Шумадинка

влћнимЂ узвицмма орисуствугоћи лица окончала. ПазоP hiutho представллнћ икончало се у 12 cai'iK ноћи, и нћгово велич. царт. удал1о се, иочемг. е присутствЈгоћима за нћговЋ срдачнћЈи дочек-b прјлтелћскимЂ поздравом-b благодар1о. Ованово представлннК нововенчанм царски принпева уобичавно е одавно код|, двора рускогЂ. — У Варгиави 8. Марта. — Прекгоче стигао е овде царско-рускји посланииЋ при аустрјискомЋ двору, кннзћ ГорчановЋ, и одсho е у крал( нвскомђ двору. — Супруга покоиногђ намКстника кралКвства полбскогђ , кннгинв Па скЈе.вићЂ - Ериванска одпутовала е гоче у стране землК. (Стигла е већЂ у БерлинЂ, као што примећава .Учред. Наи-праизише цаитунга.") «8» 1» .1 IS 18, 5 С К t. & Паризу 10. Марта. — „МонитерЂ" нвла, да ће се сутра, т. е upBbitt данЂ (римскогђ) воскресен1н , у еданЂ сатЂ, држати свечано благодареше у сабориои цркви Нотр-ДамЂ, зоогђ рођена царскога принца. На свргиетку те свечаносги даће архиереи свои благословЂ. Министри. велика дргкавна тћла н сви чиновницм присутствоваће у униФГ)рмн на тои церемонш. — 8 Марта e првми путЂ ставлћна страгка кодђ колевке ФранцускогЂ царевића. Страгка ова састои се изђ гардеиски драгона подђ еднимЂ качетаномЂ, кои свое заповћсти единствено прима одђ адмиралице Bpia, кол е гувернанта (старателвка и воспитателћка) царевића. — 8. Марта догодила се царскоме принцу нека мала несрећа, кон пакЂ nie имала никаквБ! опаснм слћдства. Нћгова дадилл то естЂ изпустила га е изђ руку на земл10; дадилн палае одђ великогЂ страа у несве< тв, и едва е после три сата дошла кђ себи. Но лћкари веле, да се принцЂ при свемЂ томђ неповолЈћномЂ догађаго тако добро налази, да се одђ 10. Марта неће никакавЂ бг .лБтенЂ (извћст!е) о нК говомђ здравлго издавати. — А о принцу Жерому, царевомЂ стрицу, кои е тешко болестант 6bio, изишло е слћдугоће лћкарско извћст!е.- „9. Марта, у 8 сатш у мтру; данасЂ е четрнаестБш данЂ болести нћг. цар. внсоч. прпнца Жерома; сва е прилика и надегкда, да ће се болеств принца сздђ на болћ окренути: у овомђ перЈоду болести,гди ce ова лако и често понраћа,зактева станћ принца велику негу и наивећу штеднго. — „Пеи" вели. да е кралЂ npaKcKifi своеручнммЂ гјисмомђ честитао цару Наполеону рођ^нћ царскога принца. — ДаиасЂ текЂ дршаће се еданаеста сћдница конФеренц!а, и по томе мозке се унапредЂ заклгочавати, да е она komhcifl, кои е одређена, да самЂ слогђ уговора мира састави. свои задатакЂ рћпжла. Као што „ЖурналЂ деДеба" и други лнстови потврђуго, бмла е ова комисја саставлћна само изђ пуномоћника другога реда , сђ изузеткомЂ Али-narue, кои е такође у тои комисји бмо, почемЂ нћговЂ млађш другЂ на конФеренцЈнма, МехемеДЂ ђемил-беи, nie доволвно извештенЂза таи посао. Овдесе уобште ммсли, да ће осимђ данашнћ сћднице само јошђ две бмти нуждне, иа да се мирЂ коначно заклгочи. Као што енглески листови веле, неће се никако потреба ни показати, да се рокЂ примир1 - н продугки. — ,Журна.1Ђ де Деба" е у погрешки, што ммсли, да е Пра иска текЂ у сћдницм одђ 29. Фебруара на конФеренц1е позвана . ерЂ е оваи позмвђ учинћнЂ шштђ у сћдницм одђ 17. Фебруара. Беонрадк 20. Марта. ШтросЂ топови сђ Ирачара и ст> града потврдише гласЂ да е у Пиризу мирЂ заклгоченЂ; з 6 огђ чега e у овдашнЂои цркви дргкано у 10 l/ 2 сатЈи благодаре!пе при комђ су качо Нћгова СвћтлостЂ, тако и сви страни конзули, и сви србски чиновници у уннФорки приеутствовали. После цркве ишло се у ко накђ Нћговои Свћтлости н а честитанћ. При б о гослу гкеHiro чинодћиствовао е и r. Ми грополитЂ кои е предЂ благодаренјкмш и трогателно слово о поводу благодареша изговорЈо. (мирЂ е заклгоченЂ 18. ов. м.)

П 0ЛИТИЧНБ1Н II Р ЕГЈЕД1). У Лоидону 10- Марта. „КрониклЂ" пигае: Премда е заклгаченћ мира близу, и прем^а yiоворљ мира у овомђ часу m () . же бмти већЂ и подписанЂ, зато мм ипакв имамо подпуно основа веровати , да су м>шђ неке врло важне точке изоставлћне, — и то не претресанћ начела, кое е основђ помирена у садашнћимЂ спорнммЂ пмтанпма, него претресанћ поединост!и и споредноспи, коихђ ће расправлннћ млого времена одЈзети. и кол могу носити у себн сћме каквогЂ неспоразумлћнн и раздора." — На то „КрониклЂ" напада жестоко на оне немирне духове у Енглескои, кои отимице разносе гла<ове о некомЂ раздору између иуномоћника, и о некои распри нзмеђу миролгобивогЂ цара Наполеона и родолгобивогЂ лорда Палмерстона, кои на Праизе тако ако мрзи- Но тји су гласови голе изммшлћотине , кое ни сами лаковћрни Енглези неће више да веруго , али на жалоств потврђуго се неки одђ тш гласова рћчима лорда Палмерстона у парламенту, н рћчима нћковм поборника и приврженика, „Таимс"-а и „Пост"-а. — Брло е чудиовато, и занимлвиво, што се „КрониклЂ" труди , да стране државе утиша, и да увћрава, да iii лордЂ ПалмерстонЂ „неће уести". Оваи седамдесетогодишнБШ државникЂ навикао се већљ на заповеданћ, па зато га зо време кон<&еренцја нису ни хтели удалити сђ кормила правленјд, него су му „по видимоме" оставллли све на волго. ЦарЂ ће НаполеонЂ по свои прилици толико великодушанЂ бмти, да овомђ старомЂ и нешкодлЂивомЂ човену неке познате слабости опрости и кроЗЂ прсте му гледа. ЛордЂ е ПалмерстонЂ на врло вешгЂ начин^! преваренЂ, ерЂ она пмтана, у коима бм „турско царство" имало снажногЂ помоћника у енглескомЂ „ратолгоб1ГО", та су пмтана у ствари избрисана и изоставлћна изђ уговора, и упућена су на посебно претресанћ. . . . Повређена права Турске и подунавски кннжесгва нису бнла башЂ причина, него единствено поводђ рату, коегЂ е права цћлв бмла едино та, да се надмоћје Pycie слом!е. Ова дакле турска и дунавска пмтанн заузеће садЂ опегв свое нвима лрипадагоће споредно мћсто , и тиме е лорду Палмерстону, коме € већЂ прешло у страста , да сђ PycioMb ратЂ води, покваренЂ рачунЂ и за далћ свое веће планове. А „Таимс"-у налаго изђ Париза о взжномђ пмтанн) садашнћгЂ времена слћдугоће : „МирЂ e гако извћстанЂ, да светЂ садЂ о ничемЂ другомЂ више неговори. него о дану , кадЂ ће се званично огласити. Ммсли се, да она KOMiicia, кон ће бмти одређена, да рћши споредна и маловажн!н пнтана, коихђ разправлннћ конгресу небм приличило, неће башЂ врло млого иосла иматн , и да ће се може бити 10 шђ Марта мћсеца по свету разтрубити, да е ратЂ окончанЂ. Неки веле, да ће то бмти 15. Марта. Обнвленћ мира небн требало ни мало да се одлаже 'збогЂ прегонора и раднћ речене комис-ie, ерЂ чимђ су се уговарагоће снле у главнммЂ точкама споразумћле, онда се уговорЂ мира моа:е одма подписати. — Праиски пуномоћницм присутствовали су већЂ на двема сћдницама конФеренг^а ; они су пристоино и учтиво примлћни, а н HtioBo владанћ Hie дало никаквогћ повода кђ незадоволБстну. HbioBb e положаи сђ почетка морао на сваisiS начинЂ бмти тугалБивЂ и незгоданЂ , но они су ступили у конФеренц1б са пристонномЂ учтивошћу, и каошто