Шумадинка

т 179 ш

за затвор -b сиуакила. „Бм лч сте се вм усудили". запмта ra а далћ, „да и другу зм1к>, којо 6t.i у шуми iiaiiun. тако дирате ?" „„Не бм,"" одговорн ми онћ . „„него ме ни ништа више одђ два дана нетреба , па да и наидивHbito улитомимЂ. Ова е што е видите, Teirb пре четрпаестБ дана уваћена, и одђ то доба, како е мон, ioiin i, ние ништа за ело добила."" Кадт» самћ се разставлко ct нвимг., npyjKio самв му нешто новаца, a.i-b е oiih то од6io. Мои пратЈоцЂ, отмћн-Б човеиг. и тамошш.ш урођенац!>, увераваше ме, да е таи истми човекг. еданг. одћ наиспособнји волшебника на целомЋ острову. Како му e за рукомЂ испало, да омђ таково удивленл достоино уваженћ кодђ отровногг. црва тога задоб1е ? л нисам«. ништа о томе докучити могао, али мислимђ . да онђ за успћх-Б таи само дрзновенк) своме благодарити ииа." Колико се види приповедка ова редиа и чудна, толико ће слћдутћа Јоштг. веће удивленК узбудити. Допустимо, да намЂ истми полковникт. приповеданћ свое и далћ настави. „Капетанљ Л. оде ст. друштвомч, еднимг. у ловђ на елеФанте. Текг. што е у шуму ступјо, а.п. се елеФантБ еданг. укаже предтћ нбимђ. Онђ узме нушку свок. на око и ианишани, да елев>анта у главу згоди, али врло рано опали. Уместо дакие да га у главу згоди. уђе му тане у вратЂ. ЕлеФантЂ се на то помами и одма се устреми на несмотреногЂ ловца. Тако оваи скоро већЂ у самомЂ домашаго ншшке нћгове буде, и већн никакове надежде имао ние, да ће се одћ ужасне смрти избавити. Али у томђ истомђ магновенјк) претрчи урођепацЂ еданЂ изђ Канд^е, изговори брзо али нсно две три речи, и тимђ принуди елеФанта. те стаде као уко-

чуданг, и изванреданЂ случаи саслушали, приповеди намт, Земл 1.м 1 ,рђ Ф оваи до!-ађаи. Жена една изђ Канд|'е, ков две милК одђ Курнугала обитаваше, бмла е таковммг чрезвичаинммЂ бесиилоиЂ обузета, да су e уобште за бесомучну држали. ШеетЂ ики лк>д!и едва су е савладатц могли, тако 6 чудесно снага nlsra нарастла бмла. Нћнц родителЂи noiu.iio по славногЂ едногЂ во.илебника, за когђ су мислили, да само онђ еданЂ несрећницу изцелити може. Н нисамБ могао беЗЂ врло великогЂ тру. да допуштенћ добмти , да тога рода баинго , изтериваhio нечастивога, присутств /емЂ. ВолшебникЂ дође « донесе са собомЂ саио три мале гранчице одђ дрвећа. БаннК е свое започео сђ тимб, што е све при1'утствугоће на то опоменуо, да свакж колико игда више може на миру буде, ерђ онђ друтч1е никоме нестои добарЋ за животћ н К говђ. ЗатимЂ се приближи болестиици и свакогђ е трећегЂ минута са краевима одђ гранчица врло слабо ошину по глави, по прсима. no рукама и по ногама. КадЂ е прошло по сата, заповеди лгодма, кои су е држали, да е пусте. Она е изгледала, да е тврдо заспа. ла Погле два сата устане, и изгледагоћи да башЂ ништа о прошломе незна, оде савршено мириа и обичне свое послове опетЂ предузе."

3 А Ч И Н Ц И. 1. ЛенБОст!, лагано иде, пакЂ зато е сиротина брзо стиже. 2. АприлскомЂ времену и клетви карташа никадт>

ченЂ. ЗатимЂ пружи ирема нћму руку свого и изговори! 4 " 6 ве Р оваги друге неке речи но сзсвимђ строгимЂ и врло нкимђ гла-1 3 ВредностБ е готово као и срећа, редакЂ гостб, соиг. После ro.a д1 ,Иствова1ш сћ рукомЂ и после ти| кои !{а Д Ђ ти се на1 > е > Л об Р° га ч Уваи. pe^iS наеданпутЂ се елеФантЂ окрену натрагЂ и предаде п ' анг> што "редузима, обично се трезанЂ кае. 5. Редко е кол несрећа тако велика, да у нбои нема колко толико среће. 6. Заслужена несрећа наитеже пада 7. Несрећу нетреба далеко тражити, она e свагда близу. 8. Лакше е сносити несрећу него немило благодћише. 9. КадЂ ко оће да пропадне, онда му свашта к' томе на руку иде. 10. Лакше е увреду опростити, него e заборавитн

се бегству, почемЂ е страовито заурликао и сва дрвкћа, кон су му на nvTy бмла, покр-b'ao. Читателг. лако себи представити може упрепашћенК св!го зрителн овога истолковати се иемогућегЂ поива. Чимб е капетанЂ Л. одђ стра изненадности свое кђ себи дошао, запмта оиђ, кудЋ се е избанителБ нћговЂ део. Казаше му, да е у чести шуме изчезнуо, у осталомЂ да е и ту, да опетЂ никакову награду прим1о не бм. И оваи е непознатнми држанЂ за наиспособнЈегЂ и наимоћн!егг) волшебника острова Цеиона. То исто вече. кадЂ смо изђ уста капетана Л. оваи

ДОШћЕ и СТРЛНЕ НОВОСТИ.

С Р Б I Д. БеоградЂ 19. Марта. lio гласу званичнм де. пеша ивлнмо: да « j llapsisj 17, о. ia. j суботј sssipij, О досадашнБимЂ преговорима конФеренц 'ш незна се iomi> ништа извћстНОГЂ, По гласу „Званичнм Новина" поставлћиЂ е за привременогЂ ђумрукџЈго ТопчидерскогЂ Милошћ МрцаилоВић'Б. СекретарЂ Суда Окр. ГургусовачкогЂ Димитр1е СимићЂ ставлКнЂ е у пензпо по годинама службе.

С. М. <Ј Ужицу 5. Марта. ДанасБ смо овде имал едну свечаностБ, на koio се млого народа скупило. У 3 рокЂ е овоие збору бмо. што е НачалникЂ Окр. Валћв скогЂ, Подполковникђ Г. ввремЂ ГавриловићЂ овамо до шао, да иашегЂ новогђ Началника, Г. Maiopa Миливо. 1овановића у дужностБ окружногЂ Началиика увед« Г1акЂ нако су з6огђ тога одћ стране Началничества » вогћ Срезке Старешине истога окружЈл позвате бмл е да са кметовима и сђ поеднммЂ или два одђ села избра на обштинара при увођенго у дужносхБ окдужногЂ Н а ' чалника присутствуго : тако су и сви позвани а и млог«

,Ј