Шумадинка

ј5*>чку рћшити неће. А имао самв пуно ираво да себе и п р е бчмбардана као ранћногг., полумртвопЈ и инвалидногт. сиатрамљ. Седосмо за трпезу. Чаше почеше куцкати се , кац шке, ножеви, вилкмике нађоше се у послу. И заиста к расна та забава свакогв е од-б наст. оживила. Виспрено g 6bi.io ijosopie, сннно обучене шнаке гледати за добро п«ставл'ћнимт> стоиомв у очи предстоећегЂ гориша иа варошБ. Сванш е вечерао безазлено, незнагоћи оће ли сутра ести или поеденЂ бмти. За овакову равнодушно стБ нуждна е нека великодушносгв , коа насЋ надт. ceoMb страотомЂ судбине уздиже. С ђ пунимЂ чашама поздрависмо наступанћ ноћи, и таинственми част, будућностн. И н самЂ, кои дуиЈОМЂ ни одђ кога нисамг. маHbifi, па ни чашомЂ нн ножемЂ и вилгошкомђ , за по сата постао самљ сасвимЂ другш човекЂ. JKtieio сам& само за срећу садашт>ости, као да за мене будућности нема, и морао самЂ се cnoioS ладнокрвностн чудити. Садћ почеше врио добро смишлћне здравице. ОтечестволгобивостБ показивала се у Нћима у свои слави и пуноћи. Како е ужасно.иобко зз^ала звека орунл'аусЂударанго дигнутм чаша! Како ли су сви у то пристали. Како су пиамтиле све очи одђ божественогЂ огнн, кои e у свакомЂ срцу горео! Само една здравица учинила ми се врло несрећно саставлћна: Онима, кои ове ноћи и у слћдугоhe дане, као бранителви Беча, за престолЂ и отечество погинули буду! — То е могло изостати. Онима, кои погину слабо е тиме послужено. Разлготи се, као да ме е грозница уватила. Звека чаша учиними се као звоненћ самртннику ; а гласови учини ми се да ми noto опело. И заиста морао самБ за зио предсказан1е узети то , што су при тои несрећнои здравици очи сиучаино сви на мене окренулн. ИпакЂ оваи случаи донео е и нешто доброга. РазговорЂ се повео о спреманго Француза на варошв. Неки су потврђиваии, да засада непр1дтелв ни помислити неможе да на саму варошг« гориши. Iошi. зато веле nie имао доволбно воиске. —• То намЂ е мило бмло слуотти. У томђ удари деветЂ catir (Продужиће се.) Ж R ИI С К 4 ДРЖАВ1. Међу хоиадскимЂ иритижанјнма има една мала држава, код е са своимђ уставомЂ и своимђ оригииалнммћ обичаима врло чудновата. На острову Нви између вароП!и батавје и Самаранга простире се едно цћло кралћвСТВ() КОе с е БантамЂ зове. Премда зависи одђ Холандске ' ипа КБ таи комадЂ землћ сачиннва едну особену држав^ и ииа независиио унутрашнК правителство. Та дрЖава Нема политичне важности, али е ипакЂ бога га и 1на ' Т омђ државомЂ одђ памтивека владаго жене, У ии учаевима рата туку се. Само е крвлс. мушко, а по А РУ г е државне послове одправлн лепми женсши сов| ла Д а- ге .1б сасвимЂ зависи одђ свогђ женскогЂ >Та ' г,он совћтв саставлћнЂ е изђ три жене, Сва државна и nn и 3 . Р и Д в орна већа и »анн места, сва воена места жан н ' За - У3имам> и одправлнго жене. Лгоди се у дрл„.. И п Р ави ' г <±лствене лослове ни паиманК немешаго, и се ' анима го са землћдћлствомЋ, трговиномЂ и зана-

тима. Гарда тога владателн саставлћна е изђ наиодабранЈи жина и девоака. Исто тако и сва остала воиска састои се само изђ женскогЂ пола. Оне ншу конћ и имаго на своимђ ципелама мале одђ челика мамузе- Нвино е одћло врло лепо за очи и скроено по старинскомЂ обичаго. Носе едно кратко апунце, кое обично огрну само преко десногЂ рамена,а лево раме и прси стон тммђ нпунџетомЂ непокривене. КадЂ ашу, око леве руке завпо дизгине одђ конвске узде. Косу са свпо страна узбрдо тераго, и онда на врЂ главе вежу е, а но том^ са еднммЂ златнммЂ украсомЂ, (на подобје венца) o6Biro целу главу преко чела. Нбино е главно оружћ кратко оштро коплћ, сђ коимђ оне врло вћшто окрећу ; пређе носиле су стреле и лукЂ, али сада већЂ носе мале ништолћ. Са пиштолг.има за чудо умего добро да гађаго. У наибржемЂ трку пуцаго оне сђ kohh изђ пиштолн и погоде готово свагда нишанЂ. ПрестолЂ те женске државе наслћдственЂ е , и само мушко прворођено дете на« слћђуе. Како така†кралБ ступи на престолЂ , обкружи га една гомнла наилешли девоака одђ 16. година, и онђ избере одма себи за жену ону, ков му се наиболћ допадне. Дко за три године жена нћгова нероди му наслћдника, може оиђ опетљ избрати себи другу жену, али н она прва остае у cbomti достоинству као кралћица. Ако и та друга нероди му наслћдника, онда скугш ее сто нзбранм жена и изберу измеђЂ свое деце наслћдника, кога одма прогласе за крала, и све иде далћ своимђ обичнимђ редомЂ. Главна варошв ове женске државе лежи у еднои наилепшои шумомЂ окруженои долини острова Иве. У ср едЂ те вароши нма два градића. (зданЂ се зове ДЈамантнми градЂ и ту владателБ стои, у CBoiofi тврдок и лвпои палати. Влада^оћ^ госпое врло су благе и странце предуоретаго са осооитомђ учтивосћу. Путннцк европеиски, кои су тамо бмли, причаго, да ни у еднои држави гдћ мушкарци управлвго, неиду државни послови тако точно и уредно као у срећнои држави БантамЂ. II О Д Г Р 1i В Ц 11. Елефапта. злпп u бесомучни. укротптелЂ на ЦеЛлопну. Наистраовитје зверинћ острова Цеилона, елефанти и 3Mie, поредЂ свегЂ страшиогЂ hfcioboi-ђ ору iiiifi, сђ коима iii е прнрода обдарила, даго се одђ едне классе обсенара, кое волшебницима зову, припитомити. вданЂ полковникђ . наводи више примера тога рода. „Особито ме e еданЋ одђ tifi лгодш" тако приповеда онђ, „сђ вештиномђ и дрзновеносћу свошмђ у удивленћ поставк). Никада нисамБ никога видЈо, да се тако ладнокрвно са отровномђ зм i ом ђ Кобра де Капелло обходи, О нђ е нритнжавао едну одђ ти ужаснм животина, кок> е сђ таковомЂ увереносћу тукао и дражш, да самБ скоро уверенЂ бмо, да го е изванБ станн поставити умео , да му ни иаиманБЈи вредЂ нанети неможе. Али опетЂ ние тако бмло, isao што самЂ л MHc.iio, ерЂ почемЂ е разлгоћену змЈго на голе свое прси метнуо, отвор!о iofl е, на захтеванћ мое, челгости нћне. и показао ми е совршено неповређенћ отровне зубе ићне ! Н га запмта : „Бм ли та иота зм!л мене уела, кадЂ бм е л дирнуо ?" — Зацело, одговори ми онђ и поита. те е одма опетЂ у кесу тури, коа iofi е

гз