Шумадинка

162

се да се провоза до слћдушће штафе. гди е живила нћна кума. У мучнон борби очекнвао е онћ повратакг. нћнЂ. Ни cypypia се н!е враћао. Напоследку у вече дође онтз п1анЂ, са убшственимЂ извест|'емЋ : Да е Дуна сћ те штацје отишла далК са хусаромћ. СтарацЂ Hie могао снети cboio несрећу: он-b е легао, у ту исту постелн), у noio0 е лежао младми обманителв. Садт> саображавагоћи обстонтелства, онт. се сећао^ да е болестћ бмла притворна. Беднми надзирателв добмо е „ К у врућицу, Нћга су одвезли у С. . а на нћгово место опредћлили су привремено другога. Онаи истми лекарт> кои е леч!'о Хусара, ле-по е и нћга. Онђ е уверавао надзиратели, да е ХусарЂ бмо савршено здравт,, и да се онђ јоштђ тада сећао нћговомЂ злобномЂ намеренго, но да е ћутао, боећи се нћговогЂ бича. 6 ли НемацЂ истину roBopio. или се само фзлш свошмђ прозорлвивосћу, то се незна; али онђтииђ ше ни наиманћ утћiuio лдногђ болестника. Чимђ се едва мало предигао надзирателв, изискао е одђ С . . . постмаистора одпустЂ на два месеца, и никомђ ни слова неговорећи о своме намеренго, пошао е на путЂ да тражи свого кћерв. Изђ путногЂ листа знао е онђ, да е ротмистерЂ Минскш путовао изђ Смоленска у ПетробургЂ. Cypyyia, кои га е возш, казивао е да е Дуна плакала целимЂ путемЂ, премда се видило да е сђ волбомђ ишла „Ако Богђ оће" помисл'10 е надзирателв, „довешћу н мого заблудившу овчицу кући." Сђ томђ ммелго дошао е онђ у ПетробургЂ, и отишао кђ пензшнираномЂ унтер-ОФИциру на квартирЂ, сђ коимђ е негда заедно c.iyiKio у измаиловскомЂ полку. Наскоро е дознао, да е ротмистерЂ Минскји у Петробургу и обглтава у Демотовои гостилницм. Надзирателћ се реш!о да кђ нћму иде. Рано уготру отишо е онђ у обмталнште нћгово, и Mo .iio да му аве , да се старми еданЂ солдатЂ жели сђ нвиме видити. Воиничгии лакеи, чисгећи чизме aeio му е, да господинђ спава . и да пре еданаестЂ сатш никога не пушта. НадзирателБ е отишао, и у назначено се време Bpario. Мипскш е самЂ ишао , у спаваћои халБини, и црвенои капи. .,Шта ћешЂ?" запмтао га е онђ. Срце е старчево узкипило, сузе су му удариле на очи , и онђ дркћућимЂ гласомЂ едва е изгс^ворш : „Ваше Вмсокоблагород!е ! .... Учините BosKiro милостб ! .... „Минскш га е оштро погледао. плануо е, узео га за руку, одвео у кабинотЂ и затворЈо за нвима врата. „Ваше Вмсокоблагород!*е !" продужавао е старацЂ, „што е сђ кола испало, то е пропало: даите барЂ натрагЂ мого бедну Дуну. Видите, вм сте се проводили сђ иноме; немоите е барЂ далћ неправедно уб!нти. — „Што е учинћно то ce неповрати," одговорш е младми човекЂ у великои забуни, „скривјо самБ ти. и радо бм Mo .iio за опроштенћ; но немисли, да бм и Дуну могао упропастити : она ће бмти срећна, поштену ти рћчЂ даемЂ. Нашто ће она теби ? °на мене лгоби, и опа е одвикла одђ свогђ пређашнћгЂ ана ™? н " она — вн неможете заборавити то, што С6 слумило " ТТ/-ч« Ј • иосле, стиснувши му нешто v pvicv , онт» е OTBonio Rna v «у<дта, и надзирателБ непамтећи какнимг, начиНОМЂ, Нашао С{Ј на ули1(и артјго^^' 0 6 СГаао тако ; немичући се. напоследку кидећи нђ (ј раз в ; 0 и вид5о е неколико петица и десе^зе еу му опетЂ удариле на очи , сузе негодо-

ванн! Онђ e сгугквелао банкноте, бац!о iff на землго , изrasio. и пошао ; отишавши неиолико корачаш, заустап!о се, промислш и повратш . . . но банкнота већ-b н!е бмло. Лепо обученЂ младићт,, видећи нћга , отрчао е до <tiaKeра, сео е и брзо повикао „тераи!" .... НадзирателЂ H ie ишао за н&ииђ. Онђ се pemio , да иде кући на cboio штацјго, но пређе е тео барЂ еданпутЂ да види свого беД Н У Дуну. Тога ради после два дана вратш се онђМинскоме; ио военни лакеи казао му е сурово да нћговЂ господинђ никогт. непушта пред-а-се, и изгурао га е наполћ , затворивши му предЂ носомђ врата. Надзирателв е постодо, постодо — па и отишао. Истогђ тогђ дана у вече , ишао е онђ по литеиноИ улици, почемЂ е одстоно лигург!го у цркви ВсћхЂ Скор6 и1цихђ. бданпугЂ протрче поредЂ нћга богате дрошке, и надзирателЂ позна Минскогђ. Дрошке су се зауставиле, предЂ трокатномЂ кућомЂ, и хусарЂ е угпао у нго. Срећна е ммсао пролетила иадзирателго крозтз главу. Онђ се поврати , и поздравивши се сђ коч!ашемЂ, „чш е то брате конђ ?" упмта „да Hie Минскпга ?" „НћговЂ" одговори кочјашђ „а шта ти е нужно?" — „Видишђ шта: твои ми е господинђ заповед!*о, да однесемЂ писмо нћговоп Дуни, а л самБ 3a6opaBio гди Дуна живи." — „Ето ту у ДРугомЂ спрату; но тм си се задоцгпо сђ твоимђ писмомђ, садЂ е онђ самЂ кодђ" — „Ништа зато," одговори надзирателБ сђ узбуђенћмЂ, „Фала ти што си ми показао, а л ћу мои посао свршити." И сђ тимђ речма пошао е узЂ степене. Врата су бнла забравлћна; онђ е зазвонЈо ; прошло е за нћга неколико врло тешки секунда. Клгочђ е зашкригно, и нћму су отворили. „Да л' овде обитава Авдот1н Самсоновна ?" запмтао е. „Овде", одговори млада слушкина; „шта ти она треба ?" Надзирате.и. Hie одговарао и ушао е у салу. „Hie слободно, nie слободно," викала е за нбимђ слушкина , „кодђ АвдотЈе Самсоновне има гостјго." Но иадзирател& nie слушао , и далћ е ишао. Две прве собе бнле су тавне, трећа е бмла осветлћна. Онђ е дошао до отворенм врата и зауставш се. У богато намештенои соби сед'10 е MiiHCniS замишлћнЂ. Дуна, обучена са свомђ раскошности моде, седила е на наслону нћгове столице, као горда накинн на свомђ енглескомђ седлу. Она е ићжно гледала Минскогђ , обмотавагоћи нћгове кудре на свое прелестне прстиће. Беднми надзирателЂ, шшђ кикадЂ му се Hie кћи нћгова тако прелестномЂ учинила; онђ и неотице наслаждавао се гледагоћи е. „Ко е тамо?" запитала е она, неподижући главе. Онђ е непрестано ћутао. НедобБ1впш одговора , Дуна е подигла главу . . . и сђ иукомЂ пала е доле. У плашенЂ MiiHCKiii потрчао е, да е дигне , и уеданпутЂ видећи надзиратела на вратима, дошао е кт> нћму дркћугоћи одђ нрости. „Шта ћешЂ?" запмтао га е шкрипећи зубма; „зашто се тн замномЂ свуда прикрадашЂ, као разбоиниктз ? и.ш оћешЂ да ме y6iem^ ? Одлази наполћ!" И крепкомЂ рукомЂ схвативши старца за вратЂ, бац\о га е на степене. СтарацЂ е дошао на свои квартирЂ. Пр1ателБ му е саветовао, да се жали на таи поступакЂ; но надзирателБ размисливши се, одмануо е рукомЂ, и рћгш"о се. да уступи. После два дана пошао е изђ Петробурга. вратЈо се на свого niTaniro натрагЂ , и прим |о се свое дугкности.