Шумадинка

ре мила и драга. Кадт. ее смотра свршнла разиђосмо се. Одкако е света нико са више бриге nie силаз1о у подрумЂ као садЂ насљ двоица. Племенкто маџарско внно учинило е после друге Флаше osoe обично чудо , а нама сада и наидобротворш'е. 6рЂ не само iuto су две забринуте душе постале веселе, као да сва Европа у наилепгаеиЂ миру плива, него кадЂ одпушисмо и трећу Флашу, чудеснимЂ нзчиномђ уђе у насЂ гонаштвр, коме су се све страоте наступагоће ноћи као шала учиниле. На мене се истина Ф локовђ подрумЂ издалека смеш1о; одђ тога самв се разбистр!о у мислима и понео већма него мои друп., кон се поштено предао судбини, да ступа на непрјателн , и да подђ бедемонима развалЉне вароши саранћнЂ буде. У лодруму нисмо iibi.ui сами наст. двоица. Ту се иакупило шшђ ви!ие добрм душа , кое су се, очекивагоћи да приспе маџарска инсурекцјн, са маџарскимЂ виномђ братимили. Врло ми е бмло поволби слу^пати , како ови отечествобранителћи Французе секу. Учинило ми ее , као да е сзвђ пооао свршенЂ, и да ми само валл ићи кућ и; оданде пр1ателго Флоку, па у креветЂ. Честито маџарско вино ! ко бм те се доста нахва,4io '? Никаква волшебница неможе то, што тм можешг. Тм чинишђ да ружа цвета на снегу; и у страоти обседеуте вароши дижешЂ престолЂ веселго ! fly кђ и шклоцан i. зубма претварашЂ у попевку; глупану даешЂ бистре речи, Фјакеру учтивостБ ; одђ зеца правишЂ лава! Сви мм кои смо седили при токаицу , посталисмо прави лавови, права чудовишта гонаштва. М илб 1 и нашг царв иикадЂ ни у свомђ царству nie овако одвазкне , срчане, све потируће гонаке у скупу имао, као овде у оваи парч.. Срећа за Французе, што смо мм овако расположени седили у подруму, а они у предград^нма. С ђ лакимЂ срцемЂ опоравлћни разстасмо се са празнимх. Флашама и нашимЂ изподземнимЂ блаженствомЂ, СадЂ самв текЂ разумео оштроумне масли наши наиболби стихотвораца , да срце мирљ и мравг.ш покои само подђ землвомЂ налази. 6рђ чимђ самг. ногомђ у гориб1и светЂ Kopa^io, сво мое веселћ као да е неко одпиpio. Ратно noeopie, кое насЂ изненада, са ceiro страна обколи, прогута и собомЂ одвуче , бацило насЂ е у стару бригу натрагЂ, одђ кое смо мислили да смо сасвимЂ утекли. Управо тада приспевша гранатирска Хилерова регемента пролазила е мимо насЂ, да ону ноћБ на Henpiaтелн удари. СапредЂ, састрагЂ, са ceim страна трчао е м гурао се са страшпомЂ викомђ силнми народЂ одђ сваконке бое, лика и езика, свако/гко наоругианЂ. Струн ратоборне те гомиле нонела е и мене подалеко. Нроклиндо самв мого телесину; ерЂ сви погорише одђ острагЂ на единогЂ мене, као да е Хилерова регемента скупа са наоружаномЂ светиномЂ само зато дошла, да мене води. СадЂ самћ првми путЂ држао, да е царство пропало и л сђ нБИме. Што ћу да чинимђ '? Упутили смо се ванЂ вароши, то самБ опазш; а то е онамо куда ме никадЂ срце вукло нје. Тако се води злочинацЂ на смртв као што су мене турали Али 63'дући да ми е по дужности валлло остати блиsv свога места кодђ icanie царскогЂ двора, то званје мое

даде ми толико снаге, да се изђ налоге на страну уклонимђ , узЂ зидђ едне куће што већма исправимЂ и светину мимо себе пропустимЂ. Помицао се нисамв као кака†стубЂ; тврдо самБ стаао као ст!.на у бурномЂ океану. Заиста може се као неко чудо нашегЂ века сматрати,што самБ у проунвшои шуми одђ пушака. саоала. шишана, коса, копла, кјвча, и подобногЂ пакленогЂ оруђа безЂ ране остао. Само ме е пролазеће воинство по кои путЂ у изпупченми трбу, око кога е морало обилгзиги као око каквогЂ брда, гурнуло, те ми е дисанћ застаало. Французи бн сђ месга на мирЂ пристали да су само у полакЂ овако у тескобу дошли, као а. КадЂ бесна светина прође. л благодари Богу на чудесномЂ ослобођенго; намакну саблго каио вала, шмркну мало бурмута, намести мараму на врату, окрену поремећенЂ шеширЂ на свое место, и исправисе поштено као што нареднику пристои. Шначно врати се на Kanito кодђ царскогЂ двора, тврдо науманЂ да у будуће предосторожHin будемЂ. КадЂ дођо близу оногђ лодрума где самБ сдинбш весео часЂ страшногЂ овогђ дана пробав!о, наиђе на мене чезненћ да ! ошђ еданпутЂ оставлћнЂ изворЂ утћхе видимђ . 6рЂ ларма она сасвимЂ ме е изтрезнила, па №ШЂ и жеднимЂ учинила. — Камо срећа да самв чезненћ то послу^пао ! — Али на жалоетЂ, дужностБ и судбина другчЈе су заповедали. Д морадо кђ царскомЂ двору. У време обште невол!. у престолнои вароши нисамв смео момке мое оставита. Морао самБ се као човекЂ и шнакЂ на свомђ месту наћи. КромЂ тога дао самБ речв, да ћу то вече доћи на частБ ОФицирима мое регементе ; али самБ намислЈо да се после ki . моме пр1ателм> Флоку украдемЂ. То ме е у страу гонило царскомЂ двору. Ту самв прегледао шшђ еданпутЂ мое момке, одб части изљ лгобопмтства, Hie ли iS половина поутицало ? Зашто небм миролгобиви ти синови отечества онн истм племенитм мислш бмли, кои е бно и нбшвђ наредникЂ '? ИпакЂ нађоше се у реду сви до едногЂ, мали и велики, дебели и мршави, одважни да, као шпартанци са ЛеонидомЂ у Термопилама, за вечиту славу Беча побћде или погину. Момци прилично су воинички изгледали, иако е кон шнаидерЂ ноге сувигпе унутра , шустерЂ сувише наполћ ii3Bio, а ткачЂ мршаву кичму сувише norypio ; н на то нисамБ MOTpio. Та сваконко су скупоцена рана за барутЂ, што но рекао ФалстаФЂ. КадЂ самБ то свропо, отишао самБ на частБ официрима у државнои канцеларЈи; али никако са онимт« спокоинимђ духомЂ, коме самБ се теке кодђ прјнтелд Флока надао. Све ОФицире у скупу у сали са млогимђ свећама, а нарочито добру вечеру мило е бнло гледати. Истина признаемЂ, што су годђ ближе долазили несрећни сати поноћи , тимђ ми се манћ ело и веселило. КадЂ е пала каква столица, или лупнула врата, или кадЂ се чуо батћ кога капетана дошавшегЂ сђ полн , врло самБ се страeio. Учинило ми се, да чуемЂ пуцанћ и тресао сзмб се. И при свакомЂ стресанш заклинно сзмб се, да ћупрвомЂ згодомђ побећи и на сигурно место отићи. 6рЂ уверенв .самБ бмо , да еданЂ наредникЂ више или манћ , обсаду