, господине : Kypiepn и и Фелдегери сђ нвоме се су по пола часа разговарали. Она е кућу обдраЈавала; наместити , зготовити, за свашта е доспела. А л старми будала, немогу да е се иагледамЂ, немогу да се нардуемЂ; већЂ ако д нисамБ лгобш moio Дуну, ако е н нисамв неговао . то е нико, нико неће у нћномЂ гнивоту ! Но не, одђ беде се несачува, што е еуђено неможе насЂ мимоићи." Ту ми е онђ стао приповедати-нћгову несрећу. — Пре три године, кадЋ е онђ иенг.нрао свои новбш протоколЂ, а кћи нћгова шила нову алЂину, зауставила су се кола, и путникЂ еданг у черкескои капи, у воиничкомђ нпунџету, и обматанЂ шаломђ , стугно е у собу, искагоћи конћ. Конби су сви 6tiли разаелати. При томђ hselictiio, пј'тникђ стане крупн|'е говорити и бичЂ све навмше дизати; но Дуна, нривикнута такимЂ сценама, изтрчала е иза преграде, и запБЈтала га е, има ли волго да штогодђ еде ? Полвлен1 5 нћно произвело е обично дКиство. ПутникЂ се смирш, и car.iacio да чека нонћ, а међутимЂ е napy4io вечеру. КадЂ е скинуо свого мокру капу, одмотао шалЂ и збаг^о дпунџе, то су видили , лепогЂ миадогЂ хусарскогЂ ОФицира сђ црнимђ брчићима. Онђ e сео кодђ надзирателн и стао ce

лгобезно разговарати сђ нбимв и нћговомЂ ћеркомЂ. Донели су вечеру. МеђутимЂ су и конби дошли, и надзирателЂ е заповед!о да ifi одма неодмарагоћи и неранећи iii запрежу у каруце путугоћегЂ; но кадЂ се повратјо, а онђ е нашао младогЂ човека готово безЂ чувства на сандуку лежећегЂ: онђ се разболео, глава га е тако страшно болела, да Hie могао дал1. нутовати .... Шта се могло чинити ! НадзирателЂ му е морао свого постелго уступити, и зтоворили су, ано му лакше не буде, да шилго сутраданЂ у С. . . . по лекара. СутраданЂ хусару е шштђ горе бнло. ЧовекЂ н К говђ отишао е у варошЂ за лекара. Дуна му е везала главу марамомЂ. наквашеномЂ са сирћетомЂ, и седила са своимђ швомђ кодђ нћгова кревета. Болнбји е предЂ надзирателћмЂ нукао, и nie говорјо готово ни слова; само е две шолћ иаФе noriio, и нукагоћи ручакЂ заказао. Дуна nie одлазила одђ нћгова кревета. Онђ е често искао да nie, и Дуна му е давала чашу сђ лимунадомЂ, кого е она сама начинила. Болнбш е текЂ KBacio усга, и свакш путЂ враћагоћи чашу , за знакЂ благодарности. са сво1омђ слабомЂ рукомЂ стискивао е Дунину руку. Око ручка дошао e и лекарЂ. Онђ ошша пулсЂ 6 олногђ , разговори се сђ нбиме немачки, и обвви нама руски. да е нћму нуждно само едно спокоиство, и да ће тако чре-ЗЂ два дана моћи путовати. ХусарЂ е дао 25. рубалн за визиту, и позвао га е на ручакЂ; лекарЂ се carnacio ; обоица су ели, сђ добримЂ апетитомЂ, испб^ли су по стакло вина. и разстали су се савимЂ задоволБни еданЂ сђ другимЂ. Пр ошао е ioniTi. еданЂ данЂ, и хусарЂ е сасвимЂ о:кив!*о. Онђ е 6 бш врло весео, и непрестано се шалш то са ДуноиЋ. то са надзирателћмЂ: звиждукао е, разговарао се сђ пролазећима . уписивао е НБине путне листове у поштанеку кнбигу , и тако се допао надзирателго, да му е сасвимЋ жао 6 б 1 Л о кадЂ се трећегЂ дана разстано са своимђ лгобезнимЂ гостомђ . ББ1ла е неделн; и Дуна се преправила на службу у цркву. Хусару су дотерали каруце. Онђ се опростјо са надзнрателћмЂ, и добрнмЂ му е новцемЋ благодарт на конаку и гостби; опростш се и сђ ДуномЂ и нудш се да е одвезе до цркве, кон е на краи села бмла. Дуна е стонла двоумећи. . . „Чега се тм 6 оишђ ?" рекне ioS отацЂ; „ видишђ нбино ВБ1сокоблагород|'е nie курлкЂ. и неће те изести; провозаи се до цркве." Дуна е села до хусара, слуга е ско4io на каруце, суруџ!*а е пукао бичемЂ и конби ry потрчали. Беднми надзирателв Hie могао поетигнути . како е могао дозволити ceoioH Дуни да иде сђ хусаромЂ, каква га е слепоћа напала, и шта се учинило сђ нћговимЂ раз } ; момЂ у то магновенћ. Hie прошло ни пола часа, али неслокоиство овлада нБиме до таквогч. степена, да се nie могао уздржати, него е и самЂ пошао на литурпК). КадЂ се приближ !о цркви, вндш е, да се народЂ већЂ разилази, алт, Дуне н!е бмло ни у огради црквенои, ни у цркви. Онђ е ушао и у цркву; свештеникЂ е излазт изђ олтара; ђаче е гасило свеће, и две бабе су се шштђ молиле Богу у едномЂ углу; но Дуне nie ту бмло. Беднни отацЂ едва се pemio, да запБ^та ђаче, е ли она бмла у цркви; ђаче чу одговори да ние. НадзирателБ е пошао кући ни живђ ни мртавЂ. вдна му е остала надежда: Д.У" ни по ветрености нћнм младм година, може 6 б1ти допало