Шумадинка

ш 130

^руги, кои су ради бмли ову свечаностг, видити, овде сабрали се. Око три сата дана дошао е цео сабранми на родћ завдно сђ Г. КомисаромЂ, новимђ Начаиникомг>. и чиновницима уцркву, гди е новми Г. НачалпииЂ закле-ву на свое aeanie noao»cio. При obomi > полаганм) заклетве премда су нас-b и речи у заклетви изговорене ако побуђиваие; то намљ е збогв веће разгранатости свое ioiuTi. већмау срце дирунло слово, кое е Г. Протоереи Гаврилг. Поповићг. после заклетве сабраномЂ народу изговорЈо. Нћгово ноучен!е како о нузкди и ползи виастји, тако и о нуаености покоравана властима ; морало е свакога присутствушћегг. тронути. Наипосле завршивши тиме слово свое, како смо дугкни нашемг> мудромг. и богоданомг. Господару и Кннзу Александру и нашемЋ вмсокославномг. ПравителБСтву HaKTon^iio благодарноств преко Г. Подполковника Гавриловића излвити. што намг. е овако врстногг. окружногг, Началника поставјо. позвао насг> е црквенБ1и вит1а да одг. СвевишнћгЂ Творца запросимо, да намЂ новога Началнина дуго у срећи пожики, те да и нашемЂ СветломЂ Кннзу верно служити. и насЂ по волђи нКговои срећно руководити може. После одпуста изђ цркве сви смо отишли за Г. Подполковникомг> ГавриловићемЂ у Началничество, гди е Онђ прочитавши деиретЂ. оваи Г. Началнику нредао, изговоривши му укратко , како се нада, да ће повћренћ, кое му Свћтлши Кннзћ дае. оправдати, и сотимђ и веће се милости Св!>тлогђ Кназа удостоити, а ири томђ и препоручивши СрезскимЂ Старешинама и сабраниит. кметовима, да се свомђ Г. Началнику безусловно повинут, о коме е онђ као ревнс >стномЂ чиновнику уверенЂ, да ће свагда своioR дужности саотвћствовати. — ПочемЂ су затимЂ свршена честитанн, Г. НачалникЂ нашЂ дао е свима чиновницмма како ПолицаинимЂ тако и СудеискимЂ ручакЂ. при комтз су здравице за СвћтлогЂ Кнлза сђ oдушевлКнммЂ многолћтствЈвМЂ праћене слћдовале. Како е ово окруж!е пространо , и како кметови одђ цћлогЂ окруж|'л сви нигда уедаредЂ нису позивани, тако самв н садЂ чуо гди разстагоћи се еданЂ другомЂ говоре: „у здравлш опетЂ да се видимо; а то ће 6б1ти ако Богђ да летосЂ, када међу насг нашЂ Свћтлми Кнлзђ дође." Т У Р С К А, У Цариграду 33. Фебруара. — Односително, спорно пнтанћ о преустроиству иодунавски кнажества, у комђ се пмтанго несогласности показало на цариградскимЂ конференц !нма, а особито односително на 3. точку, турски наставлћнн, коа су дата пуномоћницмма турскимЂ на паризкимЂ конФеренц!ама и кол гласе, да Турци на границама подунавски кннжества подигку градове у коим а ће бмти турске воиске, — говори се, да е aycTpifiскш интернуцјшсЂ о смотренн) те 3-ће точке предлож!о вмсокои Порти; да те градове сама кнлжества подигну и да свок) собствену воиску у Нћима држе. Но на то е одговорила вмсока Порта, да су та кнажества областв турскогђ царства, кое е области висока Порта дужна одђ странападана бранити. СадЂ наеданпутЂ предложи лордг Р тфордб РедклиФЂ, „да се турскш гарнизонЂ и нзђ ^ ограда уклони, како бм се ова тврдина предала Сркао' 3 ' ^ 'i НИ за УЗму и бране." Но ово предложенћ иређашнћ наишло е на жестшпи одпорЂ ' ka,io одђ стране аустршекогЂ интернуц!н>-

са, тако одђ стране Сулгана, кои е повторително roBopio; „Таково штогодђ н нећу никадЂ, — никадЂ допустити. — МеђутимЂ, као што веле, ова стварг. шштђ засадЂш'е прекинута, и оставлћно е, да се рћши на кон«>еренцј лша ns j г: м U Цариграду 27. Фебруара. — Одкако е Хат-ХумагонЂ обнародованЂ, догађаго се узастопце велики ножари у Цариграду. То се сматра као неши одзмвђ незадоволћства Турака са тб ^ мђ Хат-ХумагономЂ. — Сутра око подне одпутоваће ђенералЂ ИсмаилЂ-паша, коме е придан о име „КалаФатг>", на енглескомЂ пароброду „Лондону" у Тра пезунтЂ кђ анатолскои воисцм да замћни ОмерЂпашу у команди. Сђ нбимђ се навезло и неколико стотина воивика за у Аз1го. — Омер-паша стигао е башЂ саде изђ Трапезунта на турскои парнои Фрегати ,,Сакишади." бдне немачке новине описуго садашнћ станћ Добруџе, као и онм узЂ Дунавг, горе лежећи предћла, врло жалостнммЂ бонма, и веле о томе слћдугоће: Нужда и неволн између сеоскогЂ жител1>ства постае одђ дана на данг? све већа. СелакЂ кои непрестано мора да дае воисцм транспортна средства, nie у станго, да свого нбиву преоре и засее Ране пакЂ у приправнпсти нема. Селвкђ е принуђенЂ, да cboio теглећу стоку комадЂ по комадЂ разпродае, само да не бм онђ са својомђ породицомђ гладоваги морао. Штета, коа ће одтудЂ за подунавске предћле произићи, непроцћннма е, ночемЂ одсадг, ни Typc«iK ни 6yrapcKiH землћдћлацЂ неће у оноликомђ пространству и количини землго обдћлавати. А и жителЂство врло е лко овчи ратЂ noKOcio. У РушчукскомЂ окружјго nie се могло садЂ ни 100 за воинике способнм новака (рекрута) наћи, а пређе давало е то окруж!е око 400 момака. Р У С Ћ Sž. }Ј Варшави 8. Марта. — Државнми СавћтникЂ НковлћвЂ поднео е за извапредне потребе сувоземне воиске и Флоте 100.000 пудш (еданЂ пудЂ важи нешто мало манћ одђ 18 ока) гвожђа правителћству рускомЂ на дарЂ. ЦарЂ му е за таи знаменитми дарг, изавт свого благодарноств. U Петробургу 6. Марта. — 22. Фебруара врло се ако светЂ овде узруао ; свакЂ се иаштјо, да доспе до великогђ театра, гди ће по разнешенммЂ гласовима нћгово велич. царЂ заедно са свошмђ вмсокомћ породицомЂ ирвми путЂ одђ ступанл свогђ на престолЂ и одђ смрти цара Николе доћи, а уедно и недавно вћнчаиогЂ велнкогЂ кнлза Николаа Николаевића и нћгову супругу ве .шку кнагинго Александру Пегфовну публики петробуржскои авно представит^и, То е вече представланЂ Верд!е†комадЋ „ил троваторе." Публика, коа е долазакЂ царе†очекивала, чимђ е царЂ заедно са снимб членовима свое вмсоке породице дошао, подигла се, са свои седишта, и поздравила е свога владаоца, са громовитммЂ „урра." ЦарЂ се на то уклошо на страну и Нћгово царско Вмсочество великји кназЂ Николан НиколаевићЂ остао е са св 01 омђ вмсокомђ супругомЂ, у средЂ ложе (узвмшеногЂ затвореногћ мћста у театру), тако да iK е цела пуолика лепо видити могла. СадЂ наново заори „урра" и музика (оршестерв) засвира народну химну, коа се са одуше-